Vijetnam ima populaciju od 95 miliona ljudi a registrovao je "samo" 35 smrti koje su posledica koronavirusa. U čemu je njihova tajna?
Jedne večeri u martu, Tran Li Tuj, direktor Centra za medije i razvojne inicijative u Hanoju, dobio je mejl od menadžera kancelarije u kojoj radi. Obavešten je da je otac Ngujen Hong Nunga, 17 pacijenta obolelog od korone u zemlji i prvog registrovanog pacijenta u gradu, dan ranije večerao na trećem spratu zgrade.
Iako je dva puta bio negativan na testu za virus, menadžeri poslovne zgrade prijavili su njegovo prisustvo vlastima. Sedmoro ljudi koji su bili u kontaktu sa njim su poslati u izolaciju a zgrada je momentalno dezinfikovana.
Ovakva reakcija je tipična agresivna strategija borbe protiv koronavirusa koju je Vijetnam usvojio na početku pandemije. Tokom prvog talasa, vlada je uspela da zaustavi svako širenje virusa. Svaka zaražena osoba je hospitalizovana. Svi koji su bili u kontaktu sa njima, ali i njihovi kontakti su bez izuzetka smešteni u karantin. Njihovi domovi i kvartovi su zatvoreni i vojska ih je dezinfikovala. Maske su bile obavezne svuda. Zemlja se ponašala kao da su u biološkom ratu.
Vijetnam ima sve predispozicije da postane korona katastrofa. Granica sa Kinom duga je 1.300 kilometara, ilegalni trgovinski putevi postoje u planinama, a zdravstveni sistem je loš. I kako je onda uspeo tako dobro da se izbori sa pandemijom?
These are the 16 countries with the highest COVID-19 death toll so far.
And two countries that did much better.
We studied them in depth so that we can all learn from them.
• Here is what Korea did: https://t.co/HTjjB9gCsd• Here is what Vietnam did: https://t.co/xFIjS2nw2U pic.twitter.com/q4RFiU8JJQ
— Max Roser (@MaxCRoser) October 20, 2020
Centralni razlog je, verovatno, način na koji je vlada depolitizovala pandemiju, tretirajući je kao zdravstvenu krizu, što je rezultiralo uspešnim upravljanjem zemljom. Vladini zvaničnici nisu imali politički motiv da kriju informacije jer nisu morali da brinu da li će ih kritikovati ako se u njihovoj „parohiji“ pojave novozaraženi. Ni versle vođe se nisu protivile vladinoj strategiji.
Hapšenjem šefa hanojskog centra za kontrolu bolesti zbog sumnjive kupovine testova i kažnjavanjem trgovaca koji su papreno naplaćivali maske, vlada je jasno stavila do znanja da komercijalni interesi ne mogu da se upliću u javno zdravlje.
Drugi razlog je taj što Vijetnam dobro poznaje Kinu – još od epidemije SARS-a 2003. znaju da kineske vlasti vole da umanjuju opseg krize. U januaru, kada je Vihan zvanično prijavio prvu smrt od novog virusa, Vijetnam je odmah počeo strožije da kontroliše kineske posetioce na granicama i aerodromima.
To, navodi Le Tuj u autorskom tekstu za Gardijan, nije bila jednostavna odluka s obzirom da prekogranična trgovina sa Kinom predstavlja značajan deo vijetnamske ekonomije. Kada su registrovani prvi slučajevi korone u Vijetnamu – otac i sin – vlasti su preduzele sve moguće preventivne mere, mnoge od njih Svetska zdravstvena oganizacija tada još nije ni pominjala, uključujući merenje temperature na svakom graničnom prelazu i zaustavljanju saobraćaja sa Vuhanom.
Pripreme za pandemiju počele su nedelju dana pre nego što je epidemija zvanično proglašena u zemlji i više od mesec dana pre nego što je SZO proglasio pandemiju kovida 19.
Vlada se takođe odlučila na slobodan protok informacija o koroni. Iako su vijetnamski mediji državni i ideološki vrlo slični kineskim, ovoga puta dozvoljeno im je da neometano izveštavaju o pandemiji. Kada se član centralnog teorijskog saveta centralnog komiteta, „mozga“ Komunističke partije Vijetnama, zarazio prilikom putovanja u Veliku Britaniju i tako ugrozio ministra planiranja i investicija koji je bio u istom avionu sa njim, njegova adresa je objavljena kako bi vlasti pronašle sve njegove kontakte. I to je bila lekcija naučena od SARS-a.
„Ideja vodilja“ prve faze bila je da ostanemo živi, a pitanje novca i ekonomije može da se ostavi i za kasnije. Običan svet jeste patio, naročito sezonski radnici.
Tuj navodi primer azijske verzije taksi službe CarGo – Grabcar. Svaki put kada ih je pozivao dolazila su mu sve bolja i luksuznija vozila. Vozači su mu objasnili da su oni koji su ga ranije kupili u jeftinijim kolima morali da ih prodaju da bi preživeli, dok su oni sa dubljim džepom ostali „u igri“.
Vlada je sada strategiju borbe protiv korone prebacila na ekonomiju. Taktika za drugi talas je sofisticiranija. Kontakti se i dalje prate, mere su i dalje agresivne, ali se lokdauni i izolacija sada nešto selektivnije primenjuju. Međunarodni letovi su ponovo uspostavljeni za strane radnike, poput inženjera južnokorejske firme LG, koji održavaju ekonomiju.
Za sada, čini se da se drugi talas korone odbio o Vijetnam. Izazova je i dalje mnogo – prodavnice i hoteli u većini fensi ulice u Hanoju i Ho Ši Minu su i dalje prazni a Južna Koreja, jedan od najvećih investitora u Vijetnamu, traži kraći karantin za strane radnike. Ali, navodi Tuj, s obzirom da je Vijetnam jedna od nekolicine zemalja na svetu sa pozitivnim BDP rastom, čini se da zapravo ne postoji izbor između javnog zdravlja i ekonomije.
Za razliku od korone, prirodne katastrofe poput poplava su nešto na šta vijetnamske vlasti teško da mogu da utiču.
Već dve sedmice, poplave i klizišta odnose živote u Vijetnamu, daleko više nego što je to učinila korona. Do sada je najmanje 111 ljudi stradalo, a 20 se vodi kao nestalo, a za vikend se najavljuje novo nevreme.
Putevi, infrastruktura i usevi u centralnom delu zemlje uništeni su u poplavama, a oko 178.000 kuća je poplavljeno.
“Poplave koje su pogodile zemlju su među najgorim u poslednjih više decenija”, rekao je Ngujen Ti Ksuan Tu iz vijetnamskog Crvenog krsta.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: