Tužilaštvo odbacilo prijave protiv Metodija zbog veličanja Pavla Đurišića

Iz institucije kojom rukovodi Katarina Kljajević „Vijestima“ su saopštili da su protiv Metodija formirani predmeti zbog krivičnog dela izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje, povodom njegovih beseda o Đurišiću u manastiru Podmalinsko početkom juna prošle godine, kao i dva meseca kasnije u beranskom selu Gornje Zaostro, gde je podignut, pa uklonjen spomenik tom ratnom zločincu. Obe krivične prijave protiv Metodija su odbačene.

„U vezi s upitom koji se odnosi na događaj od 7. 6. 2025. ispred manastira Podmalinsko, opština Šavnik, obaveštavam vas da je u Višem državnom tužilaštvu formiran predmet protiv Lj. O. (Ljubiša Ostojić – Metodijevo svetovno ime) zbog krivičnog dela izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje. Nakon ocene prikupljenih dokaza doneto je rešenje kojim je odbačena krivična prijava“, piše u odgovoru redakciji.

Dodaje se da je isti ishod bio i u slučaju Gornjeg Zaostra.

„U vezi s upitom koji se odnosi na događaj u mestu Gornje Zaostro, opština Berane, obaveštavam vas da je protiv Lj. O. formiran predmet zbog krivičnog dela izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje. Na osnovu prikupljenih dokaza u fazi izviđaja ocenjeno je da u radnjama Lj. O. nema elemenata navedenog krivičnog dela, o čemu je doneto rešenje kojim je protiv Lj. O. odbačena krivična prijava“, navodi se.

Metodije je početkom juna 2025. u manastiru Podmalinsko, u blizini Šavnika, između ostalog, kazao da „od kraja Drugog svetskog rata caruje titoističko-ustaška koalicija koja pravi genocid nad srpskim narodom“, te da su četničke vođe Dragoljub Mihailović i Đurišić bili „prvi gerilci koji su ustali protiv fašista u Evropi“, ali da su „istine o njima kasnije prikrivene lažima“.

Rekao je da su se, između ostalog, okupili zbog „velikih i najvećih vitezova i heroja Drugog svetskog rata“, kao i da je „najveća šizofrenija“ ovog prostora to što je u Podgorici podignut spomenik „najvećem monstrumu“, vođi Narodnooslobodilačkog pokreta u Drugom svetskom ratu Josipu Brozu Titu.

„I to u Podgorici, koja je nekad nosila, nažalost, njegovo ime, a da ironija bude najveća na Bulevaru Svetog Petra Cetinjskog, onoga kome je taj monstrum srušio crkvu na Lovćenu i skrnavio grob njegovog sinovca Vladike Rada. Kolika je to šizofrenija dati bulevaru ime Svetog Petra Cetinjskog, a u njemu postaviti spomenik monstruma. To je stanje i slika našeg stanja u kome prebivamo“, rekao je tada Metodije.

Spomenik Đurišiću postavljen je 7. avgusta prošle godine u Gornjem Zaostru, a dan kasnije otkrio ga je Metodije, uz intoniranje himne Srbije, dok je statua uklonjena istog dana u poslepodnevnim satima. Nezakonito obeležje tada su sklonili meštani po, kako su tvrdili, „prethodnom dogovoru s policijom“.

Đurišićeva statua prebačena je tada u lokalnu crkvu, a krajem avgusta te godine preneta je u konak manastira Đurđevi stupovi, nakon čega joj se gubi trag.

Metodije je, služeći liturgiju u tom beranskom selu, poručio da je „malo onih koji su bili nadahnuti kao Đurišić“, dodajući da će, „ako se narod probudi“, spomenik tom ratnom zločincu biti i u centru Berana.

Oni koji su dolazili da uklone spomenik su, prema njegovim rečima, tu bili „po naređenju evropejaca“.

„Ne treba da se junače nad nama po direktivama tih ‘građanskih’, uglađenih, umivenih, finih ‘evropejaca’, koji im daju naređenja i šalju ih ovde“, kazao je.

Eparhija budimljansko-nikšićka izrazila je protest zbog odluke Višeg tužilaštva u Bijelom Polju da formira predmete protiv Metodija, navodeći da je taj mitropolit „meta nekih centara moći koji prate svaki njegov korak, reč“.

Otkrivanje spomenika izazvalo je burne reakcije u javnosti, a posebno nakon napada na ekipe „Vijesti“ i „Pobjede“, koje su pokušale da zabeleže kako statuu Đurišiću uklanjaju meštani Gornjeg Zaostra.