"U životu mogu da pogrešim, ali na sceni – nikada": Enver Petrovci zbog jednog čoveka zavoleo srpski jezik

Tokom svoje bogate karijere, Enver se trudio da kao umetnik, kako je rekao, "pomiri sve - po profesiji i po Bogu". Tako se nikada nije stideo da kaže da je srpski jezik njegov profesionalni, kao i da ga je tokom karijere zavoleo.

U jednom od svojih retkih intervjua, istakao je da mu nedostaje period Jugoslavije, tokom koga je nosio repertoar Ateljea 212 i Narodnog pozorišta.

"Tada sam bio to što sam voleo da budem. Bio sam glumac! Uspeo sam da naučim jezik na nivou da bez stida radim na sceni. A, mnogo sam muka imao da naučim srpski jezik. Naučio sam ga tako dobro da niko nije mogao da prepozna odakle sam. Neću da ih imenujem, ali ima danas glumaca koji po Beogradu glume 20 – 30 godina, ali po naglasku znaš da je iz Bosne, južne Srbije, Hrvatske, Vojvodine… Imao sam divnog profesora Branimira Djordjevića koji mi je predavao dikciju. Hiljadu puta mu se zahvaljujem zbog toga. Evo zašto. On nije mene terao da učim jezik. On me je naučio da zavolim jezik! Kada zavoliš nešto, onda ga sve vreme učuš. Ja ga i dan danas učim. Ali, ja sam zavoleo i albanski jezik. Moj profesionalni jezik je postao srpski. Kada sam pre neku godinu bio u Albaniji, oni neverovatno brzo govore albanski, ali ja sam im rekao da ću govoriti bolje od njih. Pokazaću im kako se govori pravi scenski književni albanski jezik. Oni su mi se smejali. Igrao sam tamo jednu predstavu, kada bih igrao još jednu – definitivno bi im pokazao kako se govori pravi scenski albanski jezik. Ja volim i obraćam pažnju na scenski jezik. U životu mogu da pogrešim – ali na sceni – nikada", rekao je on pre nekoliko godina za portal Avala info.

Podsetimo, Enver je rođen 1954. godine u Prištini, igrao je u brojnim poznatim domaćim filmovima i serijama, poput „Bolji život“, „Bulevar revolucije“, „Stršljen“, „Tri palme za dve bitange i ribicu“, „Klan“, „Lud, zbunjen, normalan“, „Uvek spremne žene“, „Južni vetar“, „Senke nad Balkanom“, „Otac“, a poslednju ulogu odigrao je u „Ruskom konzulu“.