0
Mercedes F 100 predstavljao je budućnost automobila. Imao je sisteme koje danas nemaju mnogi novi modeli, a bio je i prvo umreženo vozilo. I zaista, skoro sve čime je ovaj koncept bio opremljen još pre 30 godina, danas je manje-više u serijskoj proizvodnji noviteta - od tempomata i ksenonskih farova, do sistema za održavanje vozila u traci i pogona na čisto gorivo. Danas je F 100 deo stalne postavke u Mercedes-Benz muzeju u Štutgartu.
Neverovatno koliko je budućnosti sadržano u F 100 konceptu, koji je predstavljen 1991. godine. Mogao je da upravlja telefonom pomoću tastera na volanu, imao je daljinsku kontrolu i elektronski sistem nadzora pritiska u gumama, ali i mnogo toga što ga je činilo pravim povezanim vozilom.
Inženjeri i dizajneri ugradili su više tehnologije u F 100 nego u bilo koje konceptno vozilo ikad pre.
Opema budućnosti: ključ-kartica, kontrola glasom, senzori za kišu…
Vizionarska koncept-vozila su obećanje budućnosti. Tako se veliki broj sistema iz Mercedesa F 100 našao u serijskoj proizvodnji. To se najviše odnosi na pasivnu i aktivnu bezbednost, na rad i korišćenje raspoloživog prostora.
Tako je korišćenje telefona pomoću tastera na volanu implementirano 1998. u S-klasu (W220), pa su ksenonska svetla 1995. godine došla u E-klasu (W210), zatim prepoznavanje glasa 1996. godine kao LINGUATRONIC predstavljeno je u S-klasi (W140), elektronski sistem kontrole pritiska u gumama predstavljen je 1999. godine u luksuznom kupeu CL (C 215).
Usledio je KEYLESS-GO – čip kartica umesto ključeva automobila kao dodatna oprema za S-klasu (W220), potom i senzor za kišu – standard 1996. godine u CL Coupéu (C 140) i “sendvič” pod – princip dizajna u A-klasi (W168).
Vozač sedi u sredini
F 100 može da se pohvali mnogim bezbednosnim i komfornim funkcijama. Sa nivoom znanja iz 1991. godine, inženjeri i dizajneri predvideli su kako će buduće zakonske i bezbednosne odredbe uticati na tehnologiju vozila i automobilski dizajn.
Kako je vozač uvek u vozilu, mora da bude na najsigurnijem mestu i u F 100 iz tog razloga on sedi u sredini putničke kabine. U većini sudara ovo je mesto u vozilu koje ima najmanji rizik.
Delovi poda i krova vozila takođe su se otvarali zajedno sa rotirajućim vratima. Tako vozač može lako da uđe i izađe. Kako udaljenost do prednje table povećava sigurnost, sedišta putnika pozadi odmaknuta su od središta i zaštićena čvrstim lukovima zadnjih točkova.
Ulazak i izlazak sa zadnje klupe je vrlo jednostavan, jer vozilo nema B-stubove, a klizna vrata koja štede prostor se širom otvaraju.
Umreženo vozilo iz 1991. godine
Brojne inovacije u modelu F 100, koje će početi da se primenjuju tek 10 godina kasnije, znače da je ovaj model bio pravi pionir kada govorimo o umreženosti, odnosno povezanosti.
Centralni ekran iza volana pruža informacije grupisane prema prioritetima u vozačevom vidnom polju. Pri putovanjim na otvorenim putevima to je, recimo, brzina ili upozorenja koja ukazuju na neposredne opasnosti.
Saznajte još:
Brojne elektronske komponente, poput tempomata (serijsko predstavljanje u W220 modelima S-klase kao DISTRONIC, 1998.), upozorenja na kretanje u mrtvom uglu (2007.) i kamera za vožnju unazad (2005. u W221 seriji S-klase), pružaju podatke za bezbedno putovanje. Čak je i automatsko održavanje vozila u traci bilo moguće još pre 30 godina.
To nije sve, jer pored faksa i kompjutera, F 100 je imao solarne panele na krovu koje su generisale do 100 vati snage za napajanje.
Zadnji brisač čisti i zadnja svetla
Prednja svetla sa gasnim sijalicama, prvi put instalirana u Mercedes-Benzu, doprinela su odličnom osvetljavanju puta, uprkos kompaktnim dimenzijama. Tehnologija je predstavljena u serijskoj proizvodnji kao „ksenonski farovi“.
Kad je vidljivost dobra, zadnji brisač se neupadljivo skriva ispod krovnog spojlera i ne čisti samo zadnje staklo, već i zadnja svetla kad god je to potrebno.
Prednji brisač kreće se celom širinom vetrobranskog stakla i skoro ga u potpunosti očisti. Senzor iza prednjeg stakla automatski aktivira brisač kada pada kiša.
Čist motor i prednji pogon
Ove dve stvari su danas gotovo obaveza kod novih modela automobila. Pogon napred je bio vrlo neobičan za Mercedes, a prvi je put je implementiran u serijsku proizvodnju A-klase (W168) 1997.
Agregat od F 100 bio je motor sa unutrašnjim sagorevanjem pogonjen vodonikom. To pokazuje da je Mercedes-Benz još pre 30 godina težio vožnji bez emisija CO2.
Sve što se radilo sa F 100 bilo je za napredak automobilske tehnologije. Kao što to danas ovaj brend radi sa najnovijim predstavnikom – konceptom „VISION AVTR“, koji je predstavljen 2020. godine.
Da li će nam i ovaj futuristički model za 30 godina delovati nebično i zanimljivo kao F 100 danas?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
