Snežne padavine nestaju širom sveta: "Milijarde ljudi su u velikoj opasnosti"

Manjak snega nije tako bezazlen i ne znači samo da ćemo tokom zime imati manje posla. On može da dovede do povećanog otopljenja i da poremeti dostupnost hrane i pitke vode za milijarde ljudi. Klimatski načnici kažu da je budućnost snežnih padavina prilično jasna: topliji svet znači da će nagomilana voda u atmosferi na Zemlju pre padati u obliku kiše nego snega.

Moguće je da će u bliskoj budućnosti klimatske promene uzrokovati više ekstremnih zimskih oluja i nekoliko godina s povećanim snežnih padavina, ali kako se globalna temperatura bude povećavala, biće sve manje takvih godina."Na kraju zakoni termodinamike znače da će se sve više i više tog snega pretvarati u kišu", rekao je Brajan Bretšnajder, klimatolog iz Nacionalne meteorološke službe na Aljasci i autor analize. "Neko vreme se možete izvući s takvim stvarima i neki trendovi mogu biti prikriveni, ali na kraju će termodinamika pobediti", rekao je.

Snežnih padalina će biti sve manje

Sneg takođe više neće padati linearno, rekao je Džastin Mankin, klimatolog i vanredni profesor geografije na Koledžu Darmot. Umesto toga, postoji tačka preokreta, što bi značilo da, kada se dostigne određeni temperaturni prag, možemo da očekujemo da će se gubitak snega povećati."To znači da možemo da očekujemo da će mnoga mesta koja nisu pokazivala masovno smanjenje snežnih padavina moglo početi da primećuju da ga ima manje čim temperature još malo porastu", rekao je Mankin za CNN.

Već je zabelržen pad godišnjih globalnih snežnih padavina od 2.7 odsto od 1973. godine. Trend pada posebno je uočljiv u srednjim geografskim širinama severne hemisfere - područje severno od tropskog pojasa i južno od Arktika, gde živi veliki deo svetskog stanovništva.Manje snežnih padavina takođe znači manje snega koji se nakuplja u snežni pokrivač — duboki, postojani snežni pokrivač koji se nakuplja tokom zime. On je ključan za zalihe vode jer deluje poput prirodnog rezervoara, skladišti vodu kao sneg tokom kišnih perioda i zatim je ispušta u obliku otopljenog snega kada je do vode teže doći, rekla je za CNN profesorka inženjeringa okoline na Univerzitetu Vašington Džesika Lundkvist.

Pretnja zalihama vode

Pretnja zalihama vode zbog sve manje snežnih padavina najizraženija je u područjima koja su podložna ekstremnijim ciklusima porasta i pada padavina, poput mediteranske klime u Kaliforniji, rekla je Lundkvist. Sušni zapad SAD-a više od 50 odsto vode dobija od snežnog pokrivača, pokazuje studija iz 2017. Ta studija predviđa da će nivo snežnog pokrivača na Zapadu nastaviti da se smanjuje za više od jedne trećine do 2100. u slučaju jakog globalnog zagrevanja.Mankin je 2015. godine sproveo istraživanje koje pokazuje da su dve milijarde ljudi koji vodu dobivaju od topljenja snega u velikoj opasnosti od smanjenja količine snega za čak 67 odsto. To uključuje delove južne Azije, koji se oslanjaju na otapanje snega s Himalaja; Mediteran, uključujući Španiju, Italiju i Grčku i delove severne Afrike poput Maroka, koji se oslanjaju na topljenje snega s planina Atlas."Gubitak snega postaje veliki izazov. Ovo nije nužno svuda nepremostiv izazov, ali je značajan izazov upravljanja, posebno u mestima poput američkog Zapada koja su uveliko zavise od otapanja snega", dodao je on.