0
Bolje da sam prespavao ponedeljak, dan u kome je objavljeno da su smenjeni policijski inspektori koji su otkrili najveću plantažu marihuane u Evropi. I da je NIN, najstariji nedeljnik u Srbiji, prenet u vlasništvo fizičkog lica. To su takve vesti od kojih vam se faca okameni.
Slobodan Milenković i Dušan Mitić pokvarili su biznis-projekat „Jovanjica“ i zbog toga su degradirani, da se ne bi dalje bavili, ni ovim, ni sličnim slučajevima. Meta na glavi im je ostala.
U drugim državama dobili bi unapređenja, sigurnost za sebe i svoje porodice i sve što uz to ide. U Srbiji si obrao bostan ako pokažeš prstom na lopove, dilere i kriminalce. Ovde je droga ozbiljan biznis, potpomognut državnim strukturama i svako ko ruši taj finansijski stub vladajuće kaste mora biti kažnjen. Za primer drugima.
Novinari NIN-a u poslednjem broju razgolitili su poslovanje vojne industrije („Ko je opljačkao oružare“), tako da je i najvećem laiku jasno ko knjiži gubitke, a u čije džepove ide profit. Ne treba ni govoriti da su to privilegovani trgovci, ali valja podsećati da su baš oni finansijeri stranke na vlasti. Ni u to se ne sme dirati.
Pogrešno bi bilo zaključiti da je zbog tog teksta promenjen vlasnik ovog nedeljnika. Nje to moglo biti urađeno za noć, ali se tako nešto moglo naslućivati. Zato što su kolega Milan Ćulibrk i njegova ekipa iz broja u broj, iz teksta u tekst, objašnjavali narodu gde su naše pare. I ko nas laže, a čije bande zastrašuju i ubijaju.
Šta god je u rukama naprednjaka – piši propalo. U godinama kad se oružje i municija traže i prodaju gotovo kao hrana, srpske fabrike u zbiru beleže minus. „Ninovci“ su izračunali da je za poslednje tri godine vojna industrija imala manjak 11 miliona evra. Nije da se nije radilo i prodavalo, ali zarada je uglavnom završila u firmama povezanim s čuvenim Slobodanom Tešićem.
PROČITAJTE JOŠ:
Sve naopako, i sve u duhu „zlatnog doba“. Kad svi kupuju puške i granate, mi u minusu, kad je struja najskuplja, mi uvozimo, kad je pšenica traženija od zlata, mi zabranimo izvoz. Mudri Kosjerac Dragan Vujadinović je to zvao obrnuta ekonomija.
Najgore u čitavoj priči je to što vlast ne pokazuje nameru da nešto promeni. Oni će da teraju ovako, pa dokle mi izdržimo. Kad ne budemo više mogli, još će nam se rugati – što nas niste smenili. I treba da nam se rugaju, da nam se smeju u lice, kao što to čine svih ovih jedanaest godina.
Iz kriminalnih poslova finansiraju svoju stambenu gradnju po Beogradu, od „biznis oružja“ stranačke aktivnosti, a od javnih preduzeća propagandnu mašineriju. Ono što dele narodu i od čega prave puteve većma se krpi kreditima. Vode nas tamo gde Srbija još nije bila, ali jesu neke zemlje Latinske Amerike. Svako ko se tome usprotivi, napisao je sebi presudu.
Već smo i zaboravili sklanjanje tužiteljki sa slučaja pljačke „Elektroprivrede“ preko „Bauvezena“, omiljenog izvođača radova naprednjaka. Bojana Savović i Jasmina Paunović su „predaleko“ otišle u istrazi neurađenog posla, koji je EPS unapred platio 7,5 miliona dolara.
Šta bi tek bilo kad bi policija i tužioci ušli u „Telekom“. Koliko bi se tamo našlo stotina miliona „izvučenih“evra. Ko bi tamo ušao teško da bi izašao.
A kako se u svemu tome vlada najmoćniji čovek u državi? Najobavešteniji Srbin kao da ima podmetnut softver, svaki put se stavi na drugu stranu. Nepogrešivo uzima u zaštitu problematične pojedince, opravdava sumnjive poslove, ne primećuje progone čestitih ljudi. Kad su smenjene tužiteljke, on se šegačio tvrdeći da je to besmislena tema. Baš jeste.
Nikad, čak ni omaškom, nije stao na stranu onih koji štite javni interes. Ni sad ga ne interesuje progon inspektora, od kojih je jednog i odlikovao. Kako se tek izmotavao s pljačkom „Krušika“, s uzbunjivačem i njegovom majkom.
Kao da premudrim vođom upravlja neka sila koja ne ume da razlikuje dobro od zla, opšti od pojedinačnog interesa, slobodne građane od robova. Spavaj, Srbijo, prespavaj ono malo što ti je ostalo.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare