0
Proevropska Stranka akcije i solidarnosti (PAS) predsednice Maie Sandu pobedila je na parlamentarnim izborima u Moldaviji, osvojivši više od 50% glasova, prema zvaničnim rezultatima objavljenim jutros nakon prebrojavanja 99,52% izbornih listića.
PAS, na vlasti od 2021. godine, dobila je 50,03% glasova, dok je proruski Domoljubni blok bivšeg predsednika Igora Dodona osvojio 24,26%, saopštila je Centralna izborna komisija na svojoj veb-stranici. Dodon je lider Moldavske partije socijalista (PSRM) i šef izbornog saveza Blok patriota; logo saveza prikazuje belo-crvenu zvezdu sa srcem u sredini, u kojem je uklopljen i sovjetski srp i čekić. Dodon sebe predstavlja kao desničara posvećenog „tradicionalnim vrednostima“ i često završava svoje video-snimke pravoslavnim pozdravom „Pomozi Bog!“
PROČITAJTE JOŠ:
Preostali neprebrojani glasovi sugerišu da bi PAS mogao obezbediti ključnu većinu u parlamentu od 101 mesta, što bi mu omogućilo da izbegne nestabilnu koaliciju i nastavi kurs ka kandidatskom statusu za Evropsku uniju. Moldavija, zemlja od oko 2,4 miliona stanovnika, kandidat je za članstvo u EU od 2022. Prema projekcijama, PAS bi mogao zadržati apsolutnu većinu sa oko 55 mandata (u odlazećem sazivu imao je 63 poslanička mesta). U parlament bi trebalo da uđu i proevropski Alternativni blok (oko 8% glasova) i populistička Naša stranka (oko 6,2%).
Zvanični konačni rezultati očekuju se kasnije danas. Parlamentarni izbori u siromašnoj, pretežno agrarnoj državi koja leži između Rumunije (članice EU) i Ukrajine smatrani su ključnim za regionalnu politiku.
Predsednica Sandu, naklonjena zapadu, nada se da će proevropska većina nastaviti reforme potrebne za pristupanje EU. Tokom kampanje optužila je Rusiju za masovno mešanje. Moldavske vlasti govorile su o kupovini glasova povezanih sa Rusijom, širenju dezinformacija na društvenim mrežama i sajber-napadima.
Pro-ruske snage — Alternativa (oko 8,1%) i Naša stranka pod vođstvom biznismena Renata Usatog (oko 6,2%) — takođe su, prema procenama, osigurale mesta u 101-članom parlamentu, izabranom na četvorogodišnji mandat. Neočekivano, Stranka „Demokratija kod kuće“ (PPDA), koja je prvobitno zagovarala ujedinjenje sa Rumunijom, prešla je cenzus sa 5,7% glasova.
Ishod u velikoj meri zavisi od izlaznosti dijaspore: stotine hiljada Moldavaca žive u EU i tradicionalno imaju značajan uticaj na rezultate. Moskva je, sa svoje strane, optužila vlasti u Kišinjevu za manipulacije, tvrdeći da su proruske partije i snage marginalizovane. Tokom izbornog dana bilo je žalbi da građani iz separatističke regije Pridnjestrovlja nisu mogli da stignu do Moldavije zbog zatvaranja mosta posle navodne pretnje bombom — a tradicionalno i glasovi iz Pridnjestrovlja s moldavskim pasošima utiču na ishod izbora.
Moldavija je rastrzana između proevropskog kursa i istorijskih veza sa Rusijom. Od 1992. u regionu je i konflikt oko Pridnjestrovlja, gde je i dalje prisutna ruska vojna sila. Od 2022. strateška važnost Moldavije porasla je zbog rata u Ukrajini i mogućnosti da bi kontrola nad tom zemljom otvorila Rusiji dodatne operativne pravce. U tom kontekstu, poraz ili poniženje ruskih interesa u Moldaviji ima simbolički i strateški značaj za Kremlj.
Navodi se da je kupovina glasova koordinisana mrežom koju predvodi moldavsko-izraelski biznismen Ilan Sor — ličnost povezivana sa prethodnim korupcionaškim aferama i osuđivana u Moldaviji; on je, kako se tvrdi, pobegao 2019. godine prvo u Izrael, a potom u Rusiju. Nekoliko stranaka koje je navodno osnovao za ove izbore zabranjeno je. Mesečima pre izbora policija je upozoravala na posledice učestvovanja u kupovini glasova, ali je, čini se, ta kampanja imala određeni domet.
Druga taktika bila je preplavljivanje društvenih mreža (posebno TikToka) velikim brojem video-snimaka sa lažnim ili obmanjujućim sadržajem. Pored uobičajenih proruskih narativa, mnogi snimci su optuživali Sandu i PAS za navodnu korupciju i tvrdili da njihove politike gurnu stotine hiljada ljudi u siromaštvo.
Međutim, Maia Sandu i PAS prikazuju sebe kao prve snage od sticanja nezavisnosti koje su odlučno krenule u borbu protiv korupcije. Ruski rat protiv Ukrajine doveo je Moldaviju u tešku ekonomsku situaciju, posebno usled rasta cena energije i obustave isporuke ruskog gasa od početka 2025. godine.
Bivši predsednik Igor Dodon, koji se suočava sa optužbama za korupciju, ne obazire se na te činjenice. Njegov glavni predizborni, provokativni slogan u kampanji protiv PAS-a glasi: „Žuta kuga mora nestati!“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
