Ovaj sistem koji poseduje većina modernih automobila automatski gasi motor kada vozilo stoji u mestu, sa ciljem da se smanji potrošnja goriva i emisija štetnih gasova. Međutim, pored svojih prednosti ima i neke mane.
Start-Stop sistem je u teoriji vrlo dobra ideja, jer obustavlja nepotreban rad motora na semaforima ili u gužvi, što je dobro za naš novčanik, ali i životnu sredinu. Sistem detektuje kada se vozilo zaustavi, obustavlja dotok goriva motoru, a kod hibridnih automobila Start-Stop omogućava ograničenu količinu obrtnog momenta elektromotora, pa se motor sa unutrašnjim sagorevanjem ugasi i pre zaustavljanja.
U zavisnosti od toga da li je menjač manuelni ili automatski, ovaj sistem ponovo aktivira motor ili pritiskom na pedalu kvačila ili popuštanjem pedale kočnice. Ovaj proces je automatski, ali vozači mogu da biraju da li će Start-Stop biti aktivan ili ne. To se radi pritiskom na dugme koje ima slovo A sa strelicom koja ga okružuje u pravcu kazaljke na satu.
Nedostaci Start-Stop tehnologije
Što se tiče samog sistema, on neće imati problema u funkcionisanju dugi niz godina, ali veliki broj startovanja i „gašenja“ može prouzrokovati habanje motora ukoliko se ne preduzmu koraci kako bi se ovaj problem sprečio.
Motor kod običnog automobila bez Start-Stop sistema imaće ciklus od oko 50.000 startovanja i „gašenja“ motora tokom svog životnog veka. Sa druge strane, vozila koja poseduju ovaj sistem koji se aktivira svaki put kada se automobil zaustavi, mogu da imaju čak i do 500.000 „paljenja“ i „gašenja“ tokom životnog veka motora.
Trenje uništava motor
Ovo je velika razlika i ogroman izazov za trajnost mnogih ključnih delova pogonske jedinice. Osnovna komponenta motora i jedna od najtežih jeste radilica. Ona se celom svojom dužinom okreće uz pomoć glavnih ležajeva, a kada je motor uključen, radilica i glavni ležajevi nisu u kontaktu, jer ih razdvaja vrlo tanki uljni film.
On se pod pritiskom pumpa oko površine ležajeva samim okretanjem radilice, ali kada se motor ugasi, ovaj proces hidrodinamičke lubrikacije se zaustavlja, pa površina glavnih ležajeva i radilice dolaze u kontakt. Kada se motor startuje, postoji trenutak pre nego što su površine radilice i ležajeva odvojene uljnim filmom, i upravo tada se dešava habanje motora.
Kako rešiti problem?
Postoje dva rešenja koja bi mogla da spreče ovaj problem. Prvo jeste da proizvođači ležajeva rade na novom materijalu sa boljim svojstvima lubrikacije koji će smanjiti habanje motora prilikom starta. Sa druge strane, unapređenja u motornim uljima bi mogla da značajno smanje trenje između radilice motora i glavnih ležajeva.
Ipak, do tada, treba imati u vidu da Start-Stop sistem pored svojih vrlina ima i određene mane.
Da li Start-Stop zaista smanjuje potrošnju?
Da, pogotovo u gradskoj vožnji. Koliko goriva se uštedi zavisi najviše od tipa vožnje, a ukoliko je automobil duže vremena stacionaran, više goriva će se uštedeti. Start-Stop sistem je najefikasniji u gradskoj gužvi na saobraćajnicama sa velikim brojem semafora. Uglavnom se radi o manjoj potrošnji goriva za 5 do 7 procenata. Ipak, u nekim situacijama Start-Stop sistem neće funkcionisati, pre svega kada je motor hladan, jer se radom agregata brže dostiže radna temperatura.
Bonus video: Ko je u pravu kada se upali uslovno zeleno na semaforu?
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook Twitter Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare