Pravo na popravku: Kako da telefon duže živi?

Kompanija „Šift“ iz nemačke pokrajine Hesen, koja je napravila telefon „šiftfon“, tvrdi da je uspela drastično da smanji otpad, kroz delove koji su zamenjivi. Prva je koja je 2016. godine uvela depozit na uređaje. Firma sakuplja korišćene aparate i plaća za to kauciju, ali i procenjenu vrednost.Cilj je da se poprave telefoni koji će se proizvoditi u narednim godinama, ili makar da se identifikuju delovi koji mogu ponovo da se koriste. Malo je komponenata koji ne mogu više uopšte da se iskoriste. Preduslov za ovakvu reciklažu je modularna građa telefona, pošto je svaki sastavni deo zamenjiv.

U dizajnu je tajna

Marina Proske i Karsten Šiške sa Instituta Frauenhofer za pozudanost i mikrointegraciju istražuju na koje načine se životni vek mobilnih uređaja može produžiti, te su ostvarili saradnju i sa kompanijom „Šift“.Modularni dizajn, koji već dugo postoji kod računara, vide kao jedan od uslova za mogućnost popravke telefona i tableta.

„Dizajn šiftfona omogućava da se čak i najmanji delovi zamene. Zbog toga je popravka izuzetno povoljna, kada se dođe do novih delova“, kaže Proske i dodaje da je vreme bitan faktor kada su u pitanju troškovi popravki.Zato je od velikog značaja i kako su delovi raspoređeni. Kod mnogih telefona potrebno je mnoge delove ukloniti, pre nego što se dođe do pokvarenog dela. Proske smatra da bi dizajn trebalo pojednostaviti.

Ukidanje nepopravljivih telefona

Baterije i ekrani se najčešće kvare. Njihova zamena bi trebalo da se odvija toliko lako, da čak i laici mogu to sami da urade, smatra Proske.Osim toga, potrošači često brinu da im se ne izgube podaci kada daju telefon majstorima na popravku. „Često im se vrati uređaj na kojem je sve obrisano. Zbog toga je bolje da svako može svoj uređaj sam da popravi kod kuće“, kaže naša sagovornica.Ipak, ovakav dizajn nosi sa sobom i rizike, pošto je pri popravci moguće da se smanji vodootpornost i otpornost na prašinu, kao i da se ošteti deo za punjenje bez kabla.Rezultati studije koju je Institut sproveo sada su ugrađeni i u evropsko zakonodavstvo. Evropska komisija radi na odgovarajućim propisima za pametne telefone i tablete, te će oni prvi put uključiti zahteve za dizajn proizvoda, dostupnost rezervnih delova, trajanje baterije i druge mere namenjene produženju radnog veka.„Minimum je da se na tržište više ne stavljaju uređaji koji se ne mogu popraviti“, smatra Karsten Šiške, jedan od stručnjaka koji je učestvovao u izradi studije.Oznaka za popravku koja bi bila slična drugim prepoznatljivim etiketama na telefonu služila bi da pokaže kupcu na kom nivou je uređaj kada je u pitanju zamena delova.

Da li su ocene za popravljivost dovoljno stroge?

Francuska je početkom 2021. uvela slične kriterijume za televizore, pametne telefone, laptopove, mašine za pranje veša i kosilice. Sami proizvođači svojim proizvodima dodeljuju ocenu između 1 i 10. Godinu dana kasnije, Organizacija za zaštitu potrošača sprovela je ispitivanje i otkrila da je više od polovine potrošača mogućnost popravke uzelo u obzir prilikom donošenja odluke o kupovini.„Neki proizvođači i prodavci su se dosetili da omoguće kreiranje i prikaz indeksa popravljivosti. Na primer, daju više dokumenata za popravku ili nude mogućnost lakšeg naručivanja rezervnih delova“, kažu iz organizacije.Međutim, proizvodi sa niskom ocenom su retki. To znači ili da se većina uređaja lako može popraviti ili da trenutni sistem ocenjivanja nije dovoljno strog. Pošto nekoliko aspekata ulazi u ocenu, ona može biti visoka, iako jedan kriterijum kao što je, na primer, rastavljanje uređaja dodatno otežava popravku u praksi.Prema Organizaciji za zaštitu potrošača, postoje dobre ili čak veoma dobre ukupne vrednosti za „Eplove“ i „Samsungove“ telefone koji su ispitani. „Međutim, rastavljanje uređaja koji su ispitani je bilo ozbiljno otežano zavarenim ili zalepljenim komponentama.“

Popravke više ne bi trebalo da budu skup izuzetak, već pravilo, smatraju iz nemačkog Udruženja za životnu sredinu i zaštitu potrošača. Troškove popravke takođe treba smanjiti.Od nemačke vlade takođe zahtevaju smanjen PDV za popravku. Za sada je savezna pokrajina Tiringija jedini primer pokrajine koja dodeljuje 50 odsto subvencija do 100 evra godišnje za električne uređaje.

Serviseri pripadaju poznatim trgovačkim ulicama

„Građanima su potrebni pružaoci usluga popravke u njihovom životnom okruženju, gde imaju poverenja“, kaže Džonatan Šot iz Udruženja životnu sredinu i zaštitu potrošača.Zanatlijama, međutim, ulazak na ovo tržište trenutno jedva da se isplati, a mnoge dugogodišnje firme za popravke ne mogu da nađu nove radnike. Monopol koji drže proizvođači rezervnih delove i softvera i nedostatak pristupa tehničkoj dokumentaciji otežavaju rad malim firmama koje se bave popravkama.Mnogi nemaju priliku da vide kako se pokvaren uređaj može demontirati i popraviti. Jedna kampanja organizacije za zaštitu životne sredine „Grinpis“ želi da to promeni.„Desetina maloprodajnog prostora u Nemačkoj trebalo bi do 2030. godine da pripada radnjama koje pružaju alternativu kupovini novog“, kaže Viola Folgemut, ekspert za upravljanje reciklažom i očuvanje resursa. Ovo uključuje popravke, pijace za iznajmljivanje i zamenu stvari, kao i prodavnice polovnih i popravljenih dobara.„Bitno je da ove radnje i pijace budu u samom centru grada“, kaže ona. Serviseri pripadaju centralnim adresama, na primer u poznatim trgovačkim ulicama kao što su frankfurtska Ceijl ili hamburška Monkebergštrase. Gradovi bi to mogli da postignu kroz poreske olakšice, subvencionisane kirije i druge podsticaje.„Grinpis“ stoga trenutno traži opštinsku zajednicu sa kojom bi mogla da započne inicijativu smanjenja otpada.***

BONUS VIDEO: Nikuda bez mobilnog telefona

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortinikudabezmobilnogtelefonadz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3005708"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookInstagramTwitter