Iako grupa Dram možda nije bila spremna za to da će njihove pesme publika oberučke prihvatiti, to se ipak desilo tokom 2019/20, godine. Pojavio se bend koji je komunicirao na srpskom jeziku a svirao muziku po svetskim standardima. U zvuku grupe Dram tako primećujemo uticaje bendova poput Muse, Maroon 5, Coldplay, Twenty One Pilots ili Bruna Marsa. Dalje kroz istoriju pop muzike tu su i Stevie Wonder ili Michael Jackson.
PROČITAJTE JOŠ:
Pametnim i skladnim pristupom pesmi, osvojili su nas prvim albumom a ovih dana to ponovo čine sa potpuno novim singlom „Vikend ubija“, koji je nastao tokom lokdauna izazvanog pandemijom. Nova pesma je bila povod da se, zaštićeni pod maskama, sretnemo sa frontmenom grupe Dram, Stefanom Aćimovićem.
Na početku bih se osvrnuo na vaš debitantski album „Nećemo promeniti svet“, i dalje nisam siguran da li je u pitanju defetizam, pesimizam ili ironija?
Pre bih rekao da je to samo realnost, kao što je i Miladin Šobić svojevremeno nešto slično rekao, a zatim i Milan Mladenović. Definitivno nismo promenili svet prvim albumom ali smo promenili naše, a nadam se i živote ljudi koji vole našu muziku.
Reci nam koje ste sve faze prošli tražeći sopstveni izraz?
Prva faza je bila ono famozno bezidejno, ali sa puno ideja (smeh). Sviranje i soliranje na probama, pravljenje pesama koje traju po 7-8 minuta i koje niko, sem nas, nije mogao da sluša. Posle smo počeli sa obradama pesama izvođača kao Paolo Nutini, Chet Faker, Matt Corby… Svirali smo njihove stvari kako bi nam taj moderni pop i soul ušao u krv. Na kraju tog puta smo došli do Saše Habića. On nam je pokazao kako se pravi pesma. Kao kada klincu pokažeš kako zapravo treba da se igra sa igračkama. Ne kažem da je to jedini način, ali smo taj pristup najviše zavoleli i eksploatisali.
Opiši nam saradnju sa producentom Sašom Habićem? Čime ste jedni druge fascinirali tokom rada?
Habić je bio fasciniran mojim glasom najviše i činjenicom da takve muzike kod nas baš i nema, a sve ostao ga je nerviralo (smeh). Nismo znali da napravimo aranžman, da napišemo refren, niti da snimimo pesmu kako valja. Posle par meseci beskonačnih seansi ponešto smo i naučili. Večno ćemo mu na tome biti zahvalni. Mene je najviše fascinirao njegov pogled na muziku i svet – eklektično, mešanje svega, ne postoje nikakva pravila.
Kako je došlo do toga da prvi album objavite za nacionalnog izdavača PGP RTS?
Imali smo svirku u kultnom klubu „Vrtoglavica“ gde nas je naš prvi menadžer Zlatko Jošić snimio i bio u fazonu da treba da počnemo da radimo ozbiljno na našoj muzici. Ubrzo su dolazile i mnoge bitne face da nas čuju, te smo mi tako mladi i zeleni slušali šta nam se kaže i zaključili da je trenutno najbolji korak otići u PGP RTS. Tako i strine, ujne i tetke mogu da nas videnegde u nekom reklamnom bloku.
Koliko ste dugo radili na selekciji pesama za prvo izdanje?
Teško nam je bilo da nakon sviranja obrada napišemo i uradimo nešto svoje i da to ima isti kvalitet kao i repertoar koji volimo da slušamo i sviramo. Zapravo, kada bismo uradili sve dobro i po pravilima, pesme su i dalje zvučale smešno. Kao i svaka praksa – vežbali smo, dosta pisali, dosta toga bacili. Mnoge pesme smo stavili u fioku a njih pola benda i dalje želi da sahrani, a druga polovina da ih vaskrsne. Ono što je najbolje, završilo je na prvom albumu. Sličnu stvar sada radimo i za drugo izdanje, ali sa nešto drugačijim konceptom.
PROČITAJTE JOŠ:
Pandemija je sprečila adekvatnu promociju albuma. Kako je tebi sve to izgledalo dok je trajalo?
Delovalo je da postajete indi tinejdž atrakcija. Album je izašao u vreme kada se svet raspadao i poslednji put smo svirali uživo 29. februara 2020. u Vinkovcima. Tada se već osećala velika zebnja u vazduhu zbog novog virusa. Osim poruka na društvenim mrežama i par gostovanja na nacionalnim frekvencijama, mi i nismo mogli da vidimo koliki je zapravo uticaj u Beogradu napravio naš prvi album. Svi smo se nadali tom velikom koncertu,pripremali kostime, rasvetu, fore ali izgleda da i dalje ostajemo samo na društvenim mrežama. Postoje neke naznake za leto, ali pandemija nam je svima pokazala da ne možeš ništa da planiraš.
Tada ste bili na manjoj koncertnoj turneji sa Ivanom Jegdićem i bendom Keni nije mrtav. Čekao vas je prvi solistički koncert i skoro rasprodana sala Amerika u Domu omladine. Prilično iskustva za tako kratak period.
Sa Kenijima (grupa Keni nije mrtav) i Ivanom nikada nije dosadno, prvenstveno zato što se nikad ne zna ko može gluplju i ne-smešno/smešnu foru da smisli, a svi obožavamo upravo takav humor. Drugo svi se kapiramo i prošli smo mnogo bina i bekstejdževa zajedno. Tu mini turneju bismo rado ponovili kada to bude bilo ponovo moguće.
Dolazimo do potpuno novog singla „Vikend ubija“. Kažeš da je nastao pre godinu dana. Zašto ste toliko čekali sa njegovim objavljivanjem?
Jeste, singl je nastao pre godinu dana i to preko Skypea. Bio je lokdaun i odlučili smo da je bolje da se viđamo onlajn i tako pravimo pesme. Uz malo kašnjenja i zamuckivanja snašli smo se i napravili dosta novih pesama. „Vikend ubija“ je prva za koju se Fantom (Petar Wagner) uhvatio i posvetio se radu na njoj. Audio pesme je bio gotov ubrzo, a najviše se čekalo na spot, da se svi ljudi poklope. Bilo je tu i nekih promena, korone i svakakvih situacija. Na kraju smo našli predivnu ekipu koja se odlično pokazala tokom realizacije spota. Lenka Jovanović je režirala i montirala, Ana Melentijević je bila direktorka fotografije, Jovana Pantić kao kostimograf i glumica Isidora Simijonović u glavnoj ulozi.
Vaš singl se tematikom i ambijentom nadovezuje na pojedine pesme grupe Buč Kesidi. Da li vas je u opšte neko ili nešto (osim pandemije) navelo da se na ovaj način posvetite ovoj temi?
Posle prvog albuma želeli smo da pobegnemo od opštih mesta i upoznamo ljude sa nama kroz ličnije tekstove. Pesma „Vikend ubija“ je samo jedna od tih novijih koja je nastala kao omaž svim neiskrenim vezama koje pucaju kad dođe petak, sa odlaskom u prvi klub. Ispostavilo se da je ona postala i omaž starom, naivnom životu punom kontakta a može da posluži i kao pesma za razbijanje „korona žurki“. Ostale nove pesme nemaju taj „petak-subota-nedelja“ momenat koji je Buč tako maestralno obradio na svom odličnom drugom albumu što je svakako velika pobeda za indi zvuk.
Šta nas još očekuje nakon singla „Vikend ubija“, šta nam možeš reći o grupi Dram danas?
Ozbiljniji i nismo baš, a zreliji relativno. Očekuje nas jedna luda kolaboracija, a zatim i naša najsrećnija pesma koju smo do sada napravili. Naložili smo se na elektroniku i taj big sound za koji je zaslužan Toma Milenković.
Da li dobra pop pesma može promeniti svet?
Možda je to pitanje više za Momčila Bajagića, njega mnogo volimo. Ako mi utome uspemo, javićemo.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare