20
Bela kuća dovršava plan za ublažavanje ograničenja o tome kako Ukrajina može da koristi američko oružje i da se bolje zaštiti od ruskih projektila, potvrdili su za Politiko zapadni zvaničnici, te dvoje ljudi upoznatih s tematikom.
U finalizaciji planova učestvuje mala grupa zvaničnika unutar Bele kuće, rekao je jedan od ljudi uključenih u raspravu. Svi sagovornici Politika govorili su pod uslovom anonimnosti, jer nisu ovlašćeni javno da govore o planovima.
Detalji plana još se slažu, no zvaničnici u Vašingtonu, Londonu i Kijevu poslednjih dana su raspravljali o proširenju područja unutar Rusije koja bi Ukrajina mogla da gađa oružjem američke i britanske proizvodnje, prenosi Index.hr.
Takođe su razgovarali o tome kako sprečiti dodatne prekogranične napade Rusije, što uključuje i američku dozvolu Ukrajini za korišćenje britanskih dalekosežnih raketa koje sadrže američke delove za napad unutar Rusije.
Trenutni razgovori između Vašingtona i Kijeva označavaju značajnu promenu u tonu od onih koje su dve zemlje vodile ranije ovog leta. To signalizira da bi Bajdenova administracija mogla da bude spremna da konačno pristane na zahteve Kijeva da se ukrajinskoj vojsci omoguće snažnija obrana i preduzimanje agresivnijih poteza unutar Rusije.
PROČITAJTE JOŠ
Američko Veće za nacionalnu bezbednost odbilo je da komentiše ove navode. Još u junu je savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan sugerisao da bi SAD mogle da budu voljne da prošire područje na kojem bi se Ukrajini dozvolilo korišćenje američkog oružja u Rusiji.
„Ne radi se o geografiji. Radi se o zdravom razumu“, rekao je. „Ako Rusija napada ili se sprema da napadne Ukrajinu sa svoje teritorije, ima smisla dopustiti Ukrajini da uzvrati.“
Na pitanje hoće li administracija ukinuti ograničenja za oružje dugog dometa, američki predsednik Džozef Bajden je u utorak rekao novinarima: „Sada to rešavamo.“
Razgovori su postali hitniji poslednjih dana, nakon što je SAD potvrdio da je Iran uspešno isporučio balističke projektile Rusiji. Već mesecima se visoki zvaničnici SAD-a odupiru i molbama drugih evropskih zemalja da ukinu sva ograničenja na korišćenje doniranog američkog oružja unutar Rusije.
U maju je Bajdenova administracija odlučila da dopusti Ukrajini korišćenje određenog oružja za udare unutar Rusije, ali je sprečila Kijev da koristi dalekosežne projektile.
Obrazloženje Vašingtona za zadržavanje preostalih ograničenja na snazi oscilira između želje da ne eskalira napetosti s Moskvom i tvrdnji da je Rusija premestila previše svojih ključnih ciljeva toliko izvan dometa, da Ukrajina ne bi mogla da ih pogodi čak i da dobije dopuštenje.
Zvaničnici su takođe istakli da su zalihe takvih raketa ograničene i približavaju se nivou zbog koje bi SAD bile zabrinute za sopstvene zalihe. Proizvođač projektila Lockheed Martin još uvek proizvodi nekoliko stotina projektila godišnje, ali su predviđeni za prodaju saveznicima u inostranstvu.
Zamenski tip raketa, tzv. Precision Strike Missile, tek počinje uda u službu, ali ne u razmerama u kojima bi u potpunosti zamijenio projektile koji se trenutno šalju Ukrajini.
Državni sekretar EntoniBlinken i njegov britanski kolega Dejvid Lemi bili su juče u Kijevu kako bi razgovarali s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim o pitanju oružja, te ukrajinskom prodoru u Rusiju i nedavnom ruskom napredovanju u Ukrajini.
Britanski obrambeni čelnici već nedeljama razgovaraju sa svojim američkim kolegama o dozvoli SAD-a prema kojoj bi Ukrajina smela da koristi britanske rakete Storm Šedou za napade unutar Rusije. Odluka nije doneta, prema jednoj osobi upoznatoj s razgovorima, ali o tome će u petak razgovarati američki predsednik Bajden i britanski premijer Kir Starmer tokom sastanka u Beloj kući.
Portparol Pentagona podsetio je na izjavu ministra obrane Lojda Ostina prošle nedelje, nakon sastanka Ukrajinske obrambene kontaktne grupe u Nemačkoj, kada je rekao: „Ne verujem da će jedno konkretno oružje biti odlučujuće i ostajem pri tome. Mislim da Ukrajina ima prilično značajne sopstvene kapacitete za gađanje ciljeva koji su daleko izvan dometa ATACMS-a ili čak Storm Šedoua.“
Nije jasno da li je Bajdenova administracija odlučila da ukine ograničenja na korišćenje dalekosežnih raketnih sistema koje je poslala Ukrajini. Prethodno je rekla Ukrajini da ne želi da se to oružje koristi za napade duboko u Rusiji.
Rasprave između Vašingtona i Kijeva o ublažavanju restrikcija dolaze nakon što je ukrajinski ministar obrane Rustem Umerov nedavno posetio Vašington. Tokom tog poseta predstavio je američkim zvaničnicima popis ciljeva visoke vrednosti koje bi ukrajinska vojska mogla da pogodi unutar Rusije ako SAD ublaži ograničenja.
Bajdenova ranija odluka da dopusti Ukrajini izvođenje ograničenih napada unutar Rusije došla je s nekoliko upozorenja, uključujući i ono da Kijev može da koristi oružje samo u Harkovskoj oblasti i oko nje. SAD su na kraju proširile to ograničenje kako bi Ukrajina mogla da obori ruske klizne bombe.
Rusija je nedavno značajno napredovala u blizini istočnog grada Pokrovska i pokrenula velike udare na energetski sektor Ukrajine.
Zastupnici obe glavne stranke u SAD ove nedelje su pojačali pritisak na Bajdena da donese odluku. Dvostranačka grupa više od 20-ak pristalica Ukrajine i predsednik Odbora za spoljne poslove Senata Ben Kardin pozvali su na donošenje takve odluke.
Kardin je u jučerašnjem intervjuu rekao da „ne bi bio iznenađen“ da je odluka već doneta. Bajdenova administracija i Zelenski, rekao je, pokušavaju da prevladaju nesklonost nekih saveznika tom potezu, među kojima je i Nemačka, ukazujući na patnje Ukrajine pod ruskim bombardovanjima.
„Izazov nije unutar administracije, nego u saradnji s Evropom, i to po pitanju koliko daleko može ići“, rekao je Kardin.
„Neke zemlje mogu jednostrano da odluče da dopuste Ukrajini da koristi njihovo oružje unutar Rusije, ali zato što SAD vodi koaliciju zemalja donatora, ne volimo da donosimo odluke oko kojih postoji velika zabrinutost“, rekao je.
„To su dogovori u koaliciji. I stavovi onih koji se protive korišćenju zapadnog oružja unutar Rusije postaju malo blaži, barem oko ideje da se to dopusti onim zemljama koje to žele učiniti,“ rekao je Kardin.
Kardin je pripisao zasluge za to ukrajinskom predsedniku Zelenskom, koji još nije predstavio svoj najavljeni predlog za okončanje rata. Kardin je rekao da očekuje da će Zelenski ovog meseca na Opštoj skupštini Ujedinjenih naroda u Njujorku održati „stvarno značajne razgovore“ sa svetskim čelnicima o mirovnom planu koji štiti suverenitet Ukrajine.
„Stoga naše oružje pomaže Ukrajini da dođe do tog dana“, rekao je Kardin.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
