Kraj. Ili? U slavu kvantnog tuneliranja

Da sam svaki put kad sam nekome rekao, ili kada je meni neko rekao, da je pred nama ključna godina u kojoj će se sve promeniti, dobio dinar - imao bih do sada, bar 7-8 dinara. Malo, a opet, 7-8 puta po 365 dana je između 2.500 i 2.900 dana, pa neka sam svaki drugi dan posmislio "Dokle ćemo ovako?" (a pomislio sam nažalost mnogo češće), to je više od 1.000 malih poraza, tmurnih jutara i barem delimično besmislenih večeri. Dakle, nije malo, mnogo je.

Zato se trudim da za kraj 2025. godine napišem nešto optimistično.

Zemlja u kojoj živimo prolazi kroz teško razaranje. Za razliku od onog iz 1999. godine, ovo nije vojno, već - istovremeno - političko, ekonomsko, kulturno, društveno, biološko. Gde je tu optimizam? Pa evo, recimo, ovde: kada je to razaranje ovako ogoljeno, ono poziva hrabre, čestite i ispravne da konačno izađu na scene i urade nešto da ga prekinu. To je, u najkraćem, ono što smo gledali tokom 2025. godine - izlazak na pozornicu.

Kada su počeli da gaze studente, oni se nisu povukli, nego, naprotiv, podigli i organizaciju i energiju, i žestoko odgovorili na lomljenje kostiju. Da nije bilo tako, ne bi se ova godina završavala najavljenim masovnim skupovima širom zemlje, sa zahtevom da se agonija okonča izborima. To jeste, sumnje nema, herojski čin: pretuku te, uhapse, optuže, a ti im i dalje ne daš mira, i dalje se boriš, uprkos malim šansama za uspeh.

Isto se desilo i sa prosvetarima, što se najbolje vidi na primerima Pete beogradske i Jovine gimnazije, ali i umetnicima (na primeru Narodnog i ne:Bitefa). Tužioci i sudije (ali i advokati) su pod baražnom vatrom doživeli novu renesansu slobode, a organizovali su i skup kakav nije zabeležen u Evropi (da ja znam), u kom su predstavnici pravosuđa - dakle, državni službenici u pravom smislu te reči - ustali protiv, pa, ne države, nego njenog odmetnutog, kriminalnog dela. Ponoć duše države, tako je to izgledalo. Videćemo hoće li svanuti na primeru izbora u rukovodstvo Visokog saveta tužilaca.

#blockquote_0

Tokom cele 2025. godine, pod najjačim udarom do sada bili su i slobodni mediji, među njima i naša kuća. Napadi, pritisci, pretnje, krivične prijave, nešto je na šta smo sa godinama navikli, pa iako su se ove godine intenzivirali, najjači udar došao je iznutra, promenom rukovodstva United grupe, koje otvoreno šuruje sa diktatorskim režimom. Zato kraj godine dočekujemo u nikad većoj neizvesnosti. Baš zato, ovo je bila herojska godina za novinare i urednike medija United media, i ja im na tome čestitam.

Šta da se radi u 2026?

Nisam siguran da postoji zec kog bismo mogli izvući iz šešira, u dubini tog cilindra nema svrhe tražiti ovaj olako obećani optimizam. Dakle, bliže smo pesimističnom kraju: u domenu političkog i društvenog buđenja - gašenju putem podela i pasivizacije; u kulturi - gašenju zbog kompromisa; u prosveti - gašenjem zbog straha; u pravosuđu - gašenju zbog poslušnosti; u medijima - gašenju zbog nedostatka podrške.

Ili?

Ili će se ovo društvo setiti ko je i šta je, najpre pojedinačno, a onda i kolektivno, i otresti ovu ološ, prvo pojedinačno, a onda i kolektivno, smeštajući ih tamo gde im je mesto - u mračnu dubinu cilindra pored zeca koji ne postoji, na dno kace, iza horizonta događaja crne rupe. Tu vidim osnov za optimizam, u ovom prostoru u kom živimo, na korak od propasti, istvoremeno i korak bliže spasenju. To ne bi smelo da se desi, po zakonima politike i logici moći, ali nadu mi daje Nobelova nagrada za fiziku za 2025. godinu, koju su dobili naučnici koji su dokazali kvantni fenomen - "tuneliranje". U njihovim eksperimentima, materija je probijala materiju koju ne sme da probije, kao kad bi telo studenta prošlo bez oštećenje kroz vozilo u pokretu kojim upravlja nasilnik, poprimajući, nakratko, karakteristike talasa - a ne kompaktne čestice. Taj i takav talas koji se u krugovima spušta niz ulice Beograda, probijajući usput sve zidove OKG SNS, sanjam u ponekoj od ovih više od hiljadu besmislenih noći. Ta talasna karakteristika koju svi mi - od kvarka i molekula do zvezda i galaksija - posedujemo, i nije ništa drugo do nada koja nas drži. I, suprotno logici i intuiciji, ona je fizički fenomen, dokaziv, merljiv, primenljiv, dostojan Nobelove nagrade.

Želim vam mnogo više od sreće u 2026.