2
Uprkos obećanjima i potencijalima sledeće generacije mobilne mreže, uvođenje 5G-a je ispraćeno mnogim strahovima i neistinama.
Nije da nismo imali i druge tranzicije u mobilnoj mreži ranije. Sa 2G na 3G, zatim skorija sa 3G na 4G. Nijedna od ovih tranzicija nije prošla zapaženo koliko 5G.
Trendu širenja ovih informacija su drastično doprinele društvene mreže, koje u ranijim tranzicijama nisu bile prisutne u toj meri. Stoga, slobodno možemo reći da je sama 4G i sveprisutnost interneta potkopala ideju budućnosti mobilne mreže.
5G je mreža sledeće generacije.
Postoje tri tipa 5G mreže: niske, srednje i visoke frekvencije. Svaka od ova tri tipa se nalazi u drugom opsegu elektromagnetskog spektra.
5G mreža niske frekvencije omogućuje široku pokrivenost, ali su benefiti u odnosu na 4G zanemarivi. Mreža srednje frekvencije je više izbalansirana i omogućava solidnu pokrivenost i brzinu. 5G mreža visoke frekvencije pružaju superbrzu konekciju, ali signali ne mogu da putuju daleko.
Za sada se očekuje da će mreže niskog i srednjeg opsega pokrivati veći deo stanovništva. Mreže visokog opsega biće izgrađene samo na pojedinim lokacijama i velikim gradovima. Ovakav tip 5G mreže zahteva mnogo baznih stanica na malom području kako bi se kompenzovala činjenica da signal ne putuje daleko.
Ukratko: brzina i odaziv.
Odaziv je koliko će brzo mreža odgovoriti na vaš zahtev svaki put kada kliknete na nešto. A kada je brzina u pitanju, za razliku od 4G, ova mreža nema univerzalnu maksimalnu brzinu protoka, već zavisi od frekvencije.
Da bi stavili u određenu perspektivu, trenutna 4G mreža doseže brzine do oko 100Mbps. Postoje pojedine „Advanced“ varijante mreže koje dosežu veće brzine, ali one nisu široko dostupne.
5G mreža je izazvala mnoštvo kontroverzi i zabrinutosti. Strahovi su skoro postali mejnstrim. Ali iza ovoga se uglavnom kriju teorije zavere i neistine.
Dominantan strah kod ljudi je bio taj da manje talasne dužine koje se koriste u ovoj mreži nikada nisu testirane, i da smo mi samo pokusni kunići ovog tehnološkog eksperimenta.
Ukoliko ste ovog mišljenja, biće vam drago da saznate da su talasne dužine koje se koriste u 5G potpuno bezbedne i decenijama se testiraju.
Ali, sve i da nije tako, većina stanovništva će biti pokriveno 5G mrežom niske frekvencije zbog jasnog benefita. Jedna bazna stanica može pokriti veliko područje. Ovo znači da se u smislu zračenja ništa neće promeniti za većinu stanovništva. 5G niske frekvencije je zapravo veoma slične 4G u smislu zračenja, te ćete biti oštećeni koliko ste i sada.
5G mreže visoke frekvencije će se uglavnom koristiti u nekim specifičnim situacijama i okolnostima. Poput naučnih institucija, fudbalskih stadiona ili industrijskih postrojenja. Ali svakako ne na širim područjima gde ovo i nema previše smisla, niti je isplativo.
Pored strahova stanovništva i institucije nisu ostale neme. Mnoge zemlje su u početku obustavljale istraživanja vezana za 5G dok se ne utvrdi da ta mreža nije štetna po zdravlje ljudi. Poput Belgije i Švajcarske. Ipak, te odluke su kasnije povučene.
Pre nekoliko dana se pojavio i strah oko uticaja 5G mreže na letove i remećenje radara aviona u SAD.
U Americi radio frekvencije za 5G su slične onima koje koriste radio-visinomeri na avionima. Glavni strah je da bi 5G mreža mogla da omete rad instrumenata i uzrokuje sigurnosne probleme pri letovima. Regulatori već preduzimaju neke korake po tom pitanju u SAD.
Ovaj rizik je veoma ozbiljan u Americi, ali ne i u Evropi. To je zbog toga što mreže u Evropi rade na nižim frekvencijama od one koji koriste američki provajderi. Ovo smanjuje rizik od smetnji, pa razvijene zemlje starog kontinenta i nisu toliko zabrinute oko ovog problema.
Ne tako skoro.
Očekuje se da će do 2025. biti pokriveno tek 25% svetske populacije. A da će kompletna svetska populacija biti pokrivena 5G mrežom tek početkom sledeće decenije.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
