"Za sat vremena sam zaradila 1.000 evra": Nina Seničar o početku karijere, izazovima i predrasudama sa kojima se suočila

Nina Seničar istakla je da je za nju važno da vidi svrhu u onome što radi, te da je zbog toga dva puta kretala od nule.

"Imam tu potrebu da krećem ispočetka, od nule, tu konstantnu potrebu za borbom, mučenjem. Počeci nisu nimalo laki. Dva puta sam počinjala od nule u smislu da sam se dva puta selila u drugu zemlju, ali ne znači da neću još", ispričala je ona u podkastu "Empire State Balkan", prenosi "Blic".

Pričala je i o životu u Italiji i bavljenju modelingom.

"Moja ideja je bila vrlo jednostavna, neki kafić sa strane, konobarisanje. Imala sam stipendiju, živela sam u studentskom domu, imala sam jedan obrok dnevno. Mogla sam da preživim sa 300 evra. Moja ideja je bila da tri puta nedeljno negde konobarišem, kao i većini studenata. Igrom slučaja sam upoznala jednog agenta za modeling koji mi je rekao da imam lice za Vog, a telo za Plejboj. Bila sam zabezeknuta šta mi je rekao. To meni nikad nije bilo na radaru, nikad mi to nije bio cilj, ali desilo se da sam od prvog posla za sat vremena zaradila 1.000 evra. To je meni bilo neverovatno. To je takva sloboda bila, da ne moram da radim u kafiću, da mogu da se avionom vratim kući, a ne autobusom. Ja sam napravila neku računicu i rekla: 'Pa, ovo nije nimalo loše'. Tako je počela moja manekenska karijera koja je vrlo kratko trajala, jer čim sam se ja pojavila ispred kamere, ja sam shvatila da je to to. Spoj one glume koju sam obožavala, plus to nešto što mi je veoma zanimljivo", istakla je Nina.

Danas ona govori šest jezika, a istakla je i koji je to trenutak kada je shvatila da je uspešna, ali da joj to nije dovoljno za srećan život.

"To sam shvatila kada sam videla da gubim svrhu i shvatam da sam previše u zoni komfora. Lepo mi je, svi me znaju, lepo zarađujem, ali ne rastem, ne vidim način da napravim veći skok. Oduvek sam smatrala da je najveći uspeh u karijeri kada možeš da biraš šta ćeš da radiš. Nisu uspeh pare, nagrade, fanovi, uspeh je da ti možeš da kažeš: 'Ovaj projekat želim ili ne želim da radim'. Nisam bila dobra ni na ličnom nivou, u smislu, nisam mogla da imam neku normalnu vezu, zato što nikad nisam mogla da znam da li je neko sa mnom zato što želi da bude uslikan sa mnom ili zato što zaista želi nešto dublje sa mnom. Dve najbitnije stvari su mi da izađem iz zone komfora i želja da probam nešto potpuno drugačije su bile razlog što sam ja upisala školu glume u Njujorku", pričala je dalje glumica.

Istakla je i da joj je život u Americi dosta toga pružio, ali se isto tako i susrela sa brojnim predrasudama.

"Da sam promenila prezime kada sam se udala, jer se moj suprug preziva Elis, i da sam postala Nina Elis, ja bih imala mnogo više prilika, ali ja nisam htela da promenim svoje prezime. Ceo život sam Nina Seničar, zašto bih ga promenila? To su takve stvari koje, dok ne osetiš na svojoj koži, ne možeš da znaš. Ovde sam neki duži vremenski period, uspela sam da ostvarim neke veće uloge, ali ni blizu onoga što bih ja želela. Ja još uvek jurim svoj američki san. Ja jesam uspešna u smislu da puno radim, nemam osećaj da ništa ne radim, ali taj neki san zbog kog sam ja došla u Ameriku, ja ga još nisam ostvarila. Imam divan život u Americi, ali znam da sve radim da ga ostvarim, ako se to ne desi, to je okej, ne odustajem", ispričala je ona, između ostalog.