3
Poštovani ministre Dačiću, dva meseca i dva dana prošla su od divljačkog napada na mog kolegu novinara nedeljnika „Radar“ Vuka Cvijića.
Kao što znate, Vuka je napao direktor „Srpskog telegrafa“ Milan Lađević. Postupak koji od tog dana traje aktivno je blokirala policija, koja uprkos urgenciji nadležnog tužilaštva nije dostavila sve potrebne dokaze u pravcu rasvetljavanja ovog krivičnog dela. Kao neko ko se i inače u novinarskom poslu bavio izveštavanjem i analiziranjem krivičnih postupaka, ali i zbog svih drugih okolnosti, pratio sam ovu „istragu“ izbliza, i samo mogu da se nadam da ostali oštećeni u ostalim krivičnim postupcima nemaju ovakav tretman u Srbiji. Jer ako imaju – onda vaše ministarstvo ne treba da postoji.
Cenim, ipak, da nemaju, cenim da je ovo slučaj sui generis, jer je žrtva novinar, a nasilnik pripadnik medijsko-poslovne elite koja vlada ovom zemljom i na koju se zakoni selektivno primenjuju. To što je žrtva novinar, trebalo bi da maksimalno ubrza postupak; to što je nasilnik ono što jeste, maksimalno ga usporava. To su, međutim, vaši problemi.
Imam i ja svoje.
Na prvom mestu, jako mi je teško da objasnim međunarodnim novinarskim udruženjima i zainteresovanoj javnosti kako je moguće da čovek bude nokautiran usred bela dana, na 122 metra od stanice policije, centralne, u centru prestonice, a da niko za to ne odgovara. Ne mogu da objasnim ni kako je moguće da nema snimaka kamera koje bi potvrdile ovaj nasilni čin, iako ih je u samoj ulici više od 10. Ako su se sve pokvarile baš u tom trenutku, onda neću moći ni to da objasnim.
Ne mogu, ministre, da objasnim ni svojim kolegama novinarima, da li ovo sad znači da će ih po gradu juriti i tući ovaj i drugi medijski radnici koji ih, iz nekog razloga, ne vole.
To što ne mogu da odgovorim na ova pitanja stvara nove probleme. Evo, ukratko da vam ih izložim.
PROČITAJTE JOŠ:
Najpre, kako iko može da garantuje bezbednost ikome u ovoj zemlji? Država postoji bukvalno zbog toga – da nam garantuje da nasilnici neće da nas biju po ulicama. Malo li je nasilnika na ulicama Beograda, NIša, Novog Sada… a bogami i po policijskim stanicama, u Boru, na primer.
Zatim: kada se ovakva krivična dela ne rešavaju promptno, to daje vetar u leđa svim ostalim oblicima nasilja prema novinarima. Broj pretnji koje redakcije u čiji sam rad upućen dobijaju na dnevnom nivou povećao se i rašće sa svakim sledećim danom u kom se ovaj slučaj ne rešava. To se, uostalom, i vidi na primeru novinara „United media“, koji svoj posao ne mogu normalno da rade u ovoj zemlji. Možda vlast, čiji ste i sami deo, neće da odgovara na vaša pitanja, možda se o ekstremno osetljivim slučajevima – kriminalnim ili civilnim, nema veze – informišemo iz tabloida koje vaši službenici i pripadnici BIA hrane poluinformacijama, možda ne možemo da dobijemo komentar čak ni o statističkim podacima vezanima za kriminalitet u Srbiji, ali makar smo mogli da izađemo van kancelarije, a da nas neko ne nokautira.
Sve to, ministre, vi već znate. To što se ovim povodom ne oglašavate, mene uverava da vam je takav razvoj događaja po volji, da podržavate pretnje i nasilje kojima smo izloženi, i da nemate nameru da tu praksu prekinete. Zato, ako neka budala (a budala nam ne fali u ovoj zemlji) ili neka ambiciozna kriminalna grupa odluči da te pretnje ispuni – vi lično za to snosite odgovornost.
Srdačno, novinar i direktor „Radara“ Mihailo Jovićević.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
