Ljubinka Klarić: Zašto sam se vratila iz Amerike u Srbiju

Ljubinka Klarić nakon povratka iz Amerike angažovana je na više projekata, a u razgovoru za Nova.rs priča o tome kako funkcioniše pozorište tokom pandemije, zašto je odlučila da s javnošću podeli priču o tome da je ona jedini član porodice koji nije zaražen koronom, upravo zato što je vakcinisana, te kako uspeva da uskladi privatne obaveze s poslovnim.Juče ste objavili status na Fejsbuku, u kojem ste objasnili da se vaša porodica zarazila koronom, a da ste vi ostali bezbedni jer ste se vakcinisali. Koji je glavni razlog što ste podelili svoju priču javno?- Cela moja porodica se zarazila, osim mene jer sam se vakcinisala. Imala sam potrebu da podelim svoj primer sa drugim ljudima. Možda sam ja imala i srećan primer, jer sigurno postoje situacije u kojima drugi nisu tako dobro prošli, ali uzdam se u to da je u većem procentu vakcina delotvorna i da više donosi dobrog nego lošeg. Pre svega, to je nauka, i ne možemo mi biti pametniji od lekara i naučnika, jer nikome nije u cilju da bude povećana smrtnost. Verujem u čin humanog postupka.

Kada ste se vi vakcinisali, i koju ste vakcinu primili? Da li ste imali neke nuspojave, ili je vakcinacija protekla kako treba?- Pozorište je organizovalo vakcinaciju glumaca, jer ipak pozorišta rade, mi idemo na probe i niko nije hteo da dovodi druge u opasnost, ili da budemo kolateralna šteta. Ja sam primila Fajzerovu vakcinu i sve je prošlo kako treba. Nisam imala nikakve nuspojave, samo minimalne i zanemarljive reakcije.Kako izgeda život pozorišta u doba korone?- Pravo da vam kažem, pomalo tužno. Pre dve noći smo igrali i u Studentskom gradu, i bilo je poluprazno. S druge strane, smatram da su pozorišta najbezbednija za posećivanje u doba korone, što se tiče zabave. Treba naglasiti da su sve epidemiološke mere sprovedene na najbolji mogući način, jer se drži i distanca između publike. Mislim da ljudi trenutno srljaju u jednu kolektivnu psihozu jer su uslovi za život zaista nemogući, i da kod svakog postoji potreba da na neki način nastavi sa normalnim životom, a da opet i preživi sve ovo. Zbog toga smatram da svi objekti koji mogu da ispoštuju epidemiološke mere, i u kojima je garantovana bezbednost, treba da budu posećeni. Tu naravno isključujem tržne centre i druga okupljanja napolju, poput igranja kola.

Kako ste vi shvatili igranje kola koje se pre nekoliko dana dogodilo kod spomenika?- Mogu da razumem ljude da imaju potrebu da se razonode, ali nikako da se dovode u opasnost. Hajde da nađemo neku bezbedniju zabavu sada. Mene je zaista dirnuo prizor iz Tel Aviva, kada svi onako radosno i euforično skaču zato što su pobedili nešto i nastavljaju da žive slobodno. Hajde prvo da pobedimo, pa ćemo se i mi veseliti.Znači, vi se slažete sa svim merama koje su bile donošene poslednjih nedelja?- Kao što sam i rekla, treba pustiti da rade objekti gde je garantovana bezbednost, odnosno tamo gde se odvijaju neke stvari koje ne uključuju dodirivanje, razmenu tečnosti, glasan govor, pevanje. Potpuno je sumanuto organizovati koncert, igrati kolo, otvoriti tržni centar. Razumem da je ljudima teško, ali više nema gde da se legne. Bolnice su pune.Pre dvanaest godina ste se iz Amerike vratili u Srbiju. Zbog čega ste doneli takvu odluku?- Glavni razlog je bio što sam rodila dete, i što bih u Americi morala da se bavim nekim poslovima koji iziskuju jako mnogo vremena, da bismo mogli da preživimo, a to znači da ne bih provodila vreme sa detetom. Svi bi ostali uskraćeni, i smatram da je najbolja odluka bila što sam se vratila iz Amerike, da bi Kosta, po mojim nekim kriterijumima, rastao na pravi način.

Da li ste uspeli da uskladite porodične i poslovne obaveze?- Naravno. On sad raste, još malo će napuniti i 12 godina, postaje veliki dečak, dolazi i pubertet, i svakako nije bio sam. Takav mi je i posao, mogla sam da budem često sa njim, a dok je bio mali odbijala sam uloge kako bismo bili zajedno, i mislim da je stasao u ono u šta sam želela da stasa – da bude siguran u sebe, i da ne bude sam.Da li možda pokazuje neke afinitete prema glumi?- Ne, on je samo posmatrač.Kakav je kritičar? Gleda li mamu u predstavama i na televiziji?- Gleda, i nije uopšte blagonaklon, moram da priznam. Ima visoke kriterijume. Mada je to i dobra osobina. Građenje ukusa od malih nogu nije nimalo loše.

Kako komentarišete slučaj koji je pre dva dana izašao u medije, povodom  optužbi za seksualno zlostavljanje vaše koleginice Danijele Štajnfeld?- Videla sam to, i mislim da je sve to što radimo preko medija jako opasno i za stranu koja optužuje, i za tuženu stranu. Ako tužilaštvo ne preduzme prave korake, jako je teško da mi dajemo sud i da komentarišemo i da sudimo, a da ti ljudi nisu pokriveni zakonom, da ih sud ne štiti, ni Danijelu ni Lečića. Stvarno ne mogu da dam svoje mišljenje, osim da je cela priča strašna i da je jako opasno raditi to u medijima. Drugo, to su vrlo osetljive teme. Mislim da sam se i na društvenim mrežama oglasila o toj temi. To kad krene po medijima, to je nešto što je drugima zabava za nedelju dana, a nekima je to trauma za ceo život. U pitanju su ipak ljudski životi.Javnost sada počinje da gleda glumačku industriju drugim očima, i zbog ovog slučaja, i zbog slučaja koji se dogodio sa Miroslavom Aleksićem. Da li ste se vi možda susreli sa sličnim neprijatnim situacijama tokom svoje karijere?- Ja nisam imala nikada nikakvo neprijatno iskustvo. To su pojedinačni slučajevi. Nisam čak ni od koleginica čula da su imale slična neprijatna iskustva. Mislim da to postoji u svakom poslu, i smatram da tako nešto mora odmah da se kaže. Mora da se bude jako glasan, jer što si glasniji, to si bezbedniji. Kad neko zna da si glasan, onda neće ni pokušati da ti uradi tako nešto.Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.