Migranti na grčkom ostrvu Lezbos koji su ostali bez ikakvog krova nad glavom posle požara u izbegličkom kampu Morija, umesto pomoći i trajanog rešenja svojih sudbina, naišli su na suzavac i najave novog privremenog smeštaja, dok u Evropskoj uniji i dalje nema dugoročnog rešenja za migrantsku krizu, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
Grčka policija u subotu ispalila je suzavac na migrante i tražioce azila dok su protestovali zbog očajnih uslova pošto je prenatrpani izbeglički kamp Moria na Lezbosu uništen u požaru prošle nedelje, piše Tajms.
Poslednji protest je počeo u petak, tri dana nakon što je izgoreo kamp čime je skoro 13.000 ljudi ostalo bez smeštaja, ističe londonski list, dodajući da su migranti ostavljeni na putevima blizu spaljenog kampa, frustrirani i gladni, dok ih policija sprečava da odu s ostrva.
Zaštitne mere protiv COVID-19 poput fizičkog distanciranja i pranja ruku su nemoguće, ističe Tajms, navodeći da je prošle nedelje 35 stanovnika Morije bilo pozitivno na korona virus.
Hiljade tražilaca azila zbijene u najvećem izbegličkom kampu u Evropi na Lezbosu godinama su se žalile na bedne uslove i beskrajna odlaganja u rešavanju njihovih sudbina, a onda su došli korona virus i stroge mere ograničenja koje su pogoršale njihovu bedu, piše Njujork tajms.
Pokazalo se da je ta kombinacija eksplozivna i neki stanovnici kampa su palili vatre tokom protesta zbog karantina u, kako ocenjuje američki list, očajničkom činu koji je još jednom izazvao evropske lidere da nađu trajno rešenje za migrantsku krizu.
To je navelo je na razmišljanje evropske lidere koji su već optuživani da su malo toga uradili da ublaže patnje u kampovima kao što je Morija. Predsednik Francuske Emanuel Makron rekao je da njegova vlada radi s Nemačkom na prihvatanju nekih migranata iz Morije.
Grčki zvaničnici i humanitarne organizacije rade na planovima za smeštaj stanovnika Morije, ali je to dodatno zakomplikovano protivljenjem ostrvljana koji su u četvrtak podigli blokade da spreče timove Lekara bez granica i pripadnike vojske da dodju do spaljenog kampa.
Bez obzira ko je izazvao požar u Moriji – očajni migranti zbog karantina, lokalni Grci nezadovoljni prisustvom migranata na ostrvu ili slučajnost pošto nesreća samo čeka u takvim mizernim uslovima – za ovu tragediju je u svakom slučaju odgovorna Evropa od Brisela do Berlina, Budimpešte, Varšave i Atine, ocenjuje kolumnista Blumberga Andreas Klut.
Ta situacije je posledica jednog od najgorih s duge liste neuspeha Evopske unije – nesposobnosti da popravi svoj pokvareni izbeglički sistem, ističe se u rubrici „Mišljenja“ na Blumbergu.
Već godinama je jasno da će migracije iz siromašnih i ratom razorenih regiona na Bliskom istoku i u Africi biti jedan od najvećih izazova EU. Ali većina članica EU u koje se ne može stići čamcima, odbija da prihvati migracije kao svoj problem.
Ako su evropski izbeglički kampovi pakao, to je zato što Evropa implicitno želi da budu takvi. Zato su požari kao na Moriji neizbežni, kao i izbijanje bolesti, nasilja i svakog drugog oblika ljudske mizerije.
Ako EU ne popravi svoj sistem za migrante, ići će iz jedne humanitarne katastrofe u drugu i postepeno će diskreditovati svaku pretenziju da je zajednica „vrednosti“, u kom slučaju se postavlja pitanje kakav je smisao EU.
Scene uništavanja i očajanja u spaljenom izbegličkom kampu u Moriji snažno podsećaju da evropska migrantska kriza zapravo nikada nije okončana, piše Obzerver u uredničkom komentaru i ističe da bi ta tragedija trebalo da posrami Evropu i natera je da deluje.
Odgovor članica EU i njenih suseda kao što je Velika Britanija, uz neke izuzetke, opet je bio sramno neadekvatan, ocenjuje sestrinski nedeljnik lista Gardijan, dodajući da je potrebno trajno rešenje za pitanje migranata.
Da požar nije uništio veći deo kampa Morija, izvesno je da bi Evropa nastavila da žmuri na skandal na svom pragu. Ipak, ocenjuje Obzerver, prizori male dece i siromašnih porodica kako spavaju na otvorenom bocnuli su savest, makar za sada i humanitarne organizacije se nadaju da će ova katastrofa biti trajna prekretnica.
Nemačka je opet bila predvodnik u nudjenju pomoći kao i tokom izbegličke krize 2015. Napravljeni su planovi za prebacivanje 400 maloletnika u 10 evropskih zemalja, od čega 150 u Nemačku. Evropska komisija je navela da će 1.600 ljudi biti privremeno smeštano na trajektu, dok je na istoj lokaciji na Lezbosu obećan veći i moderniji centar.
To su, međutim, privremene mere i mnogi lokalni stanovnici i migranti se protive novom kampu umesto spaljenog. Ali, kao i ranije, političke prepreke na nacionalnim nivou sprečavaju obuhvatnije rešenje.
Dok je nekoliko nemačkih regiona i gradova ponudilo prihvat izbeglica, ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer, inače kritičar politike otvorenih vrata za migrante koju je zastupala kancelarka Angela Merkel, rekao je da fokus treba da bude na pružanju pomoći na terenu.
Takva obazrivost, ističe Obzerver, odražava zabrinutost za obnovu antiimigrantskog raspoloženja koje je ojačalo ekstremno desne populiste i ultanacionaliste, ali takodje odražava neuspeh podeljene EU da se dogovori o zajedničkoj politici za migrante i azil na osnovu deljenja odgovornosti.