Njihove pesme, navodno, nisu originali.
Odavno je poznato da brojni muzičari često znaju da „pozajme“ muziku svojih kolega, domaćih ili stranih izvođača. Upravo tako nastali su neki od najvećih hitova na našoj muzičkoj sceni.
Daniel Popović, koji je predstavljao Jugoslaviju na Evroviziji s numerom „Džuli“ 1983. godine, tvrdi da je Željko Joksimović plagirao njegovu pesmu.
PROČITAJTE JOŠ:
Daniel je otkrio da je on 1989. godine snimio singl „Što sam ti, srećo, kriv“, a da je njegov kolega Željko „pozajmio“ melodiju i iskoristio je za svoj hit „Devojka“.
„Da se razumemo, nisam bio dovoljno prisutan u medijima, zbog toga sam i dolazio u situacije da kolege ‘pozajmljuju’ moje pesme, a ne potpišu me kao autora. Recimo, moja pesma iz 1989. godine ‘Što sam ti, srećo, kriv’ poslužila je kao inspiracija mom kolegi Željku Joksimoviću za ‘Devojku sa polja zelenih’. Meni je to čast, ali voleo bih da me je potpisao kao koautora. Ispod te pesme kao autor muzike stoji potpisan on, Željko Joksimović i kada to vidim, pomislim: ‘Pa čekaj malo, rođo, to je moja pesma!’“, rekao je Popović za i otkrio da Željko nije jedini koji je plagirao njegove pesme:
„Takođe, crnogorska grupa ‘Nou nejm’ i njihova evrovizijska pesma ‘Zauvek moja’ u osnovi je moja pesma ‘Ja ne znam živjeti bez ljubavi’“.
Danijel Alibabić, koji je sa pomenutom grupom otpevao ovu numeru, oglasio se nakon izjave Daniela, te je naglasio da njegove tvrdnje nisu tačne.
Joksimović je cveć imao sličnih iskustava kada su u pitanju optužbe za plagiranje pesama. On je 2004. godine optužen da je od azerbejdžanskog instrumentaliste Alikana Samedova „ukrao“ melodiju za pesmu „Lane moje“, kojom je predstavljao Srbiju na takmičenju za Pesmu Evrovizije. Pevač se tada „izvukao“ jer su u pitanju bila tri ista takta, što znači da mu je jedan takt nedostajao da bude diskvalifikovan iz takmičenja.
Nakon toga. Željko se ponov našao u centru pažnje javnosti istim povodom. Kada je Srbiju predstavljao na Evroviziji 2012. godine pesmom „Nije ljubav stvar“, slušaoci su odmah počeli da polemišu da li se radi o još jednom plagijatu. Naime, ova numera mnoge je podsetila na pesmu „Paradise“ grupe Koldplej.
Međutim, ovo nije prvi slučaj da su naše velike zvezde optužene za to da su „ukrale“ tuđe pesme.
Brojni pevači narodne i pop muzike „uzimali“ su muziku svojih kolega, i na njihovim numerama i idejama uradili svoje hitove i značajno oblikovali svoju muzičku karijeru.
Odavno se zna da su neki od najvećih hitova na domaćoj estradi zapravo plagijati iz Grčke.
Na listi su ovih pesama našli su se hitovi Jelene Karleuše, Ace Lukasa, Ace Pejovića, Saše Matića. U pitanju su pesme koje su naši kompozitori bez dozvole i nadoknade potpisali kao svoje u poslednjih deset godina. Karleuša je otišla korak dalje pa se na neke kompozicije sama potpisala kao autor.
Grčka autorska agencija je još pre nekoliko godina poslala dopis Sokoju sa spiskom pesama koje su plagirane, ali oni su tada tvrdili da nisu nadležni za plagijate.
Na ovoj listi našli su se sledeći izvođači i njihovi hitovi: Željko Samardžić – Bezobrazno zelene, Aco Pejović – Nepopravljivo, Goga Sekulić – Gaćice, Šako Polumenta – Dišem za tebe, Saša Matić – Kralj izgubljenih stvari, Ceca – Tačno je, Amadeus bend – Overen, Adil – Od usana do stopala, Dragana Mirković – Za mene si ti, Boban Rajović – Jugoslavijo, Emina Jahović i Saša Kovačević – Još ti se nadam.
Jedan od najpopularnijih pevača, Aca Lukas, više puta bio je optužen da su njegove pesme zapravo plagijati. Na toj listi našli su se i hitovi: Lična karta (Ana Visi, Trauma), Pesma od bola (Antipas, Gia ta lefta ta kaneis ola), Pao sam na dno (Giorgos Tsalikis, Sagapao San Paidi).
Ni popularna pevačica narodne muzike Hanka Paldum nije odolela „pozajmnjivanju“ tuđe pesme, pa je tako ona po uzoru na grčku pevačicu Kaiti Garbi i njenu numeru „To Narkotiko Mou“ snimila svoju „Žena kao žena“. Kaitije ovu numeriu objavila 2005. godine, a Hanka Paldum samo godinu dana kasnije.
Kaiti se pokazala kao veoma popularna među domaćim izvođačima, pa je nju „skinula“ i Emina Jahović sa svojim velikim hitom „Da l’ ona zna“, koji je umnogome obeležio njenu karijeru. Kaitina pesma se zove „Fougaro“, a ova originalna verzija je malo mirnija i svedenija, dok je Emina akcenat stavila na večitu borbu između plavuša i crnki, kao i na pristup bivšim ljubavima. Kaiti je pesmu snimila 2007. godine, a Emina 2010. godine.
Grčku zvezdu plagirale su i Mina Kostić i Jelena iz Zane, koje su iskoristile podlogu njene pjesme „Kalitero Idiomas“ za svoj hit „Da li me vara sa tobom“. I jedna od najvećih zvezda narodne muzike, Dragana Mirković, nije odolela ovom trendu uzimanja tuđih pesama, pa je tako Kaitina „Nai Yparxo Ego“, Draganina „Za mene si ti“.
Takođe, i jugoslovenska zvezda Lepa Brena iskoristila je tuđu ideju za svoj hit. Njena pesma „Luda za tobom“ sa istoimenog albuma iz 1996. godine „podseća“ na pesmu „Astatos“ grčkog pevača Paskalisa Terzisa iz 1995. godine.
„Krađa“ muzike nije rezervisana samo za izvođače narodne muzike. I hrvatska pevačica Severina pronašla je inspiraciju za svoju pesmu „Tridesete“ u pesmi turske pevačice Sezene Aksu koja nosi naziv „Kaçın Kurası“ iz 1996. godine.
Jedna od naših najpopularnijih pevača Saša Matić takođe je ideju za svoj hit pronašao u stranoj numeri. Naime, popularna izraelska pevačica Sarit Hadad inspirisala je Sašu Matića, koji je njenu pesmu „Tipa Veod Tipa“ iz 2001. godine iskoristio za svoju „Kad ljubav zakasni“ iz 2002. godine.
Ovaj fenomen ispratili su i legendarni muzičari rok scene.
Džoni Keš je izgleda bio inspiracija „Zabranjenom pušenju“, jer je muzika za pesmu „Zenica bluz“ podseća na jednu od najpoznatijih Džonijevih numera „San Quentin“.
I jedan od najpopularnijih jugoslovenskih bendova snimio je pesmu koja neverovatno podseća na strani hit. Pesma „Bjelog Dugmeta“ „Šta bi dao da si na mom mjestu“ ima neverovatnih sličnosti sa numerom „I Am the Dance of Ages“, britanskog rok benda „Argent“.
Međutim, kao autor muzike ipak se potpisao Goran Bregović. Upravo Bregović je najčešće optuživan za plagijate pesama, a on je ujedno jedini naš izvođač koji je morao da izdvoji veći novčani iznos zbog plagiranja drugih muzičara.
Francuski kompozitor Enrico Masias protiv Bregovića je podiao tužbu pre desetak godina. Tvrdi da je Bregović iskoristio njegovu muziku i predstavio je kao vlastitu za potrebe filma „Arizona Dream“ Emira Kusturice.
Deset godina je trajao ovaj sudski proces, a francuski sud na kraju ga je proglasio, te je osuđen na kaznu od milion evra.
Emir Kusturica prekinuo je prijateljstvo sa Bregom zbog ovog slučaja.
„Brega je jedan običan lopov, vešt lopov. Ja sam toga postao svestan onog trenutka kad me je Igi Pop pozvao i rekao: ‘Kakav je to način da ja učestvujem u muzici koja postoji već, koja se potpisuje kao autorska, a ukradena je?’. Evo, Enriko Masijas je tužio!”, ispričao je svojevremeno o ovom slučaju Kusturica.
I Brega se svojevremeno oglasio o ovome i rekao da mu „ne treba pesma koja ni na šta ne liči“, što je mnoge nasmejalo.
Međutim, kako su Karleuša, Lukas i još mnogi drugi naši pevači strane pesme kupili legalno od autora koje su i potpisali na svojim nosačima zvuka, to u stvari nisu plagijati nego obrade.
Međutim, nisu samo naši muzičari našli inspiraciju u tuđim numerama, već su se i strani izvođači poslužili nekim pesmama sa domaće muzičke scene. Tako je Aca Lukas tvrdio da je „Kaluš orkestar“ pobednik ovogodišnje Evrovizije plagirao njegovu pesmu snimljenu 1998. godine, „Soba za plakanje“.
Britanski pevač Ed Širan bio je na sudu sa Samijem Čokrijem, poznatijem pod imenom Sami Svič, kao i sa njegovim muzičkim producentom Rosom Odonogom zbog optužbi da je pesma „Shape of you“ plagijat. Pevač je još u aprilu pobedio na sudu, ali juče je Vrhovni sud presudio u Edovu korist, tvrdeći da pesma nije plagijat kao i da mu mora biti isplaćena velika naknada.
BONUS VIDEO: Aco Pejović Toma Zdravković Petar Benčina Tamara Dragičević Dragan Bjelogrlić Željko Joksimović Milan Marić centralno groblje pomen
