Feđa Štukan Foto: Armin Durgut/PIXSELL

Fiktivni lik inspektora Ljube jedan je od omiljenih u seriji "Sablja", a tumači ga glumac Feđa Štukan.

Štukan je svojevremeno otkrio mnoge detalje iz njegovog turbulentnog života, pa priznao da je bio i makro.

PROČITAJTE JOŠ:

Prema njegovom svedočenju pored mnogih pljački i problemima sa narkoticima, Feđa je neko vreme i posredovao u prostituciji.

„Odrastao sam u zajebanom kvartu i prvo ubistvo sam video u petom razredu na velikom odmoru. Tri uboda nožem u srce! Kasnije sam sa ekipom krao kola, obijao trafike, samo zbog adrenalina. Slučajno sam probao da igram bilijar i shvatio da sam veliki talenat, pa sam napustio srednju školu. Od 13. do 17. godine vreme sam uglavnom provodio u zadimljenim bilijar klubovima, a usput sam svirao po raznim bendovima, radio kao konobar… Početkom 1991. godine otišao sam u Kotor u Crnu Goru na turnir, zaljubio se u Sanju i ostao. Radio sam u bilijar klubu, a onda sam bio i makro. Imao sam pet prostitutki iz Ukrajine. Jedina mušterija koju sam našao bio je moj drugar Mujo. Doveo sam mu Natašu i on se kasnije oženio njom. Nakon mesec dana lošeg poslovanja, preostale četiri Ukrajinke su me od**bale i našle novog makroa“, priča Feđa i otkriva kako je napustio Crnu Goru:

„Došlo je do pucnjave u klubu i policija me je uhvatila s tuđim pištoljem iz kojeg sam pucao na nekog glupana iz Vršca. Nisam ga ubio, jer sam naleteo na prazne čaure. Trebalo je da budem osuđen za pokušaj ubistva. Bio sam u pritvoru s dvojicom rumunskih lopova. Stalno su prevrtali po polovinu žileta u ustima. Naučili su me kako žiletom da otvaram lisice. Kad su me policajci poveli na suđenje, dok sam čekao da me sudija pozove, oslobodio sam se i pobegao. Seo sam u bus i došao u Sarajevo. Nisam smeo da odem do Sanje da se pozdravimo.“

Feđa Štukan Foto: Obala Art Centar/Sarajevo film festival

Učestvovao je i u ratovima tokom devedesetih, a ovi događaji su bili traumatični za njega, pa je potražio i pomoć stručnjaka.

„Početkom rata 1992. godine, pristupam specijalnim jedinicama Armije BiH. Pucao sam čoveku u glavu snajperom i promašio ga, jer je bio predaleko. Sreća pa sam promašio! Pucao sam da ubijem i to je najstrašnija stvar koju sam uradio. Nakon toga sam završio u ludnici i tamo sam bio godinu dana. Otišao sam na psihijatriju i rekao: „Dobar dan, ja sam lud. Čujem glasove. Govore mi da moram da pobijem sve svoje saborce. Ne znam šta da radim.“ Prva tri meseca mi je bilo užasno, nisam se razlikovao od drugih ludaka. Živeo sam na intenzivnoj nezi psihijatrije, sve je strašno zaudaralo na ljudski izmet, jer su vezani bolesnici vršili nuždu u krevetu. Jozo – simpatični, sredovečni, paranoidni šizofrenik, koji je pre dvadeset godina izmasakrirao nožem roditelje jer su „pokušali da ga ubiju“ tako što su mu „pokvarili kočnicu na biciklu“, jedne noći silovao je novog pacijenta. Bio sam vezan i nisam mogao da uradim ništa, osim da zovem sestre, doktore…. Terapija me je ubijala, sve dok nije stigla moja dijagnoza, a to je psihopatija i posttraumatski stresni poremećaj. Posle toga sam skinut iz vojske“, rekao je Feđa Štukan tada za „Informer“.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare