Nema više ništa što bi se o izborima moglo napisati i reći, a da niste pročitali, čuli, i (svojim i tuđim) očima videli.
I da su ovi krali, a da za Boga nisu pitali. I da su oni drugi „zakasnili“ da lopove uhvate na licu mesta, već su ih pustili da pobegnu s plenom i, u međuvremenu, krenu da pribavljaju potvrdu o poreklu te sumnjive imovine. Još nije zabeleženo da je opljačkani štrajkom glađu i takozvanim „pravnim sredstvima“ privoleo pljačkaša da mu vrati oteto.
Ne biva to ni u običnom životu, a kamoli u Vučićevom izbornom inženjeringu koji je patentirao sve moguće mehanizme da i pre nego što se glasa i prebroje glasovi „obezbedi“ pobedu, i to ne običnu i tesnu, nego onu apsolutnu, jer on jedino takve pobede i priznaje. Čoveku su, davno pre 17. decembra, fantomka i čarapa na glavi postali zaštitni znak njegovog režima, da bi nam iznenađenje bio nelegalni „uvoz“ glasača iz regiona i unutardržavni izborni „migratorni talasi“ u kojima su ljudi iz, na primer, Nove Varoši odlučivali o životu ljudi na Novom Beogradu ili Čukarici.
Kao što dr Nestorović nije morao da pređe cenzus da bismo znali kako u komšiluku imamo zavidan broj onih koji ne priznaju „okruglost“ planete i veruju da je moguće da avion, koji je pre deset godina izgubljen s radara, sad odnekud sleti. Da ne pominjemo genetski doprinos vanzemaljaca u nastanku nas s plavim i zelenim očima. Adekvatni pacijenti su i de fakto dobili svog izabranog doktora, a mi ostali možemo samo da konstatujemo da je, spram ovog napolju, klinika na Guberevcu oaza normalnosti.
A kad smo se već dotakli neobičnog parenja, na tu temu se proslavila tehnička premijerka Ana Brnabić, nova kraljica naprednjačkih metafora, koja je u petak na konferenciji za medije, pokušavajući da demantuje CRTU o „privođenju“ glasača, to uradila ovako:
„Što bi se reklo na našem jeziku – da voli jež ježa, ne može da glasa više ljudi od tih koliko je upisano na birački spisak“.
E, sad, „na našem jeziku“ ta sentenca zvuči malo drugačije i direktnije i u njoj jež ili neko drugi ježu radi one bezobrazne stvari, i to u leđa, ali je premijerka valjda htela da bude uviđavna i poštedi nas direktne slikovitosti u kojoj taj ljubavni čin stvarno izgleda tako da se naježiš. Zaista ne znam kako se ove životinje pare, bez ozbiljnih gubitaka u „ježstvu i materijalu“, s obzirom na onoliko bodlji viška, ali sumnjam da će ovaj Brnabićkin argument iz domena animalne kopulacije biti dovoljno uverljiv da se Vučićevi „ zapadni prijatelji“ predomisle, dohvate olovki i počnu da mu čestitaju na blistavoj izbornoj pobedi.
I tu dolazimo do „ključa“ ovih izbora koji je, samo naizgled, u Vučićevim rukama, dok je on sam u šakama istinskih balkanskih gospodara koji već nedelju dana većaju šta im je činiti. Mogli bi oni da vaskrsnu nekog Gonzalesa i pritegnu Vučića, kao onomad Miloševića, ali ne bi da gube vreme na još jednu izbornu farsu.
Da im je bilo stalo do istinske demokratije i slobodnih izbora u Srbiji, imali su deset godina da urade sve da se oslobode mediji, prečiste birački spiskovi i preventivno pripreti adekvatnom kaznom za slučaj bilo koje vrste izborne krađe. Ne, oni su računali upravo na Vučića ovakvog kakav je, samo nisu mogli da pretpostave da će im se toliko godina migoljiti.
Bojim se da su i sad procenili kako im je mnogo isplativije da ovog kod koga je, ipak, moguće da jež „nagna“ ježa, dodatno pritegnu kako bi, sad vladalački u punom kapacitetu, oposlio ono zbog čega ga sve ove godine i tolerišu. Kosovo, dabome.
Zna to i Vučić, pa se zato i nije mnogo veselio još jednoj „istorijskoj pobedi“, nego je polupokisao sedeo za onim radnim stolom u stranci, dok su njegovi okolo đipali i palili vatromet. I te kako mu je jasno da račun te pobede neće biti isporučen ni Vučeviću, ni Brnabićevoj, ni Orliću, ni Đukanoviću nego njemu. I ne brinu njega protesti zbog izborne krađe, brine ga da li će i u kolikom broju građani izaći na beogradske ulice kad on konačno „legne na rudu“ spram kosovskog pitanja. Iako je sve učinio da žaba bude skuvana, ipak strahuje od mogućeg galvano efekta, jer je Srbija bila i ostala velika tajna.
Dakle, jež će nekako „voleti“ ježa, a mi ćemo, po ko zna koji put, ponovo „voleti“ čvorka. Pa, nek mi posle neko kaže kako je seks zadovoljstvo.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare