Dušanu Bajatović smenom je pretio i Aleksandar Vučić, 2014. godine je poručio da mu je plata sramotno visoka i da više neće moći tako. 2015. godine je čak tražio da zaposleni u "Srbijagasu" vrate 75 miliona dinara koliko im je Bajatović podelio kao jubilarne nagrade, ali je 2016. godine spustio ton. Na pitanje novinara da li će direktor "Srbijgasa" biti smenjen zbog lošeg poslovanja odgovorio je samo da mu je Bajatović porukom čestitao slavu.
A onda su orkestrirano režimski tabloidi 2020. godine objavili da su se Vučić i Dačić dogovorili da ga smene. Možda je zahvaljujući tome prodat koji primerak tabloida više ali to je bila jedina posledica ove vesti.
– Kao ni za jednog drugog političara koji je otišao u privredu nije potrošeno toliko žuči u političkoj debati da li on treba da ostane ili ne, niti tu moć da ga zadrži ima on kao menadžer za svojim rezutatima, niti on iza sebe ima toliko jaku partiju kao koalicionog partnera koja bi bila jezičak na vagi. Nešto drugo je u igri i to drugo može samo da bude partner sa druge strane gasne cevi, tamo odakle gas dotiče u Srbiju – smatra novinar Miša Brkić.
Za uzvrat Vučić nije odoleo da bar u jednoj od epizoda u kojima ponižava saradnike uvuče i Bajatovića.
PROČITAJTE JOŠ:
Najčešće i najduže smenjivala ga je Zorana Mihajlović, još 2010. godine funkcionerka tada opozicione SNS ocenila je da Bajatović ogromnim gubicima „Srbijagas“ gura u bankrot. Potom je tražila da policija pregleda poslovanje.
Kada je 2012. godine postala ministarka za energetiku zapretila je javnim konkursom za izbor direktora, nekom se to međutim nije svidelo pa je vlada donela odluku da neće biti konkursa, za to je glasala i Mihajlovićeva a njeno objašnjenje sa mnogo reči svelo se na to da nije srećna zbog takve odluke u koalicionoj vladi sa SPS-om.
– „Srbijagas“ je ostao u čvrstom zagraljaju SPS-a i Rusije. Vi taj sektor nemate pod svojom kontrolom – smatra novinar Mijat Lakićević.
Posle izbora 2014. godine, Vučić je na mesto Mihajlovićeve postavio Bajatovićevog partijskog druga Aleksandra Antića ali se u taj resor šest godina kasnije Zorana vratila.
PROČITAJTE JOŠ:
Strast prema funkcijama donela je Bajatoviću donele je Bajatoviću i mesto predsednika rukometnog kluba „Vojvodina“, strast prema naoružavanju donela mu je hobi lov gde međutim nije reč o novcu već samo o strasti prema ubijanju. Strast prema parama donela mu je platu od 34.000 evra mesečno.
Koliko danas Dušan Bajatović zaista zarađuje bez obzira na zvanične podatke, medijska nagađanja ili njegove tvrdnje niko ne zna, 2020. godine je prijavio da prima 2.400.000 dinara, kao direktor „Srbijagasa“ samo 160.000 dinara ali kao predsednik nadzornog odbora „Yugorosgaza“ deset puta toliko. Za poslove u skladištu Banatski dvor oko 600.000 dinara a kao narodn poslanik paušal od 28.000 dinara. Uz sve to kao uspešan privrednik često dobija i godišnje nagrade, 2017. i 2018. godine od skladišta u Banatskom dvoru 7.100.000 dinara, godinu kasnije još 1.500.000 dinara a prošle godine čak 12.000.000 dinara. Ne zna se međutim da li prijavljuje sve, „Insajder“ je otkrio da je jednu firmu registrovao i u Mađarskoj ali o tome da li i koliko zarađuje od nje ostala je sveta tajna.
– Da svake godine pravi profit od nekoliko desetina miliona evra niko u Srbiji ne bi imao prao da kaže da generalni direktor takvof preduzeća na kraju godine ima pravo i na bonus od recimo dva miliona evra. Ja bih prvi digao dva prsta za takvu nagradu – smatra Brkić.
Novinar Nedim Sejdinović pak tvrdi da u Novom Sadu postoje brojne indicije ali i neki gradski tračevi da je on suvlasnik odnoso tihi partner u nekim velikim biznisima koji neki njegovi prijatelji imaju.
– Ti biznisi su razvijeni baš u periodu od kako je Dušan Bajatović postao direktor „Srbijagasa“. Ima jedna stvar koju on često ponavlja u kafani, onaj koji pribavi veliku količinu novca nikada ne odgovara i on veruje da je zaštićen a ja se plašim da je u pravu – smatra Sejdinović.
– Ja mislim da nije normalno da direktor „Srbijagasa“ ima mesečnu platu od 2,4 miliona dinara, mi se evo danas nalazimo u Resavici gde radnici imaju prosečnu platu negde oko 65.000 dinara, To znači da oni skoro čitav svoj radni vek 38 godina rade za ono što direktor „Srbijagasa“ zaradi za godinu dana. Ja stvarno mislim da su to stvari koje ćemo mi vrlo brzo da promenimo i to tako sigurno biti neće – pravila je paralelu tada Zorana Mihajlović. I nije bilo, Bajatović je sledeće godine prijavio da su mu primanja sa 20.000 povećana na 34.000 evra, što znači da bu radnici rudnika u Resavici za njegovu godišnju platu trebalo da rade 64 godine. Sa novom zaradom od 14.500 evra ostao je i direktor „Gastransa“ stare firme novog imena, koja je opet vlasništvo mešovite rusko-srpske registrovane u Švajcarskoj, nekada se zvala „Južni tok“, „Gasprom“ u njoj ima 51 a „Srbijagas“ 49 odsto.
PROČITAJTE JOŠ:
Bajatović ima još jedan vrlo zanimljiv godišnji prihod. Kako su uplate u penzijski fond ograničena na pet prosečnih plata, što Bajatovićeve uveliko premašuju, veći su i doprinosi koje mu firme uplaćuju. PIO fond mu je na kraju pretprošle godine vratio oko 8,5, ove desetak a ove 11,5 miliona dinara.
– Pre više od godinu dana Vlada Srbije je otpisala preko milijardu evra gubitaka „Srbijagasa“, prema tome ako preduzeće pravi gubitke ne znam kako direktor može da ima toliku platu, očito da je to plata koju Rusi mu daju za tu funkciju koju on njima obavlja – smatra Srećko Đukić, ekonomista i bivši ambasador Srbije u Belorusiji.
Nedim Sejdinović apostrofila da je Dušan Bajatović veoma važan za SPS.
– On je jedan od ljudi koji omogućava nesmetani rad te stranke u smislu finansija a takođe mora se reći da je on shvatio da finansira i SNS, pogotovo neke njene čelnike u Vojvodini – smatra Sejdinović.
Bajatović je sa ruskim partnerom „Gaspromom“ u srpski politički život uveo praksu da je članstvo u upravljačkim telima velikih srpsko-ruskih firmi najunosniji posao političara. Ne baš kao on ali apanaža blizu 800.000 dinara imaju i članovi odbora direktora „NIS-a“ Kirila Tjurdenjeva koje postavlja Vlada Srbije a među kojima su Danica Drašković, supruga lidera SPO Vuka Draškovića, Dragutin Matanović, ne zna se da li je sadašnji ili bivši savetnik predsednika Aleksandar Vučića, te funkcioner SPS-a Dejan Radenković.
PROČITAJTE JOŠ:
– To služi za smeštanje partijskih kadrova tu se udomljavaju članovi partije, čalnovi njihovih porodica – smatra Mijat Lakićević.
