Da će vest o neispravnim klima-uređajima u „Frontu“ rezultirati još jednim ukazanjem neočekivane sile, koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar sa iscurelim freonom i pokvarenim kondenzatorima, očekivala je i nadala se svaka porodilja koja se usred toplotnog talasa zatekla na paklenom spratu najvećeg porodilišta u državi.
Iako je delovalo da će, odmah po ukazanju sile, porodiljama biti obezbeđeni civilizacijski uslovi u bolnici i stavljena tačka na vest o neispravnim rashladnim uređajima, „spin-kapacitet“, koji poseduje zbog svoje uznemirujuće dimenzije, očigledno je na vreme prepoznat. Čak i idealan za trenutak u kom bi teme o rudarenju, memorandumu i „Rio Tintu“ trebalo malo da olabave i nestanu iz fokusa. Tako je vest o pokvarenim klimama u porodilištu, postao najnoviji – slučaj „Front“.
Kako bi se priča što duže vrtela, a spin bio što uspešniji, neophodno je bilo u igru uvesti nove likove. Po mogućnosti žene. Žene koje nisu iz užeg kruga neočekivane sile, te zbog toga ne mogu da je ozbiljnije oštete. Žene koje je neočekivana sila primila pod svoje skute, ali im nikada nije zaboravila šta su sve o njoj govorile i kakvim su je sve imenima nazivale. Žene u čijem javnom ponižavanju sila uživa. Žene koje sublimiraju svu tragediju i propast našeg razorenog i podeljenog društva. Žene koje biraju da stanu uz neočekivanu silu, a ne uz druge žene. Žene koje su zarad odbrane sile u stanju da relativizuju muke i traume drugih žena. Žene koje samo u ovakvoj državi mogu da budu ministarke. I da se brinu o ženama. I imaju udruženje „Mame su zakon“.
Tako je prva među njima, ministarka bez portfelja Tatjana Macura uspela da usred emisije na TV N1 zaseni čak i epski bezobrazluk i vaspitnu zapuštenost ministra zdravlja Zlatibora Lončara, koji je dan ranije novinare iste te televizije optuživao da vestima o neispravnim klimama u porodilištu – šire paniku. Svojom relativizacijom čitavog slučaja, kojim je direktno atakovala na svaku ženu koja se našla u paklenom „Frontu“, Macura je stigla i da iznese niz optužbi na račun novinara nezavisnih medija, ali i da istrese neslušljive hvalospeve o neočekivanoj sili (kojoj je do juče tepala „Šonja“), od kojih je svakom pristojnom čoveku mogla samo da pripadne muka. Rečima da situacija u „Frontu“ nije bila dramatična, „jer život nikom nije bio ugrožen“, razjarila je na kraju i one sa najjačim stomakom, a posebno one sa rasečenim i ušivenim. Žene. Porodilje.
Ako niste znali, ministarko bez, najveća smrtnost u Srbiji i dalje, nažalost, nije od posledica gluposti, ali jeste od sepse i infekcija bolničkim bakterijama. Idealnim za šivene rane na stomaku na plus 45 stepeni, u prastaroj zgradi i najsmrdljivijoj ulici u Beogradu. Kao u Somaliji. I bolje ne potežite priče o tome kako su se žene porađale na njivama i u štalama bez klima-uređaja, jer se ni danas, u bolnicama, ne porađaju u plastu sena. Ako je klima-uređaj luksuz i za porodilju i za bolnicu, onda bi, prvi Vi, ministarko bez, trebalo samu sebe da ukinete. Ovako, zbog Vas i onoga što ispaljujete kao deo političke agende i u cilju odbrane neodbranjivog, sve skupa nas je sramota.
Posebno ne potežite svoja lična iskustva jer time dodatno potvrđujete da su uslovi u porodilištima za 15 godina uznapredovali tek toliko da operisane žene ne leže više u prostorijama koje kontaminiraju sadržaji puknutih i izlivenih cevi, već čitavi rasadi rezistentnih, smrtonosnih i mahom istrebljenih bakterija koje lebde nad njihovim ušivenim matericama i stomacima. Dok aplaudirate letećim taksijima, razmislite da li ste u minulom periodu sopstvenog političkog života, nadahnutog sklonostima ka metamorfozama i vrsnoj političkoj transvestiji, mogli da uradite više za ta nesrećna porodilišta. I da se razumemo, nije problem što niste. Niti bi bio problem da ste u svemu tome što ste istresali poslednjih dana, branili sebe. Problem je vaša servilnost u odbrani neodbranjivog. A posebno neodbranjivih.
Sa druge strane, velikosrpska zevetnica Milica Đurđević Stamenkovski, čuvarka nacionalnog identiteta, interesa, teritorijalnog integriteta, kulturne baštine, uspela je da u sred priče o neispravnim klimama u „Frontu“ pokrene priču o zaverama i agendama, a sve u cilju manjeg razmnožavanja Srba. Logorejičnim i nabiflanim verglanjem, sasvim spontano uspela je da uvredi svaku ženu koja je bila žrtva akušerskog nasilja, zbog čega je juče zatražena i njena ostavku. Za razliku od Macure koja ugroženost porodilja nije prepoznala u nepostojanju rashladnih uređaja, „zavetnica“ je odlučila da im donira ventlatore ne bi li valjda što bolje pospešila raspršivanje rasada klostridija, stafilokoka i drugih bakterija po intenzivnim negama, na istih paklenih 45 stepeni. Pitanje dostojnosti Milice Đurđević Stamenkovski svakako je postavljeno osnovano, kao i uopšte njeno političko postojanje. Ostavka, međutim, bila bi možda prestroga sankcija. Bolje ju je ostaviti tu gde jeste i pokazivati deci kao neprihvatljiv primer osobe koju apsolutno ničeg nije sramota. I povremeno izvoditi pred profesora Jovu Bakića. Ventilatori su još i najmanji blam.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare