Pre mnogo godina, još u ona „vunena vremena“, legendarni Jovan Hadži-Kostić (1933-1995) objavio je jedan od njegovih najboljih „trnova“ (Tako Reći Nezvanično, kultna rubrika „Večernjih novosti“): „Naši najveći problemi su primitivizam i mitologija. U prevodu, oni koji primaju mito!“
Moj prvi učitelj i uzor u pokušajima da ponašanja ljudi i različite događaje posmatram i komentarišem duhovito ali ne i prostački, ironično ali bez vređanja, nije mogao ni da nasluti da će doći vreme u kome će te dve pojave, primitivizam i mitologija, da postanu glavna odrednica poslaničkih debata i ukupne atmosfere u Narodnoj skupštini.
Više nije dovoljno zgražavanje na taj festival primitivnog vređanja neistomišljenika, od političkih oponenata do kritički nastrojenih umetnika i novinara, uz idolopoklonstvo i neprestano izražavanje lojalnosti nepogrešivom vođi, uglavnom bez ikakve veze sa dnevnim redom i važnim državnim pitanjima kojima se navodno bave.
Još manje pomaže ignorisanje, jer „kultura primitivaca u mračnim vremenima postaje državna kultura, njihovi idoli – idoli masa, a duh primitivizma oseća se tada na svakom koraku, vlada nad mišljenjem, utisnut je u svaki delić života, nadmoćno se uzdiže kao metafora svega postojećeg”.
Citirana rečenica je iz sjajnog teksta Filipa Davida “Trijumf primitivizma”, objavljenog u knjizi „Jesmo li čudovišta“ („Bosanska knjiga“, Sarajevo 1997.), napisanoj pre skoro četvrt veka, ali u vreme kad je trebalo mnogo hrabrosti i ličnog dostojanstva da bi se podigao glas protiv opšteg primitivizma i primitivaca na svim frontovima raspadnute bivše i nedovršenih novih država.
Njegova zapažanja su i danas više nego aktuelna, jer su se i ta pojava i taj soj ljudi održali upravo na način koji je Filip David predvideo: ”Primitivizam je korov kojeg ima posvuda. Poput je rđe koja se svuda hvata, poput kiseline koja sve nagriza.“
Primitivan čovek veruje da je uvek u pravu, ne priznaje drugačije mišljenje, slep je i gluv za sve razloge i činjenice. Nije u stanju da ima viziju budućnosti, a prošlost svodi u nekoliko stereotipa kojima objašnjava ukupnu istoriju čovečanstva.
”Sve što ovakvi dodirnu, pretvaraju u svoju suprotnost. Vera postaje blasfemična, rodoljubje kompromitirajuće, kultura ponižavajuća, vlast zaštita bezvlašću, visokoučene institucije paravan za gluposti, politika – utočište za primitivizam i primitivce. Ideološki buzdovan u rukama primitivaca vitla i mlati oko sebe sve čega se dotakne. Jednom probuđeni i osokoljeni primitivizam širi se posvuda nezadrživom snagom, pružajući zastrašujuće primere bezobzirnosti, ponižavanja ličnosti i oduzimanja životu osnovnog dostojanstva.”
Filip David je u tom tekstu, ponavljam napisanom krajem prošlog veka, izrazio nadu da će se ”sa nastupanjem mirnijih vremena primitivci povući sa glavne scene u pozadinu zbivanja, delujući sa rezervnog položaja”, ali i da će ”prostakluk pokriti pokradenim zlatom, obložiti ga dragim kamenjem i svilom, ukrasiti diplomama i visokim državnim funkcijama”.
I još je dodao: ”Primitivci ne sumnjaju da budućnost pripada njima, kao što im pripada i sadašnjost. Svuda će tražiti i nalaziti saveznike. Prostaštvo, fanatizam, lopovluk, beda duha, vrte ovaj svet. Primitivizam je neukrotiv, on je u samoj srži našega sveta, ali i u samome izvorištu najvećih i najstrašnijih zala.”
Na žalost, ostvarilo se mnogo toga iz poslednje citiranog pasusa (prostakluk ukrašen diplomama i visokim državnim funkcijama, uverenje da i sadašnjost i budućnost pripadaju samo njima, fanatizam, lopovluk, beda duha…), zbog čega smo daleko od „mirnijih vremena“ i još dalje od toga se primitivci svih vrsta povuku na „rezervne položaje“.
Mrak koji je ovde zavladao trajaće još dugo, osokoljeni primitivci tumaraju u njemu mašući starim fenjerom, koga su proglasili za „svetlo na kraju tunela“… Ne verujem da će moje nestajanje biti sporije od njihovog, jer za razliku od nekih prethodnih isto tako mračnih vremena sad ne znam ni šta čekam, ni čemu da se nadam.
U Srbiji je danas lako biti protiv. Primitivaca koliko ti duša hoće. Teško je biti za. Primitivaca među onima koji su kao nešto protiv još je više. Gledam i jedne i druge kako blefiraju, besomučno podižu uloge i guraju kečeve u rukave, pa sam sebi ponavljam osnovno pokeraško pravilo: Ako ne vidiš ko je ovca za stolom, onda si to najverovatnije – ti!
Sećam se da je JHK dan kasnije, posle ”trna” sa početka ovog teksta, objavio u duhu onog vremena: ”Primitivizma i mitologije ne bi bilo da nema – nudizma!”
Nešto slično bismo mogli i sad da dodamo primitivizmu i mitologiji u ”najvišem predstavničkom domu”, koji sve više podseća na divlju nudističku plažu. Ogoljeni do besmisla, valjaju se u blatu, ali se više ni ne stide!
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare