Hiljade Rusa stigle su u Srbiju i sve promenile: Od plata i stanova do kafića i IT sektora

Analiza ruskog portala The Insider pokazuje da su efekti ovog talasa migracije uglavnom bili pozitivni za privredu, ali da su u sve tri zemlje ostavili i ozbiljne socijalne posledice.

Srbija: IT kompanije, novi biznisi i divljanje tržišta nekretnina

Od februara 2022. do kraja 2024. godine ruskim državljanima odobreno je 67.236 privremenih boravaka u Srbiji, dok se procenjuje da u zemlji danas živi oko 100.000 Rusa, jer mnogi koriste mogućnost ulaska i izlaska iz zemlje bez stalnog boravka. Najveći broj nastanio se u Beogradu i Novom Sadu, gde su brojne međunarodne IT kompanije preselile svoje zaposlene.

Već tokom 2022. godine Rusi su u Srbiji osnovali više od 2.000 kompanija i oko 3.000 preduzetničkih radnji, uglavnom u IT sektoru. Tokom narednih godina taj broj gotovo se utrostručio, pa je do 2024. registrovano oko 8.000 ruskih preduzetnika. Među najvećim kompanijama koje su otvorile kancelarije u Srbiji nalazi se Jandeks, ali su ruski doseljenici pokrenuli i veliki broj konsultantskih firmi, restorana, vrtića, salona lepote i drugih malih preduzeća.

Istovremeno, postali su vodeća grupa stranih kupaca nekretnina u Srbiji. Potražnja je posebno eksplodirala 2022. godine, kada su cene stanova i kirija naglo porasle.

Međutim, tokom 2026. tržište pokazuje znake smirivanja.

Jedan lokalni agent za nekretnine kaže da su se očekivanja vlasnika stanova promenila.

„Postoji predstava da su svi Rusi bogati, da im nije važno kolika je kirija i da vlasnici mogu da traže koliko god žele. Ali, prema mom iskustvu, i ovde i u Crnoj Gori, to više ne prolazi“, rekao je on.

Na pad cena uticalo je i to što se deo Rusa vratio u Rusiju, dok je deo nastavio život u drugim državama.

Ruski doseljenici otvorili su više od 140 kafića i restorana, preko 50 barova, kao i veliki broj salona lepote i knjižara. Jedan od sagovornika ocenjuje da su upravo njihovi lokali promenili ugostiteljsku scenu Beograda.

„Vlasnici su otvorili nekoliko modernih restorana u centru, a posle nekoliko godina primetio sam da su i srpski lokali počeli da ih kopiraju.“

Druga sagovornica za Insider navodi da su upravo ruski lokali popularizovali napitak mate, ali i kafiće u kojima je pušenje zabranjeno.

Analiza navodi i da prosečno domaćinstvo ruskih doseljenika u Srbiji raspolaže sa oko 3.500 evra mesečno, dok je prosečan prihod domaćinstva u Srbiji oko 900 evra. Pošto većina njih radi za strane kompanije, autori ocenjuju da nisu značajno povećali konkurenciju na domaćem tržištu rada, ali jesu povećali potrošnju i poreske prihode.

Jermenija: IT procvat

Jermenija je bila jedna od najvećih dobitnica ruskog egzodusa. Tokom 2022. godine u zemlju je stiglo oko 110.000 ruskih državljana, a više od 800 ruskih kompanija otvorilo je kancelarije. Već naredne godine taj broj porastao je na oko 3.000 kompanija, od kojih je oko 40 odsto bilo iz IT sektora.

Do sredine 2022. godine gotovo 5.000 ruskih IT stručnjaka radilo je u jermenskim kompanijama, što je činilo oko 14 odsto zaposlenih u toj industriji. IT sektor je iste godine porastao za 20 procenata i dostigao oko 4,5 odsto BDP-a, a jermenski ekonomisti smatraju da je upravo priliv ruskih stručnjaka bio jedan od glavnih razloga takvog rasta.

Poseban efekat imao je priliv novca iz inostranstva. Doznake koje su Rusi poslali u Jermeniju tokom 2022. dostigle su 1,75 milijardi dolara, što je dvostruko više nego godinu dana ranije. To je ojačalo jermensku valutu i ublažilo inflatorne pritiske.

Najveći problem postale su nekretnine. Kirije su toliko porasle da su pojedini stanodavci raskidali ugovore sa lokalnim stanarima kako bi iste stanove izdali Rusima po višestruko većim cenama. Jedna stanovnica Jerevana ispričala je da joj je vlasnik stana udvostručio kiriju.

„Kada su 2022. godine u Jermeniju došli Rusi, kirija za naš stan se udvostručila. Ponudili smo vlasniku dugoročni ugovor za 120.000 drama, ali je odbio.“

Njena četvoročlana porodica potom je godinu dana živela u jednoj sobi studentskog doma.

Poslednjih godina tržište se stabilizovalo. Kirije su oko 30 odsto niže nego na vrhuncu krize, ali ekonomisti ocenjuju da je upravo taj period snažno podstakao privredni rast zemlje.

Gruzija: Rekordan rast, ali i sve stroža pravila

Sličan razvoj događaja zabeležen je i u Gruziji. Prema podacima koje citira The Insider, u toj zemlji danas živi oko 72.000 ruskih državljana, dok ukupno doseljenici iz Rusije, Ukrajine i Belorusije čine oko 2,6 odsto stanovništva.

Do 2024. godine u Gruziji je registrovano više od 37.000 kompanija koje su osnovali Rusi, od čega je čak 89 odsto mali biznis. I ovde je najveći procvat zabeležen u IT sektoru tokom 2022. i 2023. godine.

Doznake iz Rusije porasle su čak 6,3 puta i dostigle oko dve milijarde dolara, dok je rast BDP-a Gruzije 2022. premašio deset odsto. Istovremeno su kirije u pojedinim delovima zemlje praktično udvostručene u odnosu na godinu ranije.

Ruski državljani kupili su više od 6.000 nekretnina samo tokom 2022. godine, a njihova direktna ulaganja dostigla su istorijski maksimum.

Međutim, za razliku od Srbije i Jermenije, gruzijske vlasti poslednjih meseci počele su da pooštravaju pravila za strane radnike i preduzetnike. Parlament je usvojio izmene zakona prema kojima će stranci koji rade u Gruziji ili posluju kao preduzetnici morati da imaju radnu dozvolu i boravišnu dozvolu. Mnogi doseljenici žale se na komplikovane procedure i nejasna pravila.

Jedan od vlasnika knjižare u Tbilisiju opisuje situaciju ovako:

„Što više pokušavate da shvatite pravila, sve više tonete u gotovo kafkijanski proces. Različiti izvori govore različite stvari, jasnih uputstava nema.“

Zbog toga su neki mali biznisi privremeno zatvoreni dok čekaju odluke vlasti.

Autori zaključuju da je dolazak ruskih imigranata doneo Srbiji, Gruziji i Jermeniji veće poreske prihode, razvoj IT sektora, rast investicija i potrošnje, dok su negativne posledice najviše pogodile tržište nekretnina. Pošto veliki broj doseljenika radi za strane kompanije, njihov uticaj na lokalno tržište rada ostao je ograničen, ali su snažno uticali na razvoj uslužnog sektora i privredni rast sve tri zemlje.