Piše Ana Vučković: Miris

Jedna moja drugarica bi rekla - mirišeš na žurku. I da, to je bio taj miris, kada ti se duvan uvuče u svaku poru, kada ti i gaće mirišu na arsenal cigara i cigarilosa, a kaput na kuhinju, na restovani krompir i zapršku.Sećam se sebe kad sam bila tinejdžerka kako sam volela kada mi sutradan, posle izlaska kosa miriše na mešavinu šampona i duvana. Tako mi se vraćalo to neko uzbudljivo veče, i osećala sam da sam i na dnevnoj svetlosti, nekoliko sati posle igranja, stajanja u redu za toalet ili piće, probijanja razgovora kroz preglasno ozvučenje - potpuni rokenrol. Tada mi je bilo nekako kul i da na trepavicama i dalje imam nešto crnog od maskare, nisu mi smetali okviri oko očiju, baš sam bila neka Kortni Lav, Džoan Džet i Brodi Dal.Ali mnogo toga se promenilo. Neke stvari ostaju, na primer to da i dalje volim da izlazim, iako to radim ređe, ali se promenilo to što sada imam novu pasiju - da budem čista i da sve bude čisto.Ne znam da li znate za one ljude koji se odmaraju ili koji posebno uživaju gledajući klipove u kojima neko slaže odeću, filuje torte, prolazi nežno kroz kosu četkom ravnajući kosu, radi nešto posebno ili sa specijalnom pažnjom.Ja mnogo volim da po povratku kući iz grada obavezno odem da se okupam i sa sebe sperem žurku. Volim da vidim kako je voda koja otiče za mnom tamna od gareži ili masna, to mi je zadovoljstvo kao i kad usisavam, pa čujem zvuk nekog komada osušene zaboravljene jabuke kako je uspešno usisan, kao kad montiram emisiju, pa izbacujem pauze ili mucanje, kao kad mi frizer šiša ispucale krajeve.Tako je i sa kupanjem, ne mora to da bude nikakav specijalan šampon ili kupka, bilo šta što sa sobom odnosi stare mirise je dobrodošlo. Bilo da je kupka od korpive, ili ona poznata dečija plava ili neka sa arganom, mnogo volim kada ta svežina uđe u moje telo, kada svi balzami sveta jedni s drugima reaguju na mom temenu, kada će zajedno sa duvanom u odvod otići i svo to cveće, med, cimeti, citrusi. Malo njih će ipak ostati na meni i onda ću mirisati i biti čista i takva leći u krutu uštirkanu posteljinu. Baš volim kad se probudim ujutru, a kosa koja pada preko mog nosa miriše na lavandu, a ne na pivo. Mada, ima onih pivskih šampona, narastaju kvasci u našim ušnim školjkama, nasapunjanim, sve dok ih ne ponese mlaz iz tuša, zauvek.Volim da one koje volim ljubim u kosu, volim mirise koje tamo mogu da nađem, oštre, opore ili začinjene pljuskom. Ti mirisi nam uvek sugerišu nešto, vraćaju nas u neke prostore iz detinjstva ili scenografije iz nekih knjiga. Poslednji put kad sam nekog poljubila u teme osetila sam miris medenjaka. Zato volim i kad ja tako mirišem - na nešto slatkasto, na nešto egzotično, ali najviše na nešto sveže. Citrusi, so, more. Ili na okean, znate ono u Seinfendu kad se govori o parfemu koji je ustvari miris okeana. E pa, to su moji mirisi za četrdesete, to je ono što očekujem kada sa sebe skinem rokenrol, pivo, kožu, crveni karmin, gitare, rifove, podmornice, koktele, eksiranja i živeli!Sutradan dolazi svežina rajskih ostrva na jastuku, iz kose mi raste bilje, a ja čitam knjigu ili časopis i pijem kafu, jedem krckavi baget i jaja na sto načina, hranim mladim sirom svoje pore i ćelije. I tada mi ponekad i padne na pamet ona prelepa od pre neku godinuTi tako lijepo mirišeš, kosa ti miriše predivno, jesi znala da meni najdraže je kad ležimo zajedno, i lancuni mirišu (sve miriše) jastučnice su oprane, oprala si zube i uzela žvaku, iz usta ti miriše...