Ko je bila Ljilja Jorgovanović: Bavila se novinarstvom, a onda je napisala neke od najlepših stihova domaćih pesama

Ljiljana je bila jedan od najpoznatijih srpskih tekstopisaca i sarađivala je sa brojnim pevačima, poput Cece Ražnatović, Severine, lepe Brene, Miligrama, Milice Pavlović i drugih.

Novinarstvom je počela da se bavi početkom osamdesetih, u "Studentu", a jednom prilikom je rekla i kako pamti taj period.

"Kao vreme kad sam bila najgluplja i najsrećnija, puna snage da se borim za svoje zablude. U to studentsko glasilo uglavnom su dolazili oni koji nisu imali dobre veze da pišu za 'ozbiljne' novine, deca provincije željna da osvoje Beograd i svet. Ništa nisam želela da osvojim, pa ništa nisam ni osvojila. Borili smo se za pravdu i jednakost, branili sirotinju od bogataša socijalističkog kalibra, levičari s bradama do pupka i devojke koje se nisu šminkale ni doterivale. Iako su motrili na nas, znala sam da smo nebitni, kao da smo obdanište u kome nas gledaju vaspitačice. Zato nikad nisam volela omladinsku štampu, a ni studente kao privilegovani sloj društva. Broz je tek umro, krenule su grozne nestašice praška, kafe, higijenskih uložaka i restrikcije struje, a studenti su u mraku protestovali lupajući u šerpe. Dobili su struju. Ali samo za sebe. Pamtim da sam radila s neviđenim likovima, svi su za film: Momčilo Petrović, Branko Maširević, Stevo Batić, Dejan Đurović, božanstvena Tanja Nikolovski...", kazala je ona za "Kurir".

Karijeru je nastavila u listu "Mladost".

"Jugoslavija se raspadala na naše oči, a Mladost je bila jugoslovenska omladinska redakcija, sa urednicima iz cele Juge. Svađala sam se sa omladinskom štampom Hrvatske i Slovenije, Poletom i Mladinom. Slutila sam da kroz njihove tekstove ove dve republike guraju svoje stavove za otcepljenje. Uživala sam da ih vređam. Putovala sam i pisala o nacionalizmu sedam i po godina, a onda je došao Milošević i stavio tačku na Mladost", kazala je i otkrila šta nikada neće zaboraviti vezano za taj period:

"Nikad neću zaboraviti osvećenje crkve u Jasenovcu, dolazio je patrijarh German. Voz iz Beograda stao je pred svitanje na neku poljanu u Novskoj, a iz voza su kroz maglu silazili ljudi u šajkačama i opancima, rodbina pobijenih. Hrvatske vlasti nisu hteli da otvore hotel 'Sava' i smrzavali smo se dok sunce nije izgrejalo. Prvi put sam tamo odgledala dokumentarac o Jasenovcu i život više nije bio isti. Posle je Aleksandar Tijanić odvezao Milomira Marića i mene u hotel 'Interkontinental' u Zagrebu. Horor i luksuz su se pomešali, a tako je vala i danas. Napisala sam tekst sa naslovom: 'Bog i Hrvati. Tko još?' Sećam se i putešestvija po Kosovu s Momčilom Petrovićem i foto-reporterom Vladom Mirićem. Sišli smo u rudnik 'Trepča', na poslednji, dvanesti horizont. Bili smo polumrtvi kad smo izašli. Azem Vlasi nam se podsmevao na fini, albanski način. Jeli smo najbolje ćevape, pili super prizrensko pivo i napisali teško đubre od teksta. Najzad, tu je i intervju s Dimitrijem Rupelom, vatrenim slovenačkim borcem za otcepljenje, univerzitetskim profesorom i engleskim đakom, koji nije hteo da razgovaramo na srpskom, iako ga je, naravno, govorio. Predložio mi je slovenački ili engleski. Toliko je držao do toga da mi se smučio. Svečano je izjavio da Slovenija ostaje u Jugoslaviji sledećih deset godina, a za godinu i po su završili posao. Došao je desetak godina kasnije u Beograd kao ministar spoljnih poslova, na otvaranje 'Merkatora'. Pričao je srpski jer pare su pare."

Ljilja je radila i u "Srpskoj reči", a u "Njuzviku" je pisala i o tome da joj se Dobrica Ćosić idvarao iako je bio 30 godina stariji od nje.

"Uzvratila sam mu, ali mi se nije udvarao, niti sam to napisala. Udvarače i ljubavnike opisala sam u stihovima za pevače. Ćosić se postavio kao neka vrsta mog mentora, malo mnogo starijeg brata. Bio je poznat po tome. Družili smo se i pomagao mi je da dođem do važnih ljudi. Osetila sam šta znači imati leđa, makar na nekoliko meseci. Nikada s ljudima iz vlasti nisam ni kafu popila privatno. To je loša karma", ispričala je Ljilja.

Nakon rada u nekoliko redakcija, krajem devedesetih je počela da piše tekstove pesama za brojne domaće pevače.

"Ušla sam slučajno i na velika vrata, kao saradnica Marine Tucaković. Moj bivši muž odrastao je s Marinom u istoj zgradi i družili su se u detinjstvu. Stalno je govorio da ga podsećam na Marinu. Poznavale smo se površno, birajući kod nje odeću od šanera. Prodala sam joj i svoje svadbene cipele. I kada više nismo mogli da živimo od novinarstva i džeza, poslala sam joj 1997. po mužu tri teksta. Ona i Brega upravo su radili na Čolićevom albumu 'Kad bi moja bila'. Odmah su uzeli delove koji su im se svideli i potpisali me na dve pesme. Otišla sam da se vidim s njom. Leškarila je u spavaćici i dok je ona čitala još dva teksta koje sam donela, ja sam probala njene žute cipele 'Karl Lagerfeld'. Rekla mi je: 'Sve je dobro. Lepo ćemo sarađivati". Popile smo po rakiju i već iste večeri poslala mi je kasetu s nekim pesmama", rekla je ona o svojim počecima i nastavila:

"Kad sam počela da radim s Marinom, odmah sam sujetu bacila u đubre i više je odatle nisam izvadila. Divila sam joj se i slušala je u svemu. Počeo je naš prećutni dogovor da radimo kako ona kaže i potpisuje me gde želi. Isprva smo pisale kod nje svake večeri, i do četiri ujutru. Jednom smo uradile četiri albuma za mesec dana. Mislila sam da je to normalno - a nije. Ona bi započinjala, ja nastavljala, pa ona prepravljala. Ili bi ona napisala refren, a ja strofe. S vremenom su se uloge menjale, mešale, razmenjivale smo ideje telefonom, tokom ručkova, u šopingu... Simpatično je kako smo, recimo, pisale tekst 'Gore od ljubavi'. 'Šta, je*em mu, može da bude gore od ljubavi?', pitale smo se. I uvek bismo našle rešenje. I nisam ja pisala za pevače. Pisala sam za nju, njoj da se svidi. To je to, trajalo je skoro 25 godina".

Nakon Marinine smrti, radila je sa njenim sinom Laćom.

"Laća je nasledio Marinin i Futin talenat. Vrteo se oko nas kao mali, sve upijao. Od majke se razlikovao po modernijem rečniku i slengu, bio je dete svog vremena. Mrzeo je rimovanje, voleo jednostavnost i samo jedan, ključan stih. Sećao se kako smo Marina i ja dušu ispuštale za svaki red, sve je moralo da bude skupo, bez opštih mesta, originalno, drugačije. Laća je bio opušteniji i nije hteo toliko da se muči. S njim sam sarađivala pred kraj Marininog života i nakon njene smrti. Mnogo je patio za njom. Imali smo velike planove, što na rečima, što na delu. Nedostaje mi, mnogo. Često ujutro pustim njegove glasovne poruke, samo da mu čujem glas", ispričala je svojevremeno.

Govorila je i o tome gde pronalazi inspiraciju za stihove.

"Od svukuda, što bi rekao Kusta. Živelo se, volelo, očajavalo... I najbedniji trenutak inspiriše. Prosto si nabaždaren da razmišljaš na taj način. Dok kuvam, seckam luk, slušam taksistu, gledam film, čitam poeziju, pričam sa sestrom, razgovaram telefonom... Samo iskrsne niotkuda rečenica za koju znam da je dobra. Nekada su se izlivale kao nabujala reka. Sad moram da kopam duboko. Mlađe generacije često citiraju vaš stih 'Uz viski topao, dabogda propao', koji peva Milica Pavlović", ispričala je Ljilja.

Otkrila je i koji njeni stihovi su joj posebno dragi:

"Ima ih mnogo, časna reč. Najlepši stihovi su mi oni koje niko neće da peva. Volim ono što sam pisala Leontini, Jeleni Tomašević, Željku Joksimoviću, Aleksandri Radović... Unela sam dosta crnila u tekstove, danas je to valjda krindž. Nekad pevušim: 'Tu, gde pogled padne tvoj, sve na meni ozdravi i nekako se popravi ovaj ružni svet'... To je iz pesme 'Nije mi dobro' Svetlane Ražnatović. Ako odlučim da otvorim Instagram, objaviću većinu onog što sam napisala. Radi se o velikim pesmama koje su preživele test vremena".

Rekla je i ko sa estrade joj najviše prija za rad.

"Onaj ko me ne pritiska i ne nervira. Džabe sve pare ovog sveta ako ti je nož pod grlom, ode zdravlje. Milica Pavlović mi prija jer do detalja zna šta hoće. Većina pevača su uljudan, dobar svet. Traže ljudi tekst s kojim će da zarade, razumem ih. Krvav je to posao. Najslađe sam pisala a Marinom, Severinom i Bregovićem. Lagano, veselo, strasno, pakovali smo album dve godine. Čim krenemo da šlajfujemo, Goran prekine. Tako se radi, pogotovo kad pišeš na muziku. Keba je najinteresantniji lik, neviđeno muzikalan", zaključila je Ljiljana.