1
Džon Banister Gudinaf, američki naučnik, jedan od tvoraca litijum-jonske baterije i dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 2019. godine, preminuo je u 101. godini.
Džon B. Gudinaf, profesor na Univerzitetu Teksas u Ostinu, poznat širom sveta po razvoju litijum-jonske baterije, umro je mesec dana pre svog 102. rođendana.
Gudinaf je bio posvećen javnom služenju, omiljeni mentor i briljantan, ali skroman pronalazač, navodi se u saopštenju Univerziteta Teksas.
Njegovo otkriće dovelo je do revolucije u bežičnoj tehnologiji i omogućilo korišćenje elektronskih uređaja širom sveta, prenosi Danas.
Pritam Sing, student profesora Gudinafa, koji je opisao preminulog naučnika kao „divnu dušu, velikog humanistu i osobu čija su vrata uvek bila otvorena za diskusiju, savete i pomoć“.
Džon B. Gudinaf je tokom Drugog svetskog rata služio kao meteorolog u američkoj vojsci, nakon što je završio studije matematike na Univerzitetu Jejl.
Ne propustite
1
0
0
1
Zatim je stekao doktorat iz fizike na Univerzitetu u Čikagu 1952. godine. Radio je na Masačusetskom tehnološkom institutu i Univerzitetu Oksford u Velikoj Britaniji, pre nego što je postao profesor na Univerzitetu Teksas u Ostinu 1986. godine.
Temelji litijum-jonske baterije postavljeni su tokom naftne krize sedamdesetih. Stenli Vitingam je radio na razvoju energetskih tehnologija koje se ne oslanjaju na fosilna goriva.
Otkrio je titanijum disulfid, materijal bogat energijom, koji je koristio za izradu katoda u litijumskim baterijama. Takođe je napravio litijumsku anodu.
Profesor Džon B. Gudinaf je ustanovio da bi se katoda mogla unaprediti korišćenjem metalnog oksida umesto sulfida, a 1980. godine je iskoristio kobalt oksid, kako bi poboljšao performanse litijumskih baterija.
U saradnji sa Gudinafovom katodom, Akira Jošino je 1985. godine napravio prvu komercijalno isplativu litijum-jonsku bateriju. Njihov pronalazak je 2019. godine nagrađen Nobelovom nagradom za hemiju.
***
BONUS VIDEO: Zašto naučnici napuštaju našu zemlju i šta država radi da ih zadrži