Piše Dejan Žujović: Heroes

Ko su heroji naših dana? Bez sumnje, moje kolege. I to ne samo za jedan dan, već evo, duže od godine. Prošao sam to. Taj divan osećaj kada napuštaš svoju kuću i znaš šta te čeka. Litre znoja, paklena žeđ i želja da ti se ne pripiša. Pacijenti koji te gledaju kao da si im poslednja šansa. I to radiš iz smene u smenu. I moliš Boga da se jedno jutro ne probudiš sa temperaturom. Ostavljaš svoje organe na takvom poslu. Srce i pluća. Postaješ olupina kojoj i dalje pričaju da je plaćenik, da se prodao. Pljuju te, ti pljucu skidaš sa lica sa osmehom i ideš dalje.Heroji naših dana su svi oni anonimni ljudi koji ranom zorom ustaju i zbog bednih plata kreću na posao. Oni nas hrane, greju, čuvaju, brinu o nama. Skoro da ih nikada ne vidimo. Možete li da opišete ženu koja vam je danas pružila hleb u pekari? Lica kasirke iz lokalne prodavnice? Anonimni heroji koji jedva sastavljaju kraj sa krajem. Umornih lica, istrošenih, omatorelih pre vremena. Grubih ruku, podočnjaka ispod izbledelih očiju. Slomljene volje da naprave još jedan pokušaj u životu.Heroji su svi moji ljudi. Ljudi koji podržavaju, koji su članovi Pokreta Za sve moje ljude. Ljudi koji imenom i prezimenom govore da im je dosta. Dosta neslobode. Bespravlja. Pravljenja budalama sav čestit svet ove zemlje. Svađanja sa komšijama. Grotesne Skupštine. Glupana svih kalibara koji su navukli kravate, nabiflali par mantri i pušteni u divljinu. Heroji su. Jer se ne plaše da budu slobodni ljudi. Da imaju prijatelja Hrvata ili Bošnjaka. Da popreko pogledaju domaći šljam krvavih ruku. Ljudi koji vole ovu zemlju, ali ne vole državu. Ljudi koji shvataju da je došlo poslednje vreme za neku novu Srbiju. Onu pravu. I oni su pravo lice Srbije.Heroji su naši vojnici po mirovnim misijama za koje nismo ni čuli. Moja braća u Bejrutu. Koju je ovaj glupan doveo u životnu opasnost proglasivši Hamas terorističkom organizacijom. Zbog olovke i par minuta gospođe Uzelac. A vi, braćo, se osvrćite što češće. Heroji su i u Kopnenoj zoni. Naša policija. Prođite vi šumarkom u kom vas uvek može sačekati metak. Da sledeći korak bude poslednji koji ste napravili tom nogom. Od srca pozdravljam svog imenjaka, komandira policije iz Pirota. Čoveka sa metalnom protezom.Heroji su svi ljudi koji se bave kulturom. U zemlji koja pevaljku naziva majkom. U zemlji gde stanovništvo umesto ručka guta rijalitije. Ljudi koji ne odustaju. Književnici koji nas počaste novim naslovom. U ambijentu gde se tabloidi i bensedini gutaju nemilice. Glumci. Koji mogu da ostanu bez dinara jednim gostovanjem pogrešnoj televiziji. Ljudi u pozorištima. Kad je postao hit da budeš direktor jednog i ako si funkcionalno nepismen. To su ljudi koji bacaju zrake normalnosti kroz sveopšti mrak nekulture, primitivizma i nekompetentnosti.Heroji su naši muzičari. Ne oni što znojavi razvlače dugmetaru, izlepljenih čela pod nekom šatrom. Naši urbani klinci što prave dobru muziku. Repetitor, recimo. Deca koja prangijaju u paklu bliskoistočnog melosa i falša. Ljudi koji znaju da se neće najesti hleba,ali suviše poštuju svoje principe. I ono što vole.Heroji su svi normalni ljudi ovoga društva. Koji stavljaju maske kada ulaze u taksije, prodavnice, jer žele da sačuvaju drugoga od sebe. Svi koji vakcinaciju posmatraju kao civilizacijsku stvar, a ne kao uvlačenje opštinskom odboru i predsedniku. Svi koji se trude da ne pogoršaju stvar. Koji su strpljivi. Koji se bore.Heroji su ljudi koji se bore za našu životnu sredinu. Za naše reke. Za naše šume. Za vazduh. Jer stoka želi da napravi Mordor od naše lepe zemlje. Orke primitivne. Zato naklon do poda za ekologe. Za Ćutu. Za Košutnjak. Za Frušku Goru. Za Šaru. Za sve borce da sutra imamo šta da ostavimo našim potomcima.Osim priče da je bilo zlo vreme. Da nismo smeli. Da je bilo zajebano. Da smo čuvali posao. Da smo bili u kreditima. Da smo bili kukavice…Though nothing will drive them awayWe can be Heroes, just for one dayWe can be us, just for one dayhttps://www.youtube.com/watch?v=J06yQb4lbPk