2
Pišući ovonedeljnu kolumnu, razmišljao sam kako li će izgledati ona za idući ponedeljak. Ove sedmice, tačnije u sledeću nedelju, može da se promeni mnogo toga ili može da ostane sve isto.
Jasno mi je da su građani, sada u ulozi glasača i birača, skloniji da naginju za status kvo, jer im je decenijama nametan strah od promena perfidnim podmetanjem priče o takozvanoj stabilnosti (setite se samo jednog od prethodnih Vučićevih slogana). Otud je nastala i pogibeljna floskula „da ne bude gore“.
Iako već i ona sama u podtekstu jasno govori da nam je loše, to se prenebregava u ime još sumornije perspektive definisane tim „da ne bude gore“.
„Da ne bude gore“ je favorizovano u odnosu na „da bude bolje“: izvesnost stabilno lošeg postala je prihvatljivija i snošljivija od potencijalnog boljitka u koji smo, takođe programirano, naviknuti da sumnjamo, na kraju i da ga mazohistički odbijamo. To je vešto montirana zamka od strane političkih bandita i kriminalaca ( ne može se ništa blaže reći o kastama parazita koji su nam trećinu veka pojeli) i mi u nju iznova upadamo, a onda se čudimo šta nas je to snašlo i dokle će trajati.
Trajaće dokle mi to dozvolimo i dozvoljavamo, iako je nametnuto i verovanje da to nije tako. I tu su nam podvalili, p(r)oturajući priču kako ništa ne zavisi od nas. I tu udicu smo progutali, pa se vajkamo okolo jednidrugima ili sami sebi: „šta ja tu mogu“; „biće onako kako drugi hoće“; „ništa se mi ne pitamo“; „sitne smo mi ribe“…
Možda i jesmo sitne, ali u jatu smo nadmoćniji.
Zapitajmo se, kako smo to dozvolili da se „ništa ne pitamo“ o sopstvenim životima, o rođenoj državi, o budućnosti naše dece, o našim parama izdvojenim kroz poreze, o izvesnosti i dostojanstvu naše sutrašnje starosti..?
PROČITAJTE JOŠ:
Kako smo tako lako pristali na kukavičluk i nečinjenje, na strah i poniženje, na očiglednu laž i još očiglednije pljačke, na ološe, ignorante ipokvarenjake koji nam upravljaju životima, zaposedaju skupštine i institucije,nacionalne medije pretvaraju u sramotne brloge uz pomoć kojih nam kvare i sablažnjavaju decu, a nas prave budalama i zombijima?
Jel vam zaista nije jasno koliko i kako bezočno nas kradu? Jel zaista mislite da su desetine i desetine tekstova i hiljade redaka ispisanih samo na stranicama ovih novina kojima smo demistifikovali nameštene tendere, ekonomske zločine firmi bliskih vlasti, milione evra „isisanih“ iz budžeta, preplaćene infrastrukturne projekte, „darivanje“ stranih investitora, of šor prevare, nenormalno zaduživanje države, plod naše mašte i pakosti?
Jel zaista mislite da ne postoje predmeti koji ciljano čame po tužilačkim i sudijskim fijokama čuvajući slobodu kumova, braće, takozvanih povezanih lica.., dok šef Višeg tužilaštva tuži urednike ovih novina što su se drznuli da o tome progovore?
Jel zaista mislite da je Banjska, koja nam je u jednom trenutku nadvila međunarodne sankcije nad državu, bila čin vitezova, boraca za nacionalnu stvar i Robin Hudova? Jel stvarno mislite da Siniša Mali živi život skromnog ministra siromašne zemlje?
Da li ste se zapitali čime je medijski kameleon Željko Mitrović zaslužio i kako je zaradio „Versaj“ koji gradi na Topčiderskoj zvezdi? Prodajući „ozonatore“, dronove i lebdeće skejt bordove? Jel stvarno mislite da je Vučić spao na onu „škodu“ staru 17 godina kojom tu i tamo paradira, demonstrirajući lažnu skromnost? Je li Milorad Grčić bio najbolji kadar da rukovodi Kolubarom i EPS-om, Stefanović i Vulin vojskom,policijom, bezbednosnom agencijom, Zoran Đorđević poštom, Krkobabići čim su stigli…
Kako vam izgleda i zvuči kad Dačić, šepureći se poput petla na konvenciji svog stranačkog preduzeća, pun sebe, poručuje opoziciji, a zapravo svima nama: „Nema nade!“ i da „nema tog čuda koje će da se desi“, jer samo on ima prava na čuda.
Jesmo li zaista sve ovo zaslužili? Uz sve naše mane, mislim da nismo. Red je da se konačno potrudimo da se čudo, ipak, desi, a da sva ova čudovišta konačno odu iz naših života.
I daovima koji dolaze i svim sledećim nikad više ne dozvolimo da ovako rade, već da im pokažemo vrata pre nego što nam od njih ne naprave zatvorsku kapiju za naše živote.
BONUS VIDEO: Doći će i po vas: Bojan Pajtić poslao poruku građanima zbog čega treba da glasaju na izborima
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare