0
Rascepkanoj i za dogovore nesklonoj opoziciji je najbolje da pomogne studentskoj listi ako bi želela da preživi ovaj politički talas, kažu analitičari za portal N1.
Na političkoj sceni Srbije svedoci smo u suštini – paradoksa, jer se očekuje od opozicije ili makar njenog dobrog dela da na predstojeće izbore ne izađe i podrže drugu listu, studentsku.
S druge strane, opozicija mesecima pokušava da nađe rešenje, ali predlozi da se razgovora o zajedničkom nastupu na izborima su odbijeni bez puno objašnjenja.
Sve ovo na slikovit način opisuje stanje na političkoj i društvenoj sceni u Srbiji. Opozicionu scenu odlikuje velika rascepkanost, izostanak ozbiljnije saradnje…
PROČITAJTE JOŠ:
0
3
0
Politikolog Dejan Bursać kaže za portal N1 da je jasno da su se studenti distancirali od opozicije.
On smatra da to „strateški nije loš potez“, uzimajući u obzir da postoji jako nizak oblik poverenja u opozicione stranke.
„Građani opozicione partije pretežno smatraju nepouzdanim i neefikasnim zbog fragmentiranosti odnosno rascepkanosti u poslednjih 13 godina“, navodi Bursać.
Govoreći o istraživanjima, on ističe da se glasači potencijalne studentske liste nalaze sa obe strane opozicionog spektra – i građanskog i desničarskog, ali da je među njima i veliki broj apstinenata, koji nisu videli smisla da ranije izlaze i glasaju jer nisu imali poverenja i u stranke opozicije. Sada, smatra Bursać, vide smisao.
„Verujem da postoji veliki deo ljudi koje imaju veliko nepoverenje u opozicione stranke i koji bi verovatno digao ruke od glasanja ukoliko bi video i opozicione partije. I drugo, ta podrška je mešovita. Nacionalisti ne bi voleli da vide neku pro-EU stranku ili obrnuto. Sve to studente uvlači u dileme koje oni trenutno nemaju“, navodi Bursać.
On kaže da razumljiva želja opozicije za samoodržanjem i time da izađu na izbore.
„Mi ne pričamo o jednoj opoziciji. Vidim između četiri i šest potencijalnih opozicionih lista i to zaista pravi problem na eventualnim izborima, jer će veliki broj glasova da ostane ispod cenzusa“, kaže Bursać.
On podseća da je slična polarizujuća situacija desila 2000. godine, kada je s jedne strane bila Demokratska opozicija Srbije (DOS), s druge stranke starog režima, a sa treće – stranke koje nisu našle mesto u toj novoj polarizaciji, a tu pre svega misli na Srpski pokret obnove (SPO).
„Nisam siguran da bi studenti prihvatili bilo kakvo učešće osim onoga što radi Demokratska stranka (DS) – da se potpuno povuku iz trke i prepuste eventualno resurse studentima. Mislim da bi sve drugo videli kao neku vrstu mešanja. Zajednički nastup opozicije i studenata mislim da nije realan. Za sada ne vidim šta bi nateralo studente da promene odluku. Pogotovo što oni već imaju svoju listu i s obzirom na to da je upravo studentski pokret najveći izazov sa kojim se režim suočava“, zaključio je Bursać.
Analitičar Dragomir Anđelković ocenjuje za N1 da studenti polaze od toga da je veliki deo građana protiv vlasti, a sa druge strane postoji i veliko nepoverenje u opoziciju. Vezivanje studenata za opoziciju svakako bi se negativno odrazilo na rejting liste koji mogu da ponude.
On poručuje da je potrebno biti realan i shvatiti da studentima treba širok front.
„S jedne strane treba i objediniti snage, ali i ne revoltirati one koji su razočarani opozicijom“, naglašava Anđelković.
On misli da opozicija ima dve mogućnosti kako bi mogla da nastupi na izborima. Prva je da ponudi studentima dogovor o podršci listi, ali da rok bude oročen.
„Ako studentska lista bude u situaciji da dobije vlast, da u roku od npr. šest meseci raspiše fer izbore na kojima bi učestvovale i opozicione stranke. To znači spremnost da se radi kako se dogovori sa studentima. Zauzvrat, ako se opozicija odriče izlaska na izbore, logično je da dobije mogućnost za brzo delovanje“, dodaje Anđelković.
Kao drugu mogućnost iznosi to – da se održi jedna vrsta dijaloga i usaglašavanja predstavnika profesora univerziteta, studenata i opozicije o nastupu koji bi mogao da bude u nekoliko kolona, gde bi studenti išli u jednoj, a opozicija u jednoj, dve ili tri.
„Najverovatnije dve ili tri. Za sprovođenje ovakve ideje neophodan je dogovor o nenapadanju, kako bi svi bolje prošli. Potrebno je pokazati političku zrelost da se podrže studenti, a i da se traži modaliteti, jer je obaveza studentske liste da svima obezbedi iste uslove. Ako se Vučić sada ne skloni, opozicija neće imati perspektivu ubuduće“, ocenjuje Anđelković.
On ističe da je najveći problem što naša opozicija, čak i parlamentarna, nije u stanju da održe zajednički sastanak gde bi pričali o nečemu.
„Nisu uspevali da se okupe. Povremeno, na neki način i tiho, da se ne zameraju studentima, bune se što ih niko ne prihvata, ali kako i da ih prihvata kad ne mogu da se dogovore, da budu oko bilo čega jedinstveni ili imaju zajednički nastup“, pita Anđelković.
On ukazuje da DS ima drugačiji, pragmatičniji pristup.
„Svedoci smo velikog studentskog političkog talasa, veliki broj opozicionih birača je naklonjen studentima. Ima onih partija koje shvataju da kada vas pogodi talas, da će vas razneti, ima onih koji to ne shvataju, a ima i onih koji shvataju ali ništa ne čine. DS se najpragmatičnije postavio, iako i oni, poput drugih stranaka, sigurno misle i svom opstanku i prilagođavaju se tom velikom talasu“, zaključuje Milivojević.