Tramp u UN zapretio da će „uništiti Islamsku Republiku“ ako ne bude dogovora

Tramp je izrazio uverenje da će njegova administracija postići mirovni sporazum sa Iranom nakon američkih međuizbora 3. novembra i pozvao druge zemlje da se pridruže Sjedinjenim Državama u ekonomskoj izolaciji Teherana kako bi ga primorale da sedne za pregovarački sto.

„Moram da donesem veliku odluku. Hoće li sa Iranom biti postignut dogovor koji će im omogućiti da se obnove i izgrade zemlju mnogo uspešniju nego ikada ranije?“, rekao je Tramp.

„Ili da uništim Islamsku Republiku i to učinim brzo, ne dajući im više nikada priliku da ubijaju i uništavaju ljude i države?“

Američki predsednik je potom dodao:

„Da li da ih pošaljem u pakao, bez ikakve šanse za opstanak i bez nade za budućnost i generacije koje dolaze? Ipak, verujem da ćemo postići dogovor odmah posle izbora“.

Tramp: Rat je sprečio Iran da dođe do nuklearnog oružja

Tramp je u govoru rat sa Iranom opravdao tvrdnjom da je na taj način sprečeno da Teheran dođe do nuklearnog oružja.

Kao razloge za američko-izraelske napade u februaru ranije je navodio iranