Brojke sa starih izbora dokazuju: Liste koje ne prelaze cenzus vode SNS u pobedu

Godinu i po dana otakako su studenti zatražili raspisivanje izbora, još uvek je neizvesno da li će oni biti održani do kraja godine. U poslednjoj izjavi predsednik Srbije Aleksandar Vučić kao termin oddržavaja izbora najavio je oktobar ili novembar, ali njegove najave se menjaju iz nedelje u nedelju, tako da su u međuvremenu izgubile na kredibilitetu.

Ipak, uveliko traju predizborne analize i projekcije. Svakako jedno od glavnih pitanja je kako će se na celokupan rezultat antirežimskog fronta odraziti gotovo izvesno učešće opozicionih aktera na dve ili čak tri odvojene liste.

Kao jednu od najvećih opasnosti, analitičari su upozorili na takozvane rasute glasove. To znači da veliki broj slabih listi obično povećava i takozvani Dontov ’otpad’ (Dontov izborni sistem) a većina rasutih glasova lista koje ostanu ispod cenzusa - ide prvoplasiranom.

Primer za to na društvenoj mreži X dao je politikolog Aleksandar Ivković, predstavljajući rezultate izbora iz 2014. i 2016. godine.

Te 2014. godine, rasutih glasova bilo je 19,33 odsto, što je SNS omogućilo da osvoji 63 odsto mandata, iako su osvojili 48 odsto glasova.

Dve godine kasnije, rasutih glasova, bilo je znatno manje, svega 3,43 odsto, što je SNS donelo 52 odsto mandat, na zvaničan rezultat od 48 odsto glasova.

Dva načina da se spreči rasipanje glasova

U izjavi za Novu, politikolog Ivković kaže da ova analiza pokazuje da rasipanje glasova na izborima dovodi do krivljenja raspodele mandata, koja postaje sve manje proporcionalna izbornom rezultatu.

"Očekivali bismo da lista koja osvoji na primer 35 odsto glasova - osvoji 35 odsto sedišta u parlamentu. To nikada nije tako savršeno odslikano, ali što više ima rasutih glasova, to odslikavanje postoje manje savršeno. Zato smo 2014. godine imali situaciju da je SNS sa 48 odsto glasova, osvojila 63 odsto mandata u Skupštini. To je jedan ekstreman primer, zato što je te godine bilo puno bačenih glasova, skoro 20 odsto. Ta situacija se donekle ponavljala u narednim izbornim ciklusima, pa je 2023. godine SNS sa osvojenih 47 odsto glasova, imala 51 odsto u Skupštini", kaže Ivković dodajući da na raspodelu mandata utiču i rezultati manjinskih stranaka.

Sagovornik Nove upozorava pred naredne parlamentarne izbore, da što bude više bačenih glasova, odnosno onih koji ostaju ispod cenzusa, to će preslikavanje rezultata na parlament biti manje proporcionalno.

"To će najviše favorizovati najjaču listu. Kada pogledamo rezultate drugih lista iz izbornih ciklusa 2014. i 2016. godine, njihovo odstupanje od procenta osvojenih glasova i mandata je manje u odnosu na najveću listu", kaže Ivković.

Ivković navodi i da bi osipanje gasova moglo da se prevenira na dva načina.

"Jedan je da studentska lista bude najveća lista na izborima, a ne lista oko SNS. Istraživanje CRTA daje optimizam da bi to moglo da se desi. Međutim, ukoliko sve partije koje su najavile učešće na izborima izađu mimo studentske liste, onda i dalje postoji rizik da vlast bude prva, posebno ako ide u koaliciji sa SPS”, kaže Ivković i dalje objašnjava:

“U slučaju da studentska lista bude druga, jedini način da se spreči velika šteta od rasipanja glasova je da i druge liste pređu cenzus. Biće i fantomskih lista čiji je zadatak da deo glasova ostane ispod cenzusa, ali to će biti manji deo glasova u odnosu na aktere koji imaju neku političku težinu”, zaključuje Ivković.