Milutin Dapčević je veliku pažnju privukao ulogom Kengura u filmu "Tito i ja", a ubrzo posle toga je doneo odluku da nestane sa javne scene i odseli se iz Srbije.
Milutin je odmah po završetku FDU-a, snimio film u kome je dobio jednu od glavnih uloga, pionira Kengura, te je imao priliku da igra rame uz rame sa Lazarom Ristovskim, Oliverom Marković, Anicom Dobrom, Mikijem Manojlovićem, Bogdanom Diklićem, Vesnom Trivalić, Vojom Brajovićem…
Međutim, zbog loše situacije koja se razvijala u Jugoslaviji, on je odlučio da se odseli u Italiju, a tek nedavno je ponovo zaigrao u jednom domaćem filmu.
Reč je o filmu „Izolacija“, koji je nedavno imao premijeru u Beogradu, te je Milutin posle dužeg vremena prošetao crvenim tepihom, a mnoge je njegova promena šokirala.
„Pratio sam šta se radi kod nas. Imao sam sreću da prođem kroz kadar u filmu ‘Kralj Aleksandar’ Zdravka Šotre i igram u seriji ‘Ubice mog oca’ Predraga Gage Antonijevića, čiji sam scenario čitao još u Los Anđelesu. Sada sam snimio zanimljiv film s Bikovićem ‘Izolacija’, debitantsko ostvarenje Marka Baćkovića. Mislim da ta uloga neće proći nezapaženo“, kaže Dapčević za Kurir.
Tokom života u Italiji, imao je priliku da sarađuje sa mnogim tamošnjim umetnicima, ali ga domaća publika i dalje pamti po ostvarenju u filmu „Tito i ja“.
Sada se prisetio anegdota i saradnje sa Goranom Markovićem, ali i drugim velikim imenima.
„Pošto nisam imao audiciju za taj film, rekao bih da mi je Goran Marković ukazao veliko poverenje, što tek sada razumem. Hteo sam da dođem među te velike glumce. Verovatno me je video na akademiji. Pre tog filma igrao sam u seriji ‘Pilot u travi’ Dragana Veselinovića. Glumio sam zajedno s Draganom Nikolićem, igrao je mog tatu, i od njega sam zaista mnogo naučio o glumačkom zanatu“, kaže on i dodaje:
„Goran je gledao materijale koje je Dragan napravio, pa je stigao poziv za film ‘Tito i ja’. Siniša Karamehmetović Kengur je bio veliki ponavljač. I Goran je tražio da puno improvizujemo na setu. Sećam se da mi nije dao da sedim i ručam s Mikijem Manojlovićem, Lazarom Ristovskim, Anicom Dobrom, već s decom. Imao sam tada već 17 godina. Hteo sam da budem s velikim glumcima. Srećom da je tu bio Dimitrije. Iako smo u filmu neprijatelji, na setu smo bili nerazdvojni i lepo se družili. Mislim da se ta bliskost vidi na filmu. To je poslednji jugoslovenski film koji je postao kultni“, zaključuje Dapčević.