Naravno da pratim dešavanja u NBA, posebno ove godine, jer je mnogo toga drukčije u odnosu na sve prethodne, te bi nešto upadljivije interesovanje trebalo da bude logična odluka.

Nalazim ponekad za shodno, da „uletim“ u raspravu o sposobnostima pojedinih igrača, načinu igre nekih timova, rezultatima… Ali, priznajem da odustajem, kad razgovor krene putem „sitnih crevaca“, najviše zato što je ovosezonsko takmičenje toliko specifično, da brzo potire potrebu za uobičajenim pretresanjem NBA tematike.

Slutio sam, dok se sve „krčkalo“, pre nastavka takmičenja u Orlandu, da se radi o medijskoj pripremi i promociji nečega što suštinski ne spada u kategoriju spektakla, ali je moralo da bude dovedeno do tog nivoa. Dakle, slutio sam da se radi o svojevrsnoj PREDSTAVI i čekao da sve krene, kako bih što jasnije, bez brzopletosti u rasuđivanju, mogao da protumačim uloge bitnijih aktera. Prihvatam mogućnost da moje mišljenje odudara od većinskog, ali mi zaista mnogo toga liči na isforsiranu ili nametnutu obavezu, prevashodno igračima i stručnim štabovima timova.

Deluje mi kao da je projekat sa „balon scenom“ i boravak svih timova učesnika završnice NBA lige u „all inclusive rezervatu“ Diznijevog kompleksa, bio poslovni zadatak i da je sve moralo da bude osmišljeno i realizovano do kraja jula. Jasno je da su svi „jači“ finansijeri, a prvi među njima vlasnici TV prava, koji u NBA takmičenje uplaćuju po milijardu dolara godišnje, ispostavili račune. Oni, ni pod razno, nisu razmatrali mogućnost da budu „zakinuti“, odnosno, zahtevali su da im roba koju su platili bude isporučena, makar „prepravljena“. Istini za volju, taj njihov zahtev, poslovno je bio opravdan.

Da se vratimo na predstavu. Majstorstvo su demonstrirali scenaristi. Trebalo je „skockati“ nekoliko, na prvo čitanje nespojivih prohteva. Organizaciono uskladiti prisustvo „gadnog“ virusa i košarkašku igru koja pršti od kontakata. Nezgodno, zar ne?

Bespogovorno je morala da bude zadovoljena nečija želja da se tom „negativcu“, koji preti sa svih strana, obezbedi jedna od glavnih uloga i tu nije bilo rasprave. Ponuđeno objašnjenje, koje je prihvaćeno „jednoglasno“, delovalo je autoritativno kao u holivudskim filmovima. Krilatica: „Virusu neće biti dozvoljeno da uđe, a ako uđe, izbacićemo ga“, liči na zaplet i rasplet u akcionim komedijama. Ili, ovaj „spoj“. Da nikako ne bude zapostavljena aktivnost na isticanju parola o važnosti života crnaca, pritom prikladno usklađena sa „o čemu se radi“ stavom košarkaša drugih boja kože. Nikakve to veze sa košarkom nema, ali sa onima, bez čijeg „ulaganja“ te košarke ne bi ni bilo, i te kako ima. Moralo je nekako da bude rešeno i pitanje publike.

Podrazumevano odsustvo gledalaca sa tribina, zamenjeno je nekim „on line“ praćenjem i volšebno je predstavljeno kao isto to, samo eto malo drukčije. Da bi bila medijski sprečena masovna reakcija negodovanja, do besvesti je kao jedini moguć, promovisan baš taj vid direktnog učešća publike. E, kad su i to uspeli, prvi i najteži deo posla je završen. Uslediće narednih godina, u to sam siguran, holivudsko „serijašenje“ o svemu i svačemu, što su uspeli da zabeleže u „Diznijevom svetu“.

Ako uzmemo u obzir uloge igrača, trenera i neophodnog „osoblja“ NBA timova, ne preostaje mi ništa, nego da konstatujem kako su im obaveze iz ugovora nalagale neizostano pojavljivanje u predstavi i regularno odrađivanje posla. Da li će biti otaljavanja? Pretpostavljam, jer kome se dobrovoljno, u avgustu, negde tamo… bez publike… onako od srca i „za sve pare“, igra košarka?

Gledaocima je ponuđena opcija, najmanje skupa, a svrsishodna. Znali su „scenaristi“ da se narod zaželeo takmičarske NBA košarke i da će, po principu daj šta daš, prihvatiti svaku, iole ljudsku ponudu. Uostalom, pomenuo sam vlasnike TV prava, dobro kotiranih na listi glavnih poslodavaca (producenta). Onda bi trebalo da je sve jasno. Učiniće da TV prenosi zaista, ali i jedini u ovoj predstavi NBA 2020, budu spektakularni.

Moj osećaj razočaranosti ovosezonskom verzijom NBA takmičenja, nisu mogli da izazovu ljudi čije su pare u igri, „zaposleni“ košarkaši, ni željna publika, nego nesrećni „poklisari“, koji nas ubeđuju da je sve to normalno, da je baš suuuper, da moramo da se navikavamo na specifične okolnosti i da je ova sezona prava prilika za to. Oni, koji su nespojivo prihvatili „iz cuga“, iako znaju da su i genijalci, koji su uzeli lovu da sve nekako osmisle (pomenuti scenaristi), poprilično rezervisano hvalili sopstveni projekat.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram