0
Poštari su u štrajku već nedeljama, poljoprivrednici danima blokiraju puteve, zaposleni u najvećoj bolnici u zemlji stali su nakratko da ukažu na loše uslove rada, radikalne poteze najavljuju malinari, vlasnici privatnih vrtića… U Srbiji se ovih dana na svakom koraku neko buni. Svako sa nekom svojom mukom, svojim pojedinačnim problemom, besan izlazi na ulicu da pokaže da ne može više ovako.
I nije bilo tu velikih poziva i najava protesta, ne predvode ih istaknute sindikalne vođe ili politički lideri. Štaviše, svi pobunjeni građani upozoravaju da u njihovo ime ne mogu da pregovaraju zvanični sindikati i razna etablirana udruženja koja su do sada na svaki mig državnog vrha trčala da se sretnu sa predstavnicima vlasti i tu svoju pregovaračku volju dobro unovče.
Građani su izašli sami da jednostavno pokažu da je postalo neizdrživo. U svakom pogledu i na svakom koraku. Vlast se hvali da je prosečna plata ove godine porasla za sto evra, ali zato za nju u prodavnici sada dobijate 10 kila mesa manje.
Državni mediji su puni hvalospeva o Srbiji kao bezbednoj državi. Za to vreme deca ubijaju decu, muževi žene, a izlazak na auto-put je postao rizičan, jer je vožnja u suprotnom smeru od dozvoljenog postala svakodnevica na najbržoj saobraćajnici u zemlji.
Ukoliko kažete ili uradite nešto što ne odgovara vlasti, automatski dospevate na stub srama prorežimskih medija, a na vrata mogu da vam pokucaju i naprednjačke falange sa konkretnim pretnjama vama i vašoj porodici.
Kao da se svaki šljam u ovoj zemlji popeo na najviše mesto na društvenoj lestvici do koga ni u najluđim snovima nije verovao da će da stigne, kao da je sve ono najgore u društvu doseglo svoj maksimum.
Gde god da se okrenete, iskače neki razlog zbog koga prosečan građanin može da bude ljut, besan i razočaran, jer je uporno verovao da bi bar nekad nešto moglo da ispadne kako valja. A nije, nažalost, ništa.
U takvoj situaciji opšte bede, narastajućeg nezadovoljstva i predizborne histerije, ključni čovek države je odlučio da pokaže građanima kako zna da peče palačinke.
Još jedan video-snimak iz arsenala „ja sam samo običan čovek kao vi“ okačio je Aleksandar Vučić na svoj instagram-profil, uz objašnjenje da je to priprema za sajam vina u okviru projekta „Otvoreni Balkan“, čiji je domaćin.
Nije bio zadovoljan prvom palačinkom koju je ispekao, pa je ostavio za sebe. Naravno, skroman kao uvek objasnio je da najviše voli palačinke s pekmezom, ali je stigao i da se pohvali kako je ranije pravio ovaj desert svojoj deci.
Da se razumemo, nije on ni prvi ni poslednji političar ni kod nas ni u svetu, koji zarad skupljanja političkih poena kod birača, poseže za jeftinim trikovima glumljenja malog običnog čoveka u vremenu dokolice.
Međutim, ozbiljni političari, a posebno ne oni koji vole da se predstavljaju kao državnici, ne jure jeftinu popularnost dok im se zemlja raspada po šavovima. Dok poštari zapomažu da su im deca gladna, dok poljoprivrednici strahuju za svoju bezbednost samo zato što su zatražili ono što im je davno obećano, dok su bolničari na ivici snage da održe u podnošljivom stanju najveće zdravstvene ustanove u zemlji. U nekim sada ozbiljnim zemljama istorija je odavno pokazala da nikakvi kolači ne mogu da nahrane narod gladan hleba nasušnog.
Da li je predsednik države toliko opijen činjenicom što više od decenije vlada Srbijom zahvaljujući isključivo medijskim manipulacijama, pa da sada veruje da se do nove izborne pobede stiže uspehom na Instagramu ili TikToku? Da li je i on sam upao u zamku svojih spin majstora i poverovao u priče o blagostanju, koje „prodaje“ svojim biračima uprkos njihovim praznim novčanicima?
Politička teorija kaže da sunovrat jednog demagoga počinje onog trenutka kada on nasedne na svoje laži. Sad je na političkoj praksi Srbije, odnosno na građanima ove zemlje, da pokažu vladaru sa krunom ili bez nje, da kao što nekima davno ranije nisu pomogli kolači, sada ni njemu sreću neće doneti palačinke.