"Budim se na prvi zvuk alarma i nije se desilo da se uspavam. Ipak, jutarnji program je najzahtevni format s kojim sam imao dodira. Podseća na vojni rok, samo što, evo, traje duže od 9 meseci", govori u intervjuu za Nova.rs portal Radovan Seratlić, novinar, reporter i voditelj vesti jutarnjeg programa "Probudi se" na televiziji Nova S.
Povodom godinu dana jutarnjeg programa i rada na televiziji, čovek možda najozbiljnijeg lica televizije Nova S, kaže u razgovoru za naš portal da mu je uvek draže da pročita vesti koje je sam kreirao prema sopstvenim kriterijumima, te da ne voli da čita tuđe izjave. Bitnije od prepirki političara na vlasti i u opoziciji je, govori, vest da jedan deo grada nema struje. Otkrio je još kako se snalazi u nepredviđenim situacijama, te da mu buđenje ranom zorom, za raliku od njegovih kolega, ne pada teško.
Koliko je za tebe lično prelazak na TV Nova S bio značajan?
„Utoliko što je došao u pravom trenutku, omogućio mi prijateljsko radno okruženje i komforan uređivački pristup.“
Tvoje kolege u šali govore da buđenje pre zore nije najjednostavniji zadatak – kako to ide sa tobom? Otkrij nam trikove ranog buđenja.
„Od svih izazova taj mi predstavlja najmanji problem. Budim se na prvi zvuk alarma i nije se desilo da se uspavam. Ipak, jutarnji program je najzahtevni format s kojim sam imao dodira. Podseća na vojni rok, samo što, evo, traje duže od 9 meseci. Činjenica da se nešto što pripremaš emituje sutradan rezultira višekratnim radnim vremenom, a tako i spavam – malo noću, malo popodne.“
Koliko je rad na jutarnjem programu uticao na tvoj život van posla?
Da li si zbog ranog ustajanja morao da promeniš neke određene navike, kreneš da ležeš ranije, da se odrekneš noćnog života i slično?
„Najpre mi je angažman u jutarnjem ličio na socijalni eksperiment, a onda sam rešenje našao u organizaciji i pravljenju svog režima. Nekada slobodno vreme računam pomoću kalkuatora. Iz te računice poslednji ispadnu trčanje i plivanje. Noćni život, tešim se, zbog pandemije nisam zaboravio samo ja.“
Šta sve rad na TV-u zahteva i kako se snalažiš u nepredviđenim situacijama, s obzirom na to da si deo živog programa u kojem nema mesta za greške i ponovne pokušaje…
„Panici se i predajem i proizvodim je, neretko je prenesem i kolegama. Srećom, imam brze ruke i nešto sporiju pamet, pa i svoje i tuđe propuste uglavnom blagovremeno preveniram. Kada govorimo o vestima, uspešno sam izlazio iz situacija zvanih „crkao idiot (prompter)“ i voleo bih da dođem u stadijum da cele vesti izgovorim bez njega.“
Postoje li neke vesti i informacije koje ne voliš, ili ne bi voleo da u budućnosti saopštiš gledaocima programa?
„Ne volim one koje sadrže: „izjavio je“, „rekla je“, „tvrdi“, „smatra“… A njih je najviše. Mnogo mi je draže kada saopštim da je neko nešto uradio. Jednako je važno preneti i da se nešto dogodilo. Više puta sam radio godišnje preglede i rekapitulacije i tu sam uočio da se čitava godina može svesti na 20-ak događaja i tek nekoliko izjava koje se pamte ili su za nešto važne. Bitnije od toga šta je predstavnik vlasti poručio predstavniku opoziije ili obratno je, na primer, informacija da u određenom delu grada neće biti struje.“
Koliko ti lično kao novinar učestvuješ u kreiranju programa i vesti?
„Učestvujem potpuno, budući da sam pripremam svoj segment u emisiji. Takođe, učetstvujem i u proizvodnji emisije mimo vesti. To jeste teže, ali uvek bih odabrao da čitam tekst koji sam sam napisao i iskrojio ga po svojim kriterijumima, kako jezičkim, tako i uredničkim.“
Sruši nam sneška – da li kamera dodaje kilograme, pegla bore, ili joj baš ništa ne promiče i koja je tajna dobrog izgleda na televiziji?
„Televizija ne trpi „pozu“ i neprirodan izraz lica koji je tipičan za fotografije na društvenim mrežama. Važno je i dobro svetlo i to koliko kamera nekoga „voli“. Opsesivno vodim računa samo o tome da kravata i kragna košulje budu na mestu. Ostalo me ne opterećuje.“
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare