Godinu na izmaku, nažalost, pamtićemo i po odlascima brojnih velikana koji su za sobom ostavili toliko toga, da je nemoguće da ih zaboravimo. Ne samo mi, nego i generacije koje dolaze, s obzirom na to da će njih i o njima slušati, gledati i učiti. Kad sve zbrojimo, možemo da budemo zahvalni na tome što smo bili savremenici ovakvih imena.
Autor: Biljana Jelić
Đorđe Balašević
Od 1977, kada je snimio „U razdeljak te ljubim“, do dana kada je Đole „preplivao Dunav“ i oprostio se od Novog Sada, stalo je bezbroj pesama i koncerata, a, sudeći prema slušanosti na Jutjubu, najpopularnija Đoletova pesma je „Ne lomite mi bagrenje“, sa 6,5 miliona pregleda na dan njegovog odlaska.
Đorđe Marjanović
Bio je voljen i obožavan u Jugoslaviji, toliko da su širom zemlje postojali klubovi obožavalaca Đorđa Marjanovića zvani „Đokisti“, koje je on redovno obilazio. Pedesetih je probudio pop-scenu Jugoslavije „Zviždukom u osam“.
Predrag Živković Tozovac
Od desete godine je zasvirao harmoniku na svadbama, i snimio 20 albuma i 30 singl ploča. „Violino, ne sviraj“ i „Jeremiju“ nikad niko neće otpevati kao on, a „Oči jedne žene“ će zasuziti kad se prolomi „Vlajna“.
Novica Negovanović
Kompozitor i harmonikaš, čije su interpretacije kola delovale tako sveže i moderno, da je za sobom povukao veliki broj mladih harmonikaša.
PROČITAJTE JOŠ
Dragoljub Đuričić
Pasionirani, profesionalni bubnjar, koji je svirao u grupama „Leb i sol“, „Kerber“, „Ju grupa“, nastupao sa Zdravkom Čolićem i Đorđem Balaševićem, ali neprolaznu slavu stekao je kada je palice iskoristio kao oruđe na protestima, pa je udarao bubnjeve na demonstracijama protiv Miloševića 1996. i 1997. godine i mitinzima pred izbore 2000.
Aleksandar Sanja Ilić
„Balkanika“ ga je proslavila u svetu. Pesnik i muzičar, za koga su kolege rekle da je rad s njim bio kao ekskurzija. Bio je suprug prerano preminule voljene glumice Zlate Petković.
Minja Subota
Voditelj „Muzičkog tobogana“, uz koji su generacije sticale muzičku kulturu, kompozitor čije su pesme ušle u vrtiće i škole.
Ivan Tasovac
Potomak porodice kojoj je, kako se priča, nobelovac Ivo Andrić ostavio srednjovekovni rodoslov pronađen u Dubrovačkom arhivu. Pijanista i direktor Beogradske filharmonije, čiju novu zgradu nije dočekao da vidi. Ministar kulture u Vladi Republike Srbije. Provokativna i kontroverzna ličnost koja nikog nije ostavljala ravnodušnim.
Marinko Rokvić
Imao je nadimak Gospodin pevač, a čak i ljudi koji ne vole narodnu muziku znaju njegove pesme. Tokom višedecenijske karijere otpevao je veliki broj pesama, objavio 21 studijski album i stekao status jednog od najboljih pevača narodne muzike.
Dobrivoje Topalović
Milion prodatih ploča je ostalo iza ovog Preljinčanina, a pesme „Progovori sliko“, „Kad bi mogo umro bi za te“ i antologijsku „Crno vino“ su ga proslavile.
Novica Zdravković
Pop-folk pevač, čiji su život i karijera prošli u senci mnogo poznatijeg brata Tome Zdravkovića, preminuo je od iste zloćudne bolesti. 2005. je održao na Beogradskom sajmu najveći koncert u svojoj karijeri.
Marina Tucaković
Autorka najpopularnijih pesama pop i folk muzike naših prostora, važila je za najvećeg hitmejkera u bivšoj Jugoslaviji, napisavši više od 4.000 pesama, od kojih su mnoge postale vanvremenski hitovi.
Merima Njegomir
Porodica joj je branila da peva, ali su talenat i ljubav prema muzici našli svoj put. Snimila je više od 25 albuma i otpevala neke od vanvremenskih hitova, kao što su „Ivanova korita“, „Ruzmarin“, „Zbog tebe“ i mnoge druge. Pevala je pesme na dvadeset stranih jezika.
Zafir Hadžimanov
Rođen u Kavadarcima u Makedoniji, završio je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, a kompozitorsku i pevačku karijeru gradio je širom ex-Jugoslavije. Voljen i cenjen podjednako u Srbiji i Makedoniji.
Zoran Simjanović
Ove godine Simjanović je „odigrao taj tango smrti“. Kultni domaći filmovi „Nacionalna klasa“, „Balkan ekspres“, „Maratonci trče počasni krug“, serija „Grlom u jagode“, možda ne bi bili tako uspešni bez njegove muzike. Zoran Simjanović je tvorac muzike za više od 60 filmova i 50 serija.
Vojkan Borisavljević
Maestro Vojkan Borisavljević u svojoj dugogodišnjoj karijeri komponovao je više od 500 pesama za najpoznatije jugoslovenske pevače, među kojima su Leo Martin, Zdravko Čolić, Đorđe Marjanović, Miki Jevremović. Pamtimo ga po pesmama „Odiseja“, „Ljubav je samo reč“, „A sad adio“.
Mira Furlan
„Ovo već dugo nije moj svijet. Ali imam stalnu potrebu da se mladima ispričam za sve što su naše generacije ostavile njima: svijet dubinski zagađen i otrovan, izvana i iznutra“, govorila je heroina, krhka i snažna, u vreme virusa korona preminula od drugog, opasnijeg virusa.
Zbog nje smo i poroke zavoleli i zauvek upili plavetnilo njenih očiju.
Rialda Kadrić
Samo 58 godina je imala na odlasku, a njene „Lude godine“ ulepšale su naše „dobre godine“. Prvi poljubac Marije sa Bobom bio je istovremenao i prvi Rialdin poljubac.
Goran Daničić
Prve vesti o odlasku 58-godišnjeg glumca čuli smo od Sergeja, na Tviteru mu je poručio: „Cimeru, konju, srce si mi slomio“. Student generacije, član Jugoslovenskog dramskog, nenametljiv i u senci medijima interesantnijih kolega, tek odlaskom je pokazao kolika je praznina ostala da zjapi.
Boris Komnenić
– Njegov poseban humor, koji je bio okrenut pre svega prema sebi samom, ostaće u nama koji smo sa njim radili, poštovali ga i divili mu se. Suptilan, plemenit čovek, to je bio Boris Komnenić – rekao je reditelj Goran Marković. Toliko je prerano otišao da nije stigao da bude star. Snimajući poslednju seriju „Koleginice“ često su ga menjali dubleri zbog bolova.
Vlastimir Vlasta Velisavljević
Dobri duh našeg glumišta, voljeni Vlasta, preživevši nacistički logor i Goli otok, odigravši čak 360 uloga u pozorištu, na filmu i televiziji, podlegao je malom bednom virusu.
A stvarno smo mislili da je večan.
Feđa Stojanović
„Specijalizovan“ za uloge policajaca, poznati glumac toplog imena, Beograđanin rođen u Aleksincu, nakon 100 uloga na velikim i malim ekranima, predao se bolesti ove godine. Sve je umeo i stigao, osim da upozna svog unuka, kojeg je nosila njegova ćerka.
Milan Lane Gutović
Bio je legendarni Srećko Šojić mnogo pre ovih novih Šojića. Dok smo se smejali izmaštanom Srećku, ni sanjali nismo da će taj lik prestati da bude karikatura i da će preći u realnost.Kritičko razmišlja nje o društvu i vladajućim strukturama, Gutović je kroz satirične performanse prenosio i u kabareu, koji je izvodio od 1992. godine.
Živeo je u Kumodražu, nije voleo da sitne sate dočekuje u kafani, toliko nije voleo slavlja da se oženio u tajnosti…
Marko Živić
„Divna baraba koja se veselo smeje i stvara smeh“, rekao je Boban Skerlić na vest o Markovom odlasku. Milica Zarić ga je nazvala „Đuzom naše klase“. Beogradsko dramsko, njegove kolege i publika ispratili su ga uz pesmu „Jeleni umiru sami“. Imao je samo 50 godina.
Nenad Nenadović
Zauzeo je mesto pored Minje Subote u Aleji zaslužnih građana. Na scenu je stupio kao Moljac, a između je stalo bezbroj uloga na filmu i u pozorištu i hiljadu dečjih emisija. Vodio je školu glume, koja je iznedrila mnogo budućih glumaca, ali je svojim najvećim uspehom smatrao kćerke Janu i Minu.
Bonus video
Pesma Jeleni umiru sami na sahrani Marka Živića
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare