Kada je izašao album benda Kazna za uši pod nazivom "Ispod zemlje" davne 1992. godine bukvalno me je otresao o patos. Ivek i Utvar su me uboli na pravo mesto tim garage-riffom i beskrajna ljubav traje do dana današnjeg. Dostojna deca Robne kuće, bar sa ovim, prvim, albumom.
Kakva nedelja, rođaci! Pretprošli petak završavam sa poslednjim pacijentima i sve vreme bacam pogled ka zidnom satu. Čekam 14h i da konačno odem na stari godišnji. Da odem u svoju Šumadiju. Da se izujem i bosih nogu stanem na travu. Da osetim kako zemlja izvlači sve đavle iz mene. Zakazao krštenje i prvi rođendan kćercici. Videću majku koju mesecima nevideh. Ulazi glavna sestra i prenosi poziv za sastanak svih lekara u 14h. Predosećam šta će da se desi. Nisam slep sve mi je jasno. Naravno, ukidaju se odmori, ljudi se povlače sa njih, vraćamo se u skafandere. Nisam čak ni besan. Tup. Direktorka mi u četiri oka nudi da odem, zbog skorašnje bolesti i deteta. Odbijam. Svoje ljude ne šaljem, ja svoje ljude vodim.
Kako je izgledalo ponovno navlačenje skafandera mogli ste da vidite kroz objavu čika Peci Meni Je Svaka Vlast Dobra Konu i njegovim gospodarima na Facebooku. Nije meni tog dana bilo teško. Dobro, jeste malo. Više me je bila sramota od pacijenata da me takvog gledaju. Sebi sam malo bolji lik od samlevene, znojave spužve.
Čudne se stvari dešavaju dok se mrak širi. A tada me je dohvatio težak mrak. Mrak od gomile nebuloznih gluposti koje nam plasiraju profesori mog fakulteta. Virus je oslabio? Uzela si elektronski mikroskop i videla ga jadnog, sklupčanog, prosto šaka jada nekadašnjeg monstruma? Preko leta će biti samo sporadičnih slučajeva? Kao i u Saudi Arabiji, Brazilu, gde satire narod na +40C? Drugi pik prvog talasa? Cunami stiže, rođaci, cunami… A vi i dalje izigravajte pudlice Opuzlom Lignjoslavu.
Juče sam čoveku opisivao karakter ljudi kao tortu sastavljenu od mnogo slojeva. Bazični sloj je ono noseće testo, naši najprimitivniji nagoni – stići, uteći i na strašnom mestu postojati. Vaše obrazovanje, stručnost, je ona jagodica na vrhu debele torte. Svaki taj sloj gajim i održavam. Kako ja Peci ili Lignjoslavu da objasnim kako gledam na to šta nam rade? Kako i vama da objasnim da su ušli u vaše stanove i životno ugrožavaju vas i vaše najbliže? Šta radi muškarac u toj situaciji? Kaže kao svaki doktor u ovoj zemlji „Ja samo radim svij posao“, i ćuti i dalje, neka „ludi“ Žujović vodi njegove bitke? Pristaće na gomilu bljuvotina kojom nas zasipa nekada zlostavljani, tužni dečak, koji sada u sebi kaže „Pokazaću ja vama svima…“ Šta će da uradi lekar iz Ćupruje, ako je imao sreće da preživi kada sretne tadašnjeg direktora? Lepo će da ga pozdravi jer je ovo 21. vek, a svi vi hrišćani?
Niste vi baš toliko glupi. Vidite i osećate sve i sami. Ako želite da proživite život roba – nastavite kao i do sada. Ako želite da se osetite živim, pravim ljudskim bićem – dignite svoje glave. Roditelji su vas stvorili kao slobodna bića, a vi pristajete na bukagije. U svakom čoveku su i sveštenik i bullterier. Svako od njih ima svoje vreme.
A došlo je vreme da grizemo…
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare