"Godina 2020. će definitivno ostati upamćena kao najradosnija godina u mom životu upravo zbog činjenice da sam postala Anikina majka. Ona je još jedan sasvim novi početak za mene, u kome se snalazim najbolje što umem. Malo grešim, mnogo volim, a sve zajedno čini da sam srećnija nego ikada", rekla je voditeljka Minja Miletić u velikom intervjuu za portal Nova.rs.
Povodom njenog povratka na male ekrane nakon duže pauze, sa voditeljkom Minjom Miletić razgovarali smo o najvažnijoj životnoj ulozi u kojoj se ostvarila prošle godine, kada je dobila ćerku Aniku. Pitali smo je koliko joj je nedostajao posao, kao i to da li je i privatno beskompromisna kao što je pred kamerama.
PROČITAJTE JOŠ
Koliko vam je nedostajao posao tokom opravdanog odsustva?
– Posao mi je jako nedostajao, iako sam mislila da to neće biti slučaj nakon 20 godina aktivnog rada na televiziji. To mi je bio još jedan u nizu dokaza da se zaista bavim poslom koji volim i da moji radni sati nisu ograničeni ili limitirani porodiljskim odsustvom, odmorima ili tome slično, jer ja živim svoj posao i kada ne radim.
Da li će vam prošla godina uprkos pandemiji ostati u nekom lepom sećanju jer ste u njoj postali majka jedne devojčice?
– Godina 2020. će definitivno ostati upamćena kao najradosnija godina u mom životu upravo zbog činjenice da sam postala Anikina majka. Ona je još jedan sasvim novi početak za mene, u kome se snalazim najbolje što umem. Malo grešim, mnogo volim, a sve zajedno čini da sam srećnija nego ikada.
Kojim životnim vrednostima ćete učiti vaše dete kada za to dođe vreme?
– Svim onim vrednostima kojima su mene moji roditelji učili. Bez ozbira što živimo u nekom drugom i drugačijem vremenu, uverena sam da bazične, prave vrednosti moraju ostati nepromenjene – poštovanje sebe i drugih, zdrav i pozitivan odnos prema životu, trud, doslednost, samosvesnost.
Kako sada izgleda jedan vaš dan?
– Pa izgleda tako što ustajem u pola 5, spremam se za posao, a zatim sledi preplitanje posla i porodičnih obaveza koje traje tokom celog dana. Mnogi koji me gledaju sa strane pitaju se kako izdržavam, ali meni je dinamika i uzbudljivost života ono što mi daje dodatnu energiju, tako da sebe ne bih ni mogla da zamislim u nekom mirnijem toku života.
Da li je korona uticala na neki način na vaš život?
– Uticala je da sam se još više fokusirala na moj mali krug velikih ljudi i dodatno shvatila značaj istog.
Šta mislite, kako će izgledati život posle korone? Da li će sve biti kao pre?
– Mislim da ništa neće biti kao pre i želim da verujem da će biti bolje jer smo svi kolektivno shvatili kako na naš život mogu da utiču i okolnsti koje nisu samo političke ili spoljnopolitičke, već neke neopipljive koje se pojave tek tako, nenadano, nenajavljeno. Živimo životima koji su brzi, nemojmo dozvoliti da budu i površni.
Vraćate se na male ekrane nakon duže pauze, u kojoj su se dogodile velike stvari – pandemija, izbori, protesti, vakcinacija. Kako komentarišete rad medija tokom ovih događaja?
– Godina za nama bila je ozbiljan test za sve nas – testirala je našu odgovornost kako ličnu tako i kolektivnu. „Zajednički neprijatelj“ je pokazao da sve može preko noći da se promeni i da promena neminovno izaziva neku do sada neviđenju reakciju. Imali smo snažnu tranzciju od neopravdane, relativizacije „smesnog korona virusa“, pa do potpunog obrta gde se od svih nas zahteva da shvatimo ozbiljnost situacije. Ta tranzicija bila je „bolna“ i neminovno je došlo do bunta ljudi koji se kasnije prelio u proteste. U medijskom smislu godina 2020. bila je vrlo izazovna jer je sve te amplitude u odnosu stručne i političke javnosti prema korona virusu trebalo ispratiti, razumeti, a javnosti prezentovati pravu istinu. Prava svetla tačka 2020. godine su zdravstveni radnici naše zemlje kojima nije dovoljno samo dodeljivati ordenje već dati garanciju da će njihovi uslovi rada biti prioritet Vlade, a njihov ugled u društvu obaveza svih nas.
Krajem prošle godine vaša koleginica Žaklina Tatalović bila je žrtva seksističkih uvreda. Da li ste se i vi tokom vaše karijere susreli sa sličnim napadima?
– Jesam se susretala, to duboko osuđujem i na sav glas štitim bezbednost svakog novinara u Srbiji. Bili smo svedoci, decenijama unazad, da novinari bivaju žrtve svog posla. Napadi na novinare su sa ekspanzijom društvenih mreža dobili novu, masovniju dimenziju napada, gde se čitave horde ljudi udružuju protiv nekog novinara i šire se gnusne laži i pretnje na račun istog. Često se to relativizuje jer su ti napadi „virtuelni“ ali je prava činjenica da se oni prelivaju u realan život, i da traju 24/7. S tim u vezi, jasno i glasno kazem – „No No“ na novinare!
Poznati ste po tome što jutarnji program televizije N1 vodite trezveno i vispreno. Postavljate pitanja direktno i bez ustezanja, i trudite se da na svako od njih dobijete odgovor. Koliko je teško danas biti takav novinar?
PROČITAJTE JOŠ
– Ne bih rekla da je teško već da je odgovorno, jer je obaveza nas novinara da pitamo umesto građana i da se borimo za odgovore i za istinu, kakva god da je jer – bolje teška istina nego laka poluistina. Od mene su gledaoci navikli da smo mi na istoj strani i da zajednički zapravo pitamo, propitujemo, dajemo konstruktivne kritike i na taj način zajednički unapređujemo javni i politički život Srbije. Uvek svoje gledaoce posmatram kao deo mog tima koji teži da zemlja Srbija bude bolja nego što jeste. Pitanja su često neprijatna, teška, izazovna, ali njihov cilj je da dođemo do suštine koja neretko „treba“ da ostane neotkrivena iz nekih ličnih interesa. Posebno je izazovno kada ste novinar N1 televizije jer najodgovornije političke ličnosti naše zemlje odbijaju da budu gosti i da daju bilo kakave izjave, pa onda morate pronaći alternativne načine kako biste gledaocima pružili uvid u istinu.
Staloženo ste odreagovali i na provokacije na račun vašeg rada na nekoj prethodnoj televiziji, koje vam je tokom jednog svog gostovanja upućivao glumac Sergej Trifunović. Da li je lako ostati pribran i razborit kada od sagovornika umesto odgovora na postavljena pitanja dobijate provokacije?
– Provakacija je najbolji dokaz da sagovornik nema ili ne želi da vam da odgovor na vaše pitanje. To je razlog zbog čega ne reagujem na provokacije, već im se samo u sebi nasmešim i vrlo koncentrisano nastavim sa svojim pitanjima. Što se tiče mog rada na drugim televizijama, nikada nisam poricala ili nipodaštavala moje prethodne pozicije i tv stanice jer je svaka od njih dala priliku da razvijem svoje potencijale i da uvidim koje su svetle i manje svetle tačke našeg posla. Prednost novinarskog posla je u tome što uvek možete da napredujete i što „počeci uvek traju“. Za mene je ova sezona 2021. još jedan novi početak.
Kad smo se već dotakli njegovog gostovanja koje je jedno od najgledanijih na Jutjubu, da li je glumac na kraju dobio kafu koju je toliko puta zatražio tokom razgovora?
– Glumac je kafu dobio odmah na početku gostovanja.
Pored ovog, ostaće zapamćeno i gostovanje Miše Vacića, koje je postalo neiscrpan izvor zbijanja šala na njegov račun, poput “prevela ga žednog preko vode”, “ovako se u školama odgovara samo za dvojku”, i slično. Da li vam je bilo teško da odradite intervju do kraja, s obzirom na to da je na svako vaše pitanje odgovor bilo drugo pitanje?
– Rekla bih da je Miša Vacić dao ogroman doprinos da intrevju ispadne tako kako je ispao. Taj intevju je možda najbolji pokazatelj moje upornosti i doslednosti kada je reč o postavljanju pitanja i insistiranju na odgvoru. Čak 11 puta sam postavila jedno te isto pitanje. Vrlo lako i jednostavno pitanje, ali nekada su jednostavne stvari najkomplikovanije.
U vašoj karijeri odradili ste toliko intervjua sa poznatim političarima i ljudima iz sveta politike. Ko vam je od njih bio najbolji, a ko najteži sagovornik, i zbog čega?
– Svakom sagovorniku pristupam sa dobrom pripremom. Postoje intervjui sa kojima sam zadovoljna i sa kojima sam manje zadovoljna jer smatram da sam mogla da pristupim iz drugačijeg ugla, i tako dalje. Svi sagovornici su mi teški i izazovni, a onog najtežeg jos uvek čekam.
Postoji li neki političar sa kojim još niste, a voleli biste da odradite intervju? Ukoliko postoji, ko bi to bio i zašto, i šta biste ga tom prilikom pitali?
– Sve predsednike svih država na svetu bih pitala: Kako ste i imate li prijatelje?
Iako ste studirali medicinu, beli mantil zamenili ste kamerom. Zašto ste se odlučili za novinarstvo i za voditeljstvo?
– Više puta sam pričala na tu temu. Neko bi rekao da se to slučajno desilo, drugi bi rekli da ništa nije slučajno. Kako god, s obzirom da sam počela da radim na televiziji već posle prve godine fakulteta, mislila sam da će to biti privremeni posao. Međutim, nakon diplomiranja „vrata“ su mi se više otvarala u svetu medija, dok kao lekar u to vreme nije bilo moguće naći tako lako posao. Danas, nakon 20 godina od te „slučajnosti“ mogu reći da je spontanost i nepredvidivost života ono što život krasi.
Ima li nekih sličnosti između ove dve profesije?
– Ima, a to je odgovornost prema ljudima. Kao što morate da imate odgovornost prema pacijentima i da im se posvetite, tako i prema javnosti koja vam veruje i koja vam posvećuje svoje dragoceno vreme morate biti odgovorni, baviti se suštinskim temama i tragati za odgovorima, posebno u vreme medijske kakofonije.
Da li je Minja Miletić i privatno beskompromisna kao što je u studiju?
– Minja je privatno najbolja.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
