Dok svet već uveliko diskutuje o etici veštačke inteligencije i njenom uticaju na tržište rada, Srbija više nije po strani. AI je stigla i kod nas – tiho, ali efikasno. Neki poslovi već su počeli da nestaju, dok su drugi na pragu transformacije koju domaći radnici teško mogu da izbegnu.
U nastavku vam donosimo pet konkretnih zanimanja koja su već ugrožena ili će to vrlo brzo biti, sa primerima iz Srbije – bez prepisivanja sa zapadnih tržišta, već iz domaće svakodnevice.
U Srbiji, gde je veliki broj mladih zaposlen u call centrima za domaće i strane klijente, veštačka inteligencija je već ozbiljan konkurent. Kompanije poput Telekoma, banaka, pa čak i pojedinih državnih ustanova, uvode chatbot sisteme koji 24/7 komuniciraju s korisnicima bez potrebe za ljudskim operaterima.
„Ranije smo imali tim od 12 operatera, danas nas je troje. Uveli su AI sistem koji sam prepoznaje ključne reči i nudi rešenja“, kaže za Nova.rs anonimni zaposleni iz jednog telekom operatera u Beogradu.
Automatsko generisanje sadržaja sve više ulazi i u medije. Softveri poput ChatGPT-a mogu da napišu vesti, najave događaja, pa čak i osnovne izveštaje sa konferencija — često brže i tačnije nego novinari pod pritiskom roka.
U lokalnim redakcijama širom Srbije, posebno u manjim mestima, vlasnici već testiraju ovakve alate kako bi smanjili troškove i broj zaposlenih.
„Dobijemo saopštenje iz opštine, ubacimo ga u AI alat i dobijemo gotovu vest. Nekad čak i zanimljivije napiše od nas“, kaže urednik jednog lokalnog portala iz Šapca.
Mali preduzetnici sve češće prelaze na online servise koji koriste AI za automatsku obradu računa, faktura i poreskih prijava. Softveri poput „Mali knjigovođa“, koji se koriste i kod nas, sve više potiskuju potrebu za tradicionalnim knjigovođama – posebno kod paušalaca i manjih firmi.
Jedan beogradski programer koji je razvio takav servis kaže:
„Naš alat koristi AI da prepozna trošak, svrhu i obračuna porez. Do sad imamo preko 2.000 korisnika u Srbiji i interesovanje stalno raste.“
Iako će književni prevodi još neko vreme biti rezervisani za ljude, prevodi u IT sektoru, turizmu i trgovini sve više preuzima AI. U agencijama koje nude „brze prevode“ već sada softveri poput DeepL i Google Translate rade većinu posla, dok ljudi samo proveravaju krajnji rezultat.
Prevoditeljka iz Novog Sada koja radi freelance za jednu agenciju kaže:
„Pre sam prevodila ceo tekst, sada dobijem gotov prevod i samo ga lektorišem. Nekad nema ni potrebe da išta menjam. A cena – naravno – niža.“
Elektronska uprava u Srbiji polako, ali sigurno menja lice državne administracije. Uvođenjem AI u obradu zahteva, digitalizaciju dokumenata i automatizaciju komunikacije sa građanima, potreba za klasičnim administrativnim radnicima opada.
U nekim lokalnim samoupravama već su testirani pilot-projekti koji koriste veštačku inteligenciju za analizu zahteva, raspoređivanje termina i automatsko obaveštavanje građana.
„Ranije sam unosila sve ručno, sada imamo AI sistem koji sve odradi sam. Mi više služimo kao nadzor nego kao pravi izvršioci“, kaže službenica iz jedne opštine u Vojvodini.
Srbija možda jeste korak iza zapadnog sveta kada je reč o tehnološkim inovacijama, ali razvoj AI-a ne bira granice. Poslovi koji su do juče bili sigurni sada se nalaze pod velikim znakom pitanja. Pritom, nisu samo visokoobrazovani ugroženi – već i ljudi iz realnog sektora, lokalnih firmi i javne uprave.
Paradoksalno, baš tamo gde je država spora u modernizaciji, AI može napraviti najbrži zaokret. I dok jedni u tome vide šansu za uštedu, drugi sa strepnjom gledaju u budućnost bez garancija.
Napomena: Ovaj tekst, kao i njegov naslov i ilustraciju je napravio ChatGPT
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare