Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Uprkos trci u naoružanju globalnih razmera, kraj prošle godine, u idealnom ambijentu za njih, u plusu je dočekalo samo devet od 19 preduzeća grupacije Odbrambena industrija Srbije, a svi zajedno iskazali su minus od 11 miliona evra, objavio je nedeljnik NIN. S druge strane, privatnim trgovcima oružjem, posebno onim povlašćenim, i ne ide tako loše. U igru su se uključili i neki novi igrači, ali pod dirigentskom palicom proverenih trenera poput Slobodana Tešića

Za dva meseca, 27. oktobra, biće tačno 180 godina otkako je, u prisustvu kneza Aleksandra Karađorđevića, u kragujevačkoj Topolivnici, izlivanjem četiri topa i dve kratke haubice, započeta proizvodnja naoružanja u Srbiji. U međuvremenu je ta industrija prolazila različite faze. Od početnog zaleta i razvoja pre Prvog svetskog rata, preko potpunog uništenja u Prvom i Drugom svetskom ratu, potom „zlatnog“ perioda tokom 70-ih i prve polovine 80-ih godina, do najcrnje, poslednje decenije 20. veka, koja je, nakon sankcija i gubitka svetskog tržišta, kulminirala NATO razaranjem 1999. Posle 2000. vlast je pokušala da je obnovi, stihijski rešavajući nagomilane probleme, a u poslednjih 11 godina korupcija u tom biznisu dostigla je neslućene i do sada nezabeležene razmere.

Srpsku namensku industriju čini oko 250 firmi u državnom i privatnom vlasništvu – 52 su registrovane za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, 224 imaju dozvole za promet, a sedam su specijalizovana pravna lica, opitni centri, naučni instituti i tehničko-remontni zavodi. Na prvi pogled, ogroman broj za tako malu zemlju. Mnogima od njih, međutim, proizvodnja i promet naoružanja su sporedna delatnost, jer se pretežno bave mašinskom industrijom, softverima za bezbednost, transportom opasnih materija, proizvodnjom hemijskih i gumarskih proizvoda, građevinarstvom…

Sve se, ipak, vrti oko 25, uglavnom državnih preduzeća za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, s tim što su neka registrovana i za promet, i oko 20 privatnih firmi, koje se bave izvozom, pre svega proizvoda iz srpskih vojnih fabrika. Svi oni su 2021, prema Godišnjem izveštaju o realizaciji poslova uvoza i izvoza u oblasti naoružanja i vojne opreme, izvezli robu vrednu 448,9 miliona dolara, s tim što je te godine izdata 371 dozvola za izvoz vredan 1,23 milijarde dolara, tako da je broj izvoznih dozvola bio za 20, a njihova vrednost za 47 odsto veća nego 2020.

Geopolitička situacija, brojni ratni sukobi i velika tražnja na svetskom tržištu širom su otvorili vrata domaćoj namenskoj industriji, posebno od 2015, pa je izvoz rastao sve do 2020, kada je naglo usporio. Uprkos tome što je ona i kvalitetom i cenom konkurentna i što je povećana tražnja posebno išla naruku proizvođačima streljačke municije. Ispostavilo se, međutim, da su najveću korist od toga imali privilegovani privatni trgovci oružjem, bliski SNS-u, a ne i državna preduzeća, što je konkretnim dokazima dokumentovao Aleksandar Obradović, radnik Krušika iz Valjeva.

Krušik
Fabrika Krušik Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Upravo u jeku afere Krušik, Vlada je 30. decembra 2019. usvojila Uredbu o formiranju grupacije Odbrambena industrija Srbije (OIS). Novo ime za sličnu organizaciju, koja je prvi put formirana još 2001. i koju je tada činilo šest državnih preduzeća – Prvi partizan, Prva iskra namenska proizvodnja, „Milan Blagojević“, Sloboda, Krušik i Zastava oružje. Uz njih, sada je u OIS uključeno još 13 državnih kompanija: Prva petoletka – namenska, Teleoptik žiroskopi, Trajal korporacija, Jumko, Zastava Tervo, FAP korporacija, Utva avio-industrija, Borbeni složeni sistemi, Belom, PPT TMO, Zastava Kovačnica, Kovački centar Valjevo i Korun holding. U svima njima je zaposleno oko 15.000 radnika.

Grupacijom upravlja Savet za odbrambenu industriju, formiran odlukom Vlade 14. maja 2020. Iako je Savet dužan da Vladi dostavlja izveštaje o svom radu najmanje dva puta godišnje, od osnivanja do danas on se javno oglasio samo jednom, 8. avgusta 2020, kada je od Ministarstva odbrane zatražio zaštitu od novinara i domaćih lobista, „koji žele uništenje naše odbrambene industrije“. Povod za to bilo je, između ostalog, i pisanje NIN-a da se oružje i municija proizvedeni u Krušiku, Zastavi i Prvoj petoletki koristi u ratu između Azerbejdžana i Jermenije.

Iako je OIS osnovan sa ciljem da se unaprede proizvodnja i promet i uspostave sigurni mehanizmi njihove kontrole, to se, bar do sada, nije desilo.

U tri prethodne godine ukupni rashodi svih 19 preduzeća Grupacije dostigli su 1,63 milijarde evra i za 53 miliona evra su bili veći od prihoda. Samo šest ili tek svako treće preduzeće je u plusu, ako se zbirno analiziraju njihovi bilansi uspeha za 2020, 2021. i 2022. Njihova kumulativna dobit pre oporezivanja za te tri godine iznosila je 35 miliona evra – Trajal 17 miliona Prvi partizan 7,4 miliona, Prva petoletka namenska 6,3 miliona, Prva iskra 2,2 miliona, Sloboda 1,3 miliona i „Milan Blagojević“ 0,8 miliona evra. Tri od ovih šest kompanija su u tom periodu ostvarila najveće ukupne prihode u okviru Grupacije – Prvi partizan 245 miliona, Sloboda 163 miliona i „Milan Blagojević“ 145 miliona evra.

Foto:N1

S druge strane, gubitak pre oporezivanja 13 ostalih preduzeća u te tri godine bio je dva i po puta veći, skoro 89 miliona evra. U toj grupi ubedljivo ispred svih je valjevski Krušik sa gubitkom od 32 miliona evra, a sledi ga Zastava oružje sa minusom od 18,5 miliona evra. Osim što su najgori od najgorih, zajedničko ovim dvema firmama je što je njima po četiri godine upravljao Mladen Petković, kadar SNS-a. Do decembra 2018. bio je generalni direktor Krušika, a do kraja prošle godine Zastava oružja.

Treće mesto na neslavnoj rang-listi drži Jumko iz Vranja sa minusom od 8,5 miliona evra ili milijardu dinara. Ta tri preduzeća „zaslužna“ su za dve trećine ukupnih gubitaka cele Grupacije u tri prethodne godine. Uz njih, značajne gubitke napravili su i Borbeni složeni sistemi (8,3 miliona evra), ćerka firma Jugoimporta SDPR, FAP korporacija (6,7 miliona), Teleoptik žiroskopi (4,6 miliona), Belom (2,6 miliona), Zastava kovačnica (2,2 miliona), Utva avio-industrija (1,9 miliona), Zastava Tervo (1,6 miliona) i Kovački centar Valjevo (1,3 miliona).

Više o ovoj temi pročitajte u nedeljniku NIN.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar