Majka Tereza na javnoj raspravi: Piše Mihailo Jovićević

To bi tako trebalo da bude.

A kako izgleda kad nekome nije dosta 23 sata dnevno, nego hoće i taj jedan preostali da iskoristi da vam uđe u glavu, da vam "objasni da narod razume", da vas ubedi da je on jedini i najbolji? Pa, onda to izgleda ovako kako možete videti na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i specijalnim programima predsednika. A predsednik ima najveći relej. Predsednikov relej prostire se od Subotice do Preševa (ne i do Kosovske Mitrovice). A ko napaja taj relej? Pa, onaj koji ubaci žeton.

Žeton je sad ubacio Rio Tinto. Referišem, naravno, na vest (koju verovatno većina nije ni videla), a koja se odnosi na "procurelu" agendu ovog kvazimoda od javne rasprave vezane za projekat "Jadar", prosleđenu kooperitivnim režimskim medijima, a čiji kreatori sede ili u Nemanjinoj ili u sedištu korporacije, nejasno je. Jasno je, međutim, da rade za sve pare. U njoj je određen spisak ljudi - profesora, naučnika, analitičara - koji bi trebalo da pozitivno govore o projektu rudarenja litijuma u Srbiji, i na taj način fingiraju javnu raspravu o ovom, možda i najvažnijem aktuelnom pitanju našeg naroda i naše zemlje. Kažem fingiraju, jer još od Majke Tereze nije bilo teme o kojoj neko nema nešto negativno da kaže (pa čak su i za gospođu T. bili vezivani neki neprijatni tračevi). Znači, ne može sve biti pozitivno ni na nebu, a kamo li u rudarskom oknu.

Zašto onda teledirigovati javnu raspravu ako je to deo demokratskog procesa, koji bi, na koncu, trebalo da se završi referendumom žitelja Jadra? Sam predsednik je debatu najavio - "Potrebno je da otvorimo diskusiju u kojoj će dominirati argumenti, a ne prazne priče, ne ‘Ne damo Jadar ili Rađevinu'“, rekao je on - biranim rečima, u duhu dijaloga. Odmah se potom grubo u dijalog umešao, u svom stilu, u potaji, đonom u glavu, pucnjem iz releja. Predsednik, jadan, ne zna drugačije - samo na silu.

Pretpostavljam da je iluzorno, ali da pitamo i to: hoće li se mediji sa agendom saglasiti? Ima li ga makar jedan junak da kaže - neću. Meni se javlja da nema, jer (parafraziraću jednog crnogorskog vladara sad, pa ko prepozna koji je neka javi) ti medijski radnici pobunjenike sami eliminišu, jer ti medijski radnici pobunjenike za poslednje izdajice smatraju. Jer režimski mediji ne rađaju slobodne novinare.

Sa epike na ekonomiju: a kako i da se pobune kad su finansijski zavisni od novca koji se u te medije slivaju, ne na bazi njihovog kvaliteta ili komercijalnog uspeha, nego na bazi bliskosti sa režimom. Ni oni, a što je mnogo važnije ni njihove gazde, nemaju prođu na tržištu koje nije kontrolisano, ni u profesiji koja nije temeljno razrušena, u kojoj više maltene nema pravila, ni zanatskih ne etičkih. To je prava tragedija, ne režimsko mešanje u javne procese (ljudi nam već kradu glasove, gde neće javnu raspravu da ukradu).

Zato, više nije samo "kadije te tuži, kadija ti sudi": ovde ti kadija "kroji javno mnjenje", "vodi javnu raspravu", snažno ti sugeriše i šta da misliš. Pa ti posle debatuj - na sopstvenu odgovornost.