Četbotovi su dospeli na naslovne strane u poslednjih nekoliko dana nakon što je Guglov inženjer Blejk Lejmon tvrdio da je najnapredniji sistem kompanije razvio ljudska osećanja, tj. da je postao svestan.
Četbot je, jednostavno rečeno, kompjuterski program koji je namerno dizajniran tako da oponaša i reaguje na ljudski govor. Od Amazonove Aekse, do Eplove Siri, procenjuje se da 80 odsto ljudi koristi četbotove, na ovaj ili onaj način.
U stvari, stručnjaci tvrde da su četbotovi najbrže rastući način na koji kompanije komuniciraju sa svojim korisnicima.
Gijom Lapor, izvršni direktor francuske kompanije za ćaskanje MindsAI, koja je sada deo kineske kompanije za veštačku inteligenciju, objašnjava da su četbotovi sada 10 puta bolji nego što su bili pre 10 godina.
„Četbotovi mnogo bolje oponašaju pravo ljudsko ponašanje, ali u suštini ostaju roboti“, objašnjava Lapor za BBC.
Pročitajte još
Ipak, on upozorava da ovi sistemi još uvek nisu savršeni i da treba da postoji rezerva. „Stopa razumevanja se razlikuje između različitih kompanija i različitih industrija. Može da varira između 30% i 90%“
Džim Smit, profesor interaktivne veštačke inteligencije na Univerzitetu zapadne Engleske, objašnjava da je važno napraviti razliku između onih koji su orijentisani na obavljanje zadataka i onih od kojih se očekuje da vode konverzaciju o različitim temama.
„Prvi su oni koji se najčešće koriste i to zaista dobro rade“, objašnjava on. „Oni uče koristeći ogromnu količinu podataka koja im je dostupna. Sa druge strane, četbotovi od kojih se očekuje da vode razgovor mogu izgledati ubedljivo u početku, ali oni vode statistiku da bi utvrdili šta bi trebalo da vam kažu sledeće. Problem sa ovim je što greške mogu da se množe.“
„I nisam siguran da je smisleno reći da je bilo koji četbot razuman. Na kraju krajeva, možete ga isključiti i ponovo uključiti, on nije živo biće.“, ističe Smit.
Profesorka Sandra Vakter, viša naučna saradnica u oblasti veštačke inteligencije na Univerzitetu Oksford, kaže da su četbotovi „još uvek daleko od toga da budu razumni kao ljudi“.
„Ali dok idemo napred, takođe moramo da razmišljamo i o etici“, dodaje ona. „Na prvi pogled, četbotovi mogu da odaju utisak da razgovaramo sa stvarnim ljudima. I mi imamo etičku odgovornost da izbegnemo ovu zabunu, jer može dovesti do potencijalne štete.“
„U ‘najboljem’ slučaju, to samo dovodi do frustracije prilikom ćaskanja sa botom – zbog njihove ograničene funkcionalnosti. U najgorem slučaju, mogli bismo im poverovati i deliti informacije koje inače ne bismo.“
U međuvremenu, IBM-ov direktor za veštačku inteligenciju Set Dobrin, naglašava prednosti četbotova. On posebno ukazuje na povećanu upotrebu tokom pandemije koronavirusa za prenošenje važnih poruka o zdravlju i epidemiološkim merama.
„Uzmite za primer Nacionalnu zdravstvenu službu Velsa u Ujedinjenom Kraljevstvu“, kaže on. „2020. su pokrenuli svog virtuelnog agenta da odgovori na uobičajena pitanja građana o izolaciji, zaštiti od virusa, upravljanju simptomima, savetima kako da se nose sa anksioznošću i još mnogo toga“.
Ipak, mnogi ljudi ne vole četbotove i žele da razgovaraju sa pravim čovekom.
„Mnogi ljudi ne vole četbotove iz više razloga, ali posebno ne kada se previše trude da imitiraju ljude“, objašnjava britanski prisholog Stjuard Daf za BBC. „Transparentnost, empatija i sposobnost da uhvatimo suptilne tonove u našoj komunikaciji su važni sastojci u izgradnji poverenja sa drugim ljudima.“
„To je razlog zašto možemo brzo da ‘kliknemo’ sa nekim. Ali to je i razlog zašto se čuvamo, ako ljudi ne razumeju našu perspektivu.“
On kaže da su četbotovi godinama sve napredniji, ali da su i dalje osnovni programirani komunikatori, skloni pogrešnom čitanju tona i humora u onome što govorimo“.
***
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar