7
Nedeljama mi u glavi odzvanjaju reči mog kolege i zemljaka, dr Šeklera, koje je izrekao tokom jednog zajedničkog gostovanja na KTV. Srednja klasa više civilizacijski nije potrebna. Još manje je potrebna obrazovana srednja klasa. Potrebno je potrošačko društvo. Onda čujem ovu pesmu mog kolege Škaba i Tvelva i shvatim – to je to. Ili si čovek ili si robot. Ili se boriš ili se brojiš. Topla preporuka je da skinete na svoje mobilne telefone aplikaciju S.A.M., kroz koju možete potpuno besplatno da slušate ili skinete pesme dr Škaba.
Već mesecima sam na bolovanju. Država ne uplaćuje ništa, kao da sam umro. U isto vreme, zbog kašnjenja sa uplatom dva info-stana na vrata šalje izvršitelje. Znači, država sme da kasni, ali ja ne smem da kasnim državi ni dana. Od kada ovo što je država za njih ima veća prava od mene? Trebam li da okrenem glavu na drugu stranu? Država sme porodilji da kasni sa uplatama mesecima, ali partijske uterivače dugova će da im pošalje već sledeće nedelje ako nisu stale u red sa uplatnicama. Šta bi bilo da ja državi pošaljem svog uterivača dugova?
Pre neki dan sa Ćutom se vozim na Revu. Iskreno, nikada ranije nisam tu dolazio. Sa glavnog puta ka Pančevu skrećete u široku, sveže asfaltiranu ulicu, sa trotoarima sa obe strane. Pomišljam da vodi ka nekom naselju. Ali ne. Vodi tačno do mordorski ogavne, ogromne količine toksičnog građevinskog materijala. Prema procenama prof Bakića, preko sto hiljada kamiona je izbacilo taj otrov u ovu netaknutu prirodu, stanište velikog broja ptičijih i životinjskih vrsta. Dok šetamo tim užasom uočavamo geometarske kočiće i oznake. Oni su već obeležili koda treba da prođu strujni kablovi. U sred tog užasa stoji ozidan kanalizacioni kolektor. Polako shvatam. Ovo se nije dogodilo slučajno. Ovo se radi vrlo planski. Ispod radara. Pravdajući se ispraznim papirima i odlukama. Mangupi su najpre obezbedili dovoljno široku i kvalitetnu pristupnu saobraćajnicu. Onda su pripremili podlogu, na nekim mestima preko deset metara debljine. Na kraju te beskrajne gomile šuta i zemlje stojim i gledam u vrhove topola, koji su u ravni gomile na kojoj sam. Iznad nas preleće čaplja. Lako je zamisliti neki novi građevinski poduhvat. Soliterčine sa pogledom na Dunav. Nove simbole zlatnog doba. Bespomoćnosti maloga čoveka.
Ponovo se pitam. Šta bi se dogodilo da sam ja taj koji je ovo uradio? Platio bih višemilionsku kaznu, bio u obavezi da sve vratim u pređašnje stanje i odležao koju godinu u Zabeli. Za državu nema kazne. Država sme da krši svoje zakone. Ti, građanine, ne smeš. Država ulazi u sve pore našega života. Ili je to jedna stranka? Univerzitet je sagao glavu. Novinari UNS-a su sagli glavu. Ali ova deca na Revi nisu. Niti će. Ponosan sam što sam u takvom društvu. Izgleda da su poslednji slobodni ljudi ovde. I želim da budem deo njih. Ako su doživotni političari sagli svoje glave, ako su to uradili lekari, novinari, akademici, onda su ovi borci za životnu okolinu poslednji slobodni ljudi.
Srećem ljude iz organizacije Odbranimo reke Šar planine. Pozivaju me da petog juna budem njihov gost u Štrpcu. Sa velikim zadovoljstvom to prihvatam. Neko mora da ispriča tu priču. Kako su se Albanci i Srbi udružili u borbi za svoje bistre potoke. I sačuvali ih od guranja u odvratne cevi pod zemljom. Moram da sakupim sve priče. Moram da prođem Srbijom. Da vidim svoje saborce u Milanovcu, Kruševcu, Kragujevcu. Da sakupimo sve pokrete i pojedince pod jednu kapu. Treći put. Sve ljude željne slobode. Ili se boriš, ili se brojiš.
Treći put će činiti svi ljudi koji se nisu ranije bavili politikom. Plašite se neiskustva? Pogledajte Tomu Momu, pola vlade, sve gradonačelnike. Skupštinu. Voditeljke sa ekrana. Čemu strah ako nemaš šta da izgubiš? Svi pokreti koji dele civilizacijske poglede su dobro došli. Javite se. Mi nismo ni levi, ni desni. Mi nismo ni žuti, ni crveno-crni. Mi nismo ni prošli, ni ovi sadašnji. Mi smo vaše komšije. Mi smo ljudi koje srećete na ulici, na pijaci, u čekaonici. Mi vas ne gledamo kroz zatamnjena stakla limuzina koje smo kupili vašim novcem. Mi imamo imena i prezimena. I stojimo iza njih. Mi nismo ni deca Istoka, niti Zapada. Mi smo deca Srbije. Jedine zemlje koju imamo. I koju moramo da ostavimo svojim potomcima. Kulturnu, bogatu i urednu.
Mi nismo sitna riba na dnu mreže, paranca. I mi ćemo sve da vas iznenadimo.
Dragi prijatelji, pomozimo ljudima koji su ostali bez posla zato što su imali obraz i kičmu. Sav prikupljen novac će biti upućen ljudima koji su egzistencijalno ugroženi zbog nehumanih reakcija režima. Pokažimo solidarnost prema ljudima koji su u životu napravili samo jednu grešku – bili su časni.
Raiffeisen banka AD
Dinarski 265000000576857940
Devizni RS35265044000005631664
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare