0
Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina. Optužuju ga da je odgovoran za ratne zločine u Ukrajini, uključujući protivpravnu deportaciju dece.
Ruska komesarka za prava deteta, gospođa Marija Lvova-Belova, takođe podleže nalogu za hapšenje, prenosi BBC.
Prema Ukrajini, ruske snage su izvršile desetine hiljada mogućih ratnih zločina otkako su izvršile invaziju na Ukrajinu u februaru prošle godine.
Šta je ratni zločin?
„Čak i rat ima pravila“, kaže Međunarodni komitet Crvenog krsta.
Oni su navedeni u ugovorima koji se zovu Ženevske konvencije zajedno sa drugim međunarodnim zakonima i sporazumima.
Vojne snage ne mogu namerno da napadaju civile – niti infrastrukturu koja je od vitalnog značaja za njihov opstanak.
Neko oružje je zabranjeno zbog neselektivne ili užasne patnje koju izaziva – kao što su protivpešadijske mine, hemijsko ili biološko oružje.
O bolesnima i ranjenima se mora brinuti – uključujući i ranjene vojnike, koji imaju prava kao ratni zarobljenici.
Teška krivična dela kao što su ubistvo, silovanje ili masovni progon grupe poznata su kao „zločini protiv čovečnosti“ ili u nekim okolnostima „genocid“.
Koje su najnovije optužbe protiv Putina?
Istražna komisija Ujedinjenih nacija za Ukrajinu saopštila je da postoje dokazi o ilegalnom transferu stotina ukrajinske dece u Rusiju.
Rusija je uvela politiku kao što je prisiljavanje dece da uzmu rusko državljanstvo i njihovo smeštanje u hraniteljske porodice kako bi se „stvorio okvir u kojem bi neka deca mogla trajno da ostanu“ u Rusiji, navodi se u izveštaju komisije.
Dok je transfer trebalo da bude privremen, „većina se produžila“, pri čemu su se i roditelji i deca suočili sa „nizom prepreka u uspostavljanju kontakta“, pisali su istražitelji UN.
Prema podacima ukrajinske vlade, broj dece koja su prisilno odvedena u Rusiju iznosi 16.221. Ove prisilne deportacije „krše međunarodno humanitarno pravo i predstavljaju ratni zločin“, zaključuje se u izveštaju UN.
Koje još ratne zločine je Rusija počinila u Ukrajini?
UN su saopštile da bi, pored silovanja, ubistava i „široko rasprostranjene“ torture, Moskva mogla biti odgovorna za još teže „zločine protiv čovečnosti“ – posebno za talas ruskih napada na energetsku infrastrukturu Ukrajine koji su počeli prošlog oktobra.
U nekoliko delova Ukrajine koje su ranije okupirale ruske trupe pronađena su masovne grobnice, uključujući i neke u kojima su nađena tela civila na kojima se vide tragovi mučenja.
* U aprilu 2022., više od 400 tela civila pronađeno je u Buči, gradu na periferiji Kijeva.
* Septembra 2022. godine, 450 tela – uglavnom civila – pronađeno je u masovnim grobnicama u Izijumu, u oblasti Harkov.
* Predsednik Vladimir Zelenski rekao je da su ruske trupe mogle da počine više od 400 ratnih zločina u oblasti Herson dok je bila pod njihovom okupacijom od marta do novembra 2022.
* U martu 2022. godine, ruske snage su izvele vazdušni napad na pozorište u Mariupolju koje se koristilo kao utočište za decu. U martu prošle godine pogođena je i bolnica u Mariupolju.
Kako se ratni zločini mogu procesuirati?
Ukrajinski sudovi su već procesuirali jednog ruskog vojnika.
21-godišnji komandant ruskog tenka Vadim Šišimarin osuđen je na doživotni zatvor zbog pucanja na nenaoružanog civila, 62-godišnjeg Aleksandra Šelipova, u severoistočnom selu Čupahivka, nekoliko dana nakon što je počela invazija.
Međutim, može se pokazati lakšim goniti pojedinačne vojnike za ratne zločine nego vojne komandante ili visoke političare.
Hju Vilijamson iz Hjuman Rajts Voča kaže da je uspostavljanje „lanca komandovanja“ veoma važno za sva buduća suđenja, uključujući i to da li je vođa odobrio zločin – ili je zatvorio oči pred njim.
Međunarodni krivični sud (MKS) istražuje ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Ukrajini – još od 2013. godine, pre ruske aneksije Krima od Ukrajine.
Njen glavni tužilac, britanski advokat Karim Kan, veruje da postoji razumna osnova da se veruje da su ratni zločini izvršeni.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Međutim, MKS nema ovlašćenja da uhapsi osumnjičene, a Rusija nije potpisnica sporazuma kojim je uspostavljen sud – tako da je malo verovatno da će izručiti osumnjičene.
MKS generalno preuzima krivična gonjenja za ratne zločine u zemljama u kojima su sudski sistemi preslabi da sami sprovedu krivično gonjenje.
Do sada se, međutim, čini da su ukrajinski sudovi bili u stanju da sami pokrenu svoje slučajeve. Do kraja avgusta, njen generalni tužilac je optužio 135 osumnjičenih za ratne zločine.
MKS može pokrenuti krivično gonjenje protiv političkih lidera za „vođenje agresivnog rata“. Ovo obuhvata neopravdanu invaziju ili sukob koji nije preduzet u samoodbrani.
Međutim, profesor Filip Sands, stručnjak za međunarodno pravo na Univerzitetskom koledžu u Londonu, kaže da MKS nije mogao da goni ruske lidere kao što je predsednik Vladimir Putin zbog toga – opet, zato što zemlja nije potpisnica suda.
U teoriji, Savet bezbednosti UN bi mogao da zatraži od MKS-a da istraži ovaj prekršaj. Ali Rusija bi mogla da stavi veto na ovo.
Profesor Sands kaže da bi svetski lideri trebalo da osnuju jednokratni tribunal za krivično gonjenje zločina agresije u Ukrajini.
BONUS VIDEO: Putin o ratu u Ukrajini
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare