"Voleo je disciplinu i cenio je rad i trud. Nismo se uvek slagali, posebno u početku, ali vremenom sam shvatio šta hoće od mene, i iz godine u godinu bio sam sve bolji. Naučio me je mnogim stvarima, koje mi danas veoma znače u ovom poslu, i mislim da mi je posebno pomogao nepomaganjem", rekao je glumac Stevan Piale u intervjuu za Nova.rs, prisećajući se nedavno preminulog glumca Ivana Bekjareva, koji mu je bio profesor na Akademiji umetnosti.
PROČITAJTE JOŠ
Mladi glumac Stevan Piale završio je Akademiju umetnosti u klasi profesora Ivana Bekjareva, glumca koji je preminuo u ponedeljak, u svojoj 74. godini od posledica koronavirusa. Stevan se u intervjuu za Nova.rs prisetio svojih studentskih dana i profesora Bekjareva, pa je podelio zanimljivu anegdotu sa jednog predavanja. Pored toga, Stevan nam je kroz razgovor otkrio da je i sam preležao koronu, ali da se sada oseća dobro.
Kada si prvi put upoznao glumca i profesora Bekjareva?
– Ne sećam se jasno prvog susreta. Mislim da se desio na konsultacijama za prijemni, ali se zato sećam svoje prve fascinacije profesorom. To je bilo kada sam ga gledao u predstavi „Kvartet“. Beki je tumačio lika koji je invalid, i tokom cele predstave kretao se u invalidskim kolicima. S obzirom na to da sam odrastao uz oca koji je bio u invalidskim kolicima, i znam kako taj život izgleda, bio sam fasciniran koliko je dobro izneo tu ulogu.
View this post on Instagram
PROČITAJTE JOŠ
Sećaš li se njegovog prvog predavanja?
– Prvog predavanja se sećam kroz maglu, ali znam da sam tada pomislio da ću imati neke povlastice jer sam zvezdaš, baš kao i on, mada mi to ništa nije pomoglo.
Koji je najbolji savet koji ti je dao i kao profesor i kao kolega?
– Iako ta rečenica nije izvorno njegova, on nam je svima ubacio u glave: „Ja ne glumim. Ja reagujem.“
Jeste li radili na nekom zajedničkom projektu?
– Nismo nikada radili zajedno. On je, neposredno posle naše diplomske predstave, imao ideju da režira predstavu „Zvrčak“. To je predstava koju su on i Miša Janketić igrali godinama, i to veoma uspešno. Plan je bio da u njegovoj režiji njih dvojicu zamenimo kolega Uroš Jovčić i ja. Dugo smo pokušavali da se uklopimo, ali nam termini nisu dozvoljavali. Jako mi je žao što se ta predstava nikad nije desila, ali upravo spremam jednu predstavu sa Urošem. Plan je da ceo blok posvetimo profesoru, i da mu se na taj način odužimo.
View this post on Instagram
Da li možeš da nam ispričaš neku anegdotu iz tih studentskih dana sa njim?
– Juče smo se dopisivali mi sa klase. Ceo dan smo se prisećali anegdota i zaista ih ima bezbroj. Nije lako izdvojiti jednu, al’ evo neka bude situacija kada je Beki jednoj koleginici sa klase rekao „devojko, ti ne glumiš, ti oreš po sceni, kao traktor. Ma šta kao traktor, kao bager! Ma kakav bager, kao kolubarski kop, majku mu…“
Znači li to da vam je profesor ipak bio strog?
– Ne znam da li je strog prava reč, ali voleo je disciplinu i cenio je rad i trud. Nismo se uvek slagali, posebno u početku, ali vremenom sam shvatio šta hoće od mene, i iz godine u godinu bio sam sve bolji. Naučio me je mnogim stvarima, koje mi danas veoma znače u ovom poslu, i mislim da mi je posebno pomogao nepomaganjem.
View this post on Instagram
Kakvo je tvoje viđenje novonastale situacije? Da li ti je korona poremetila poslovne i životne planove?
– Koronu sam preležao, evo sad već ima dvadesetak dana. Stigla me je kad sam se umorio. Bio mi je neophodan odmor i korona mi ga je, sticajem nesrećnih okolnosti, omogućila. Uskoro bi trebalo da nastavimo sa snimanjem serije. Osim toga, imam još nekoliko poslovnih planova, ali oni će sačekati da se situacija sa koronom smiri.
Kako se sada osećaš?
– Odmaram se sa Unom i Rosom već neko vreme. Sada smo zdravi i uživamo u slobodnom vremenu.
Bonus video
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar