Priznajem, jučerašnji tekst o krizi australijskog obrazovnog sistema napisao sam pod uticajem klasične tabloidne ujdurme “Herald sana”, ovdašnjih dosta uticajnih i pomalo konzervativnih novina. Prvo sam na naslovnoj strani broja od ponedeljka prepoznao školske uniforme Albert Park koledža, koji pohađa i gospođica Ana Mrđen, a onda sam i pročitao podnaslov da je ta škola “od strane stručnjaka za obrazovanje proglašena za jednu od najboljih u svetu”.
U novinama je, međutim, na dve strane objavljen razgovor sa federalnim ministrom obrazovanja Džejsonom Klerom (Jason Clare) o evidentnoj krizi u ovoj oblasti, a škola koja treba da dobije nešto kao “Mišelinovu zvezdicu” u svojoj kategoriji pomenuta je samo u potpisu za još jednu sliku “manekena” sa naslovne strane. “Trik” je jednostavno u tome što kolege iz “Herald sana” znaju da slika bilo kog ministra ne prodaje novine, a još teže bi bilo naći prigodnu ilustraciju za problem nedostatka nastavnika ili njihovo narastajuće nezadovoljstvo.
Na tu udicu se upecao i direktor APC Stiven Kuk, pa je svim roditeljima i partnerima škole poslao sliku naslovne strane, uz ocenu da je “ovo priznanje divna počast celoj našoj zajednici za stvaranje i podršku tako sjajne škole za našu lokalnu decu”. Bilo kako bilo, tog dana su novine dosta dobro prodavane, makar po Albert Parku i Port Melburnu, delovima grada iz kojih dolazi najveći broj učenika ove škole.
Koja je, to nije sporno, zaista uvrštena među kandidate za oreol najbolje na svetu, prvenstveno zbog posebnog programa SEAL za nadarenu decu, koji obuhvata osnovne predmete (matematika, engleski jezik, prirodne nauke i humanističke nauke). To je ubrzani standard učenja, a dobre ocene njegovih polaznika, među kojima je i naša princeza Ana, pokazuju koliko su njihova znanja i veštine ispred vršnjaka.
Ono što pravi zbrku u glavama svih koji poznaju neke druge obrazovne sisteme je i sam način ocenjivanja, koji se isključivo zasniva na tome gde je neko dete u odnosu na svoju generaciju.
Ocena „A“ pokazuje postignuće koje je znatno iznad standarda koji se očekuje od učenika u toj godini i odnosi se na učenike koji su 12 meseci ili više ispred standarda koji se očekuje u vreme izveštavanja. To znači da dete razume i ima znanje i veštine koje su znatno složenije nego što bi se obično očekivalo.
I ocena „B“ označava postignuća koja su iznad standarda, što znači da učenik razume složenije ideje i ima širi spektar veština nego što bi se obično očekivalo. Znak „C“ pokazuje da je njihovo učenje na dobrom putu i da bez problema prate program. To znači da učenik razume i može primeniti raspon znanja i veština očekivanih za njihov nivo u toj godini školovanja.
I na kraju, ocene “D” i “E” označavaju postignuća koja su ispod ili čak znatno ispod očekivanog standarda, ali takvih u Alebrt Park koledžu jednostavno nema. Kad smo na kraju prve godine pohađanja ove zaista sjajne škole videli Anine ocene (sve “A” i tek poneko “B”) njena tetka Marina (koja je, by the way, srednju školu i koledž završila u SAD) poslala joj je jedno poetično pismo podrške, iz koga sam zapamtio da se “ovde ne radi samo o školskom uspehu ili ocenama”:
“Ono što smatram zaista impresivnim je činjenica da si izuzetno nadarena na toliko nivoa, od matematike i nauke do engleskog i francuskog jezika. U šali delim ljude kao ‘Excel’ ili ‘Word’ osobe, zavisno o njihovom misaonom procesu, odnosno da li razmišljaju ciframa i tačnim brojkama ili rečima i apstraktnijim konceptima. Ali, čini mi se da si ti ‘sve-u-jednom’ magični softver, sposoban za hvatanje i obradu i materijalnih i nematerijalnih koncepata.”
Februar je mesec kad u Australiji tek počinje školska godina, tako da nisam baš siguran da li bih o svemu ovome pisao da nije bilo već pomenutog “što ima u izlogu – nema u radnji” kolega iz “Herald sana”. Kojima je, razumem ih, zaista teško da smišljaju naslovne strane o temama iz realnog života, kao što su obrazovanje, urbanizam ili kamatne stope, pa još bez nekoga ko o svemu tome svakog dana sve najbolje zna!
BONUS VIDEO: Ivan Mrđen: Šta je nama naša „Borba“ dala?