– Kada ste me pitali ko je kome značajniji, Bajatović partiji ili partija Bajatoviću, ja sam vam rekao da je Bajatović važniji partiji, ne samo zbog toga što ima konekciju na važnog spoljnopolitičkog faktora kao što je Rusija nego zato što i partija ima konekciju na verovatno Bajatovićevu bankarsku karticu – smatra Brkić.
Konekcija na neke druge izvore finansiranja iste partije tvrdilo se u javnosti je nedavno presušila. Kada su u septembru 2022. godine uhapšeni Petko i Vladimir Bobar isplivala je informacija da je „Srbijagas“ oštećen za 22,8 miliona dinara. Naime, izvesna Lj.M. takođe uhapšena kao odgovorno lice u Srbijagasu sačinila je zapisnik na osnovu koga je zaključen aneks ugovora sa srpskog firmom „Bobar“ o izradi nove fasade te je dogovren fiktivni posao iako je 2019. godine i urađen i plaćen.
PROČITAJTE JOŠ:
Advokat Ivan Ninić je tvrdio da je novosadski privrednik Bobar do juče investitor velikih stambanih blokova, vlasnik benzinskih pumpi, sponzor fudbalskog kluba i generalni menadžer rukometnog kluba „Vojvodina“ upravo desna ruka Bajatovića što se jasno vidi iz poslova koje kao strateški partner bez javne nabavke više od decenije dobija na gasifikaciji Srbije.
– Od tog novca se kupuju glasovi i od tog novca SPS živi u Vojvodini – tvrdio je advokat Ninić.
Inače Državni revizor je početkom godine saopštio da je suprotno zakonu bez sprovedenog postupka javne nabavke „Srbijagas“ obavi poslove na gasifikaciji opština vredne najmanje 15,5 milijardi dinara, zaključio ugovore u iznosu od 84 miliona evra i nabavio ostale usluge u vrednosti od 622 miliona dinara. Bajatović je opet ostao netaknut.
– Dokaz da Bajatović toliko dugo traje u mendžerskoj fotelji jedne državne kompanije pokazuje koliko je Rusiji važno da njihov čovek sedi na tom mestu – smatra Brkić.
Koren onog sukoba Zorane Mihjalović i Dušana Bajatovića je pojednostavljeno odgovor na pitanje da li će nas gasom snabdevati samo Rusi. Srbija je članica Energetske zajednice i potpisom se obavezala da diversifikuje snabdevanje.
– Oko 15 godina Bajatović i Rusi zamajavaju Srbiju time kako je Rusija jedini jeftini i pravi izbor snabdevanja gasom Srbije. Sve druge države su se oslobodile tog čeličnog zagrljaja gasnog medveda iz Moskve – tvrdi Brkić.
A moglo se, makar iz dva izvora, preko Hrvatske i takozvanog lng terminala na Krku ili Grčke ili terminala u Aleksandropulosu. Dok su drugi mislili o svojoj budućnosti Bajatović je najavljivao izgradnju srpskog terminala u Pančevu do 2020. godine. To se naravno nije dogodilo.
– Bajatović je čuvar ključa na vratima koja su Rusi zaključali kad je energetska nezavisnost Srbije u pitanju, dakle možda je prejaka reč ali Srbija jeste energetska kolonija Rusije – zaključuje Brkić.
To je delu javnosti postalo jasno tek kada je neuspeli ruski blickrig na Ukrajinu februara 2022. godine koji će se pretvoriti u dugotrajni egzodus stanovništva, rušenje gradova i ubijanje civila, napravio haos u snabdevanju i divljanju cena gasa. Za Rusiju je ambijent u kome ucenama i načinom plaćanja podiže cenu za Evropu neophodnost da ubrzano potraži alternativne izvore i smanji zavisnost od ruskog. Srbija je kratkoročnim ugovorom dva državna vrha dobila nižu cenu što samo znači da smo na kratkom lancu.
– Pre mesec dana ruski lobisti su u glas pevali kako će Nemačka i EU da se raspadnu zbog nedostatka ruskog gasa da bi nedavno bio objavjen podatak da je EU popunila 99,5 odsto svojih skladišta – kaže Brkić dok bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić tvrdi da skoro polovinu potreba gasa EU je zadovoljavala ir Ruske federacije.
– Kada je Putin počeo da ucenjuje sa gasom i da zavrće gasne slavine, EU je napravila pravo čudo. Današnja stopa zavisnosti od ruskog gasa je samo sedam odsto – zaključuje Đukić.
U današnjoj konstalaciji snaga i odnosa Evrope prema Rusiji čak i „Turski tok“ ili kako ga mi zovemo balkanski kojim nam sada stiže ruski gas može u Srbiji da doživi sudbinu „Južnog toka“, odnosno da presuši. I u ovom slučaju Srbija je opet podređena partneru sa 49 dok Rusija opet ima 51 odsto vlasništva i sav uticaj.
– Ako samo uzmemo u obzir da jedna Bugarska ima udeo u vlasništvu nad gasovodom 50 odsto a ruska strana drugih 50 odsto ond smo mogli možda da ispregovaramo bolje. Druga stvar je i pitanje drugih preduzeća koja su osnivana a tu je glavni „Songas“, odnosno osiguravajuća kuća gde opet 49 odsto ima udela Srbija – kaže Igor Novaković iz fonda „ISAC“.
Naklonost Dušana Bajatovića prema Rusiji pokazalo se 2016. godine nije jednostrana. Predsednik Rusije Vladimir Putin je prilikom posete Vučića Moskvi javno tražio da u srpsku vladu uđu proruski političari.
– Želim da izrazim nadu da će u njoj kakav god da joj bude sastav dostojno mesto zauzeti ljudi koji posvećuju pažnju razvoju međudržavnih odnosa Rusije i Srbije – govorio je tada Putin.
Posle ovoga su u Vladu Srbije ušli Nenad Popović i SPS iako su naprednjaci mogli da je formiraju i bez njih.
– Putinova je poslednja i tu se sad nema šta – govori je na jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom tada Bajatović.
Za agresiju Rusije na Ukrajinu objasnio je Dušan Bajatović socijalistima u Pančevu nikako nije kriv ruski politički vrh.
– Oto Von Bizmark, najveći nemački strateg je rekao ukoliko želita da Rusija bude nemoćna da ne bude imperija morate da joj uzmete Ukrajinu i da je okrenete protiv Rusije, ne samo to nego da brat puca na brata. A i taj je to rekao 1878. godine na Berlinskom kongresu – zaključio je Bajatović.
Istina u ovom izmišljenom citatu učenog Bajatovića krije se feler. Ukrajina tada uopšte nije postojala, Ukrajinci nisu priznati kao narod a Rusija im je zabranila jezik do mere da su recimo velikom književniku Gogolju koji je loše govorio ruski rukopise spaljivali odmah posle prevoda. No, rusofilstvo je u Srbiji posle agresije Rusije na Ukrajinu postalo ideološko, političko i kulturološko pitanje, ali i profesija. Mesto Dušana Bajatovića se savršeno uklapa u to, procenat Srba koji opravdavaju napad na suverenu zemlju opravdava i Bajatovićev odnos prema dobrobiti svoje zemlje i majke Rusije. „Srbijagas“ je u celom ovom veku bez konkurencije najveću srpski gubitaš a njen generalni direktor najplaćeniji menadžer, ali ako u poslu tražimo čiste račune kako nam nameću evropske vrednosti onda je to interes. A Dušan Bajatović je za ljubav i ima svakog meseca 34.000 razloga da pokaže kako se voli Rusija.
PROČITAJTE JOŠ:
Celu dokumentarnu emisiju „Junaci doba zlog: Rusofil na gas“ pogledajte ovde:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare