Trampova izjava digla alarm: Razmatra da promeni stav o spornim ostrvima

„Uvek preispitujem svaki stav, a ovo je samo jedno od mnogih pitanja“, rekao je američki predsednik novinarima u Beloj kući, odgovarajući na pitanje da li njegova administracija razmatra promenu američke politike prema ovom arhipelagu u južnom Atlantiku, na koji Argentina već dugo polaže pravo.

Zvanično, Sjedinjene Američke Države zauzimaju neutralan stav kada je reč o pitanju konačnog suvereniteta nad ostrvima. Velika Britanija je prvi put istakla pravo na njih krajem 17. veka, a gotovo neprekidno ih kontroliše od 1833. godine. U praksi, međutim, SAD priznaju britansku upravu nad ovom teritorijom.

Spor oko ostrva kulminirao je 1982. godine, kada je Argentina izvršila invaziju, nakon čega je izbio rat između Argentine i Velike Britanije.

Britanska vlada nije želela da komentariše najnovije Trampove izjave.

Trampove reči predstavljaju do sada najjasniji signal da bi njegova administracija mogla da iskoristi pitanje Foklandskih ostrva kao sredstvo pritiska na vladu novog britanskog premijera Endija Bernama, kako bi London povećao izdvajanja za odbranu i svoje doprinose NATO-u.

Izjave su usledile nakon što je neimenovani američki zvaničnik prošle nedelje rekao za „Telegraph“ da bi Vašington mogao da promeni stav prema ostrvima ukoliko Velika Britanija ne ispuni svoje obaveze u pogledu izdvajanja za odbranu, piše Gardijan.

Prethodno su se pojavili izveštaji da se britanski kancelar Džon Hili priprema da odustane od ranije preuzetog obećanja da će Velika Britanija do 2030. godine izdvajati tri odsto svog BDP-a za odbranu. Očekuje se da će odluka biti predstavljena prilikom njegovog prvog budžeta, 28. oktobra.

Tramp je tokom oba svoja predsednička mandata insistirao na tome da američki saveznici povećaju vojne budžete i izdvajanja za NATO, optužujući pojedine države da koriste američku zaštitu, a da pritom ne snose dovoljan deo troškova. Na samitu u Hagu prošle godine saveznici su se obavezali da će do 2035. godine izdvajati pet odsto BDP-a za odbranu i troškove povezane sa bezbednošću.

Moguć zaokret američke politike

Spekulacije da bi SAD mogle da promene svoj stav prema Foklandskim ostrvima prisutne su već mesecima.

U aprilu je procureli imejl iz Pentagona ukazao na mogućnost preispitivanja britanskih pretenzija na ostrva, kao odgovor na nedostatak britanske podrške Trampovoj odluci da uđe u rat sa Iranom.

Promena američkog stava predstavljala bi ozbiljan politički i psihološki udarac za britansku poziciju u pogledu suvereniteta nad Foklandima.

Kada je Argentina 1982. godine izvršila invaziju na ostrva, vlada Margaret Tačer odlučila je da pošalje veliku pomorsku vojnu grupu u južni Atlantik. Operacija je na kraju dovela do ponovnog uspostavljanja britanske kontrole nad ostrvima.

Velika Britanija tada je imala snažnu diplomatsku podršku američkog predsednika Ronalda Regana, koji je stao na stranu Londona uprkos tome što je Vašington istovremeno održavao savezničke odnose sa argentinskom vojnom huntom.

U borbama je poginulo oko 649 Argentinaca i 255 pripadnika britanskih snaga, pre nego što su se argentinske jedinice predale u junu 1982. godine.

Foklandski rat imao je važnu ulogu i u učvršćivanju političkog savezništva Margaret Tačer i Ronalda Regana, koji su bili bliski politički i ideološki saveznici.

Trampovi bliski odnosi sa Mileijem

Poslednjih godina Donald Tramp razvio je bliske odnose sa argentinskim populističkim predsednikom Havijerom Mileijem, koji je prisustvovao njegovoj drugoj inauguraciji u januaru prošle godine.

Tramp je prošle godine odobrio finansijsku pomoć Argentini vrednu 20 milijardi dolara, kako bi zemlji pomogao da se izbori sa finansijskom krizom. Međutim, sredstva su bila uslovljena pobedom Mileijeve stranke na narednim parlamentarnim izborima.

Mileijeva stranka La Libertad Avanza potom je pobedila na izborima, suprotno prognozama pojedinih istraživanja javnog mnjenja. Tramp je kasnije odobrio i uvoz argentinske govedine u pokušaju da doprinese smanjenju cena hrane u SAD.

Milei, s druge strane, otvoreno i glasno podržava argentinski zahtev za suverenitetom nad ostrvima, koja Argentina naziva Malvinska ostrva (Islas Malvinas).

Stanovnici samih ostrva imaju sasvim drugačiji stav. Na referendumu održanom 2013. godine, od 1.517 stanovnika koji su glasali, njih 1.513 izjasnilo se da želi da Foklandska ostrva ostanu britanska teritorija.

Foklandi ponovo izazvali tenzije, i to na Svetskom prvenstvu

Koliko je pitanje Foklandskih, odnosno Malvinskih ostrva i dalje osetljivo pokazalo se i nedavno na fudbalskom terenu.

Posle pobede Argentine nad Engleskom rezultatom 2:1 u polufinalu Svetskog prvenstva u julu, argentinski fudbaleri su tokom proslave razvili transparent sa porukom:

„Las Malvinas son Argentinas“ – „Malvinska ostrva su argentinska“.

Time je višedecenijski politički i teritorijalni spor ponovo prenet na sportsku scenu, a potez argentinskih reprezentativaca izazvao je kontroverze zbog izuzetno bolne istorije odnosa dve zemlje.

FIFA je potom kaznila Fudbalski savez Argentine sa 235.000 dolara zbog kršenja pravila kojima se zabranjuju političke i druge nesportske demonstracije.

Ovaj događaj predstavlja još jedno podsećanje da spor oko Foklandskih ostrva nije samo diplomatsko pitanje. Više od četiri decenije nakon rata u kojem je život izgubilo više od 900 ljudi, ostrva i dalje predstavljaju veoma osetljivu temu i u Argentini i u Velikoj Britaniji.