Zemlja je na ivici kolapsa, dogodilo se 5 katastrofalnih klimatskih prekretnica

Ta pomeranja neće dovesti do toga da temperature izmaknu kontroli, ali će pričiniti opasnu i veliku štetu ljudima i prirodi, piše Gardijan."U pitanju je pretnja sa kojom se čovečanstvo nikada nije suočilo. Može doći do razornih domino efekata, uključujući gubitak čitavih ekosistema i kapaciteta za uzgoj osnovnih useva, uz to treba računati na masovno raseljavanje, političku nestabilnost i finansijski kolaps", rekao je Tim Lenton sa Instituta za globalne sisteme Univerziteta Ekseter.

Doći će do kolapsa velikih ledenih pokrivača na Grenlandu i zapadnom Antarktiku, zatim do uništavanja koralnih grebena u toplim vodama i jedne okeanske struje u severnom Atlantiku.Za razliku od klimatskih promena kao što su ekstremne temperature i obilne padavine, pomenuti sistemi se ne pomeraju polako u skladu sa emisijama gasova staklene bašte, već se umesto toga mogu prebaciti iz jednog stanja u potpuno drugo. Kada se klimatski sistem naglo preokrene može doći do trajne promene načina na koji planeta funkcioniše.

Naučnici upozoravaju da je neizvesno kada će se doći do te promene, ali uskoro se može računati na to da pojedine morske trave izumru u nekim regionima ako temperature porastu između 1,5 i 2 stepena Celzijusa.Naučnici su upozorili da neke od promena mogu stvoriti takozvane "povratne petlje" koje dodatno zagrevaju planetu ili menjaju vremenske obrasce.Na primer, ako se ledeni pokrivač Grenlanda raspadne to bi moglo da dovede do naglog pomeranja važne struje koja većinu toplote isporučuje zalivskoj struji. To, zauzvrat, može da pojača južnu oscilaciju El Ninja, jednu od najmoćnijih fenomena na planeti.

Sina Loriani, sa Instituta za istraživanje uticaja na klimu, rekla je da bi rizici od pomenutih promena mogli da budu katastrofalni i da ih treba shvatiti veoma ozbiljno, uprkos neizvesnostima."Prelazak tih pragova može izazvati fundamentalne i ponekad nagle promene koje bi mogle nepovratno da odrede sudbinu suštinskih delova našeg zemaljskog sistema u narednim stotinama ili hiljadama godina", rekao je on.Međuvladin panel za klimatske promene ocenio je da su pragovi nejasni, ali da će opasnosti sve više rasti kako se planeta zagreva.

"Rizici povezani sa pojedinačnim događajima velikih razmera ili prelomnim tačkama, kao što su nestabilnost ledenog pokrivača ili gubitak ekosistema iz tropskih šuma, prelaze na visok rizik između 1,5 do 2,5 stepeni i na veoma visok rizik između 2,5 do četiri stepena", navodi se u saopštenju Međuvladinog panela.U pomenutom izveštaju takođe je sagledano i ono što se nazivaju "pozitivne prekretnice", kao što su pad cene obnovljive energije i rast prodaje električnih vozila. Utvrđeno je da se takvi pomaci ne dešavaju sami od sebe, već da ih treba omogućiti stimulisanjem inovacija, oblikovanjem tržišta, regulisanjem poslovanja i edukacijom i mobilizacijom javnosti.Naučnici su nedavno objavili da će klimatska kriza imati katastrofalan efekat na opstanak ljudi, i to ukoliko svet ne preduzme neophodne mere da smanji globalno zagrevanje. Oni upozoravaju da raste procenat smrtnih slučajeva koji su posledica ekstremnih vrućina. Dolazi do masovnog razmnožavanja opasnih bakterija, a vrućine utiču i na ekonomiju i proizvodnju hrane.Procenat smrtnosti među starijima od 65 godina porastao je za 85 odsto od 1990-ih. Bez porasta temperatura, naučnici ocenjuju da bi taj procenat bio povećan za samo 38 odsto. Najviša globalna temperatura u periodu od 100.000 godina zabeležena je 2023. godine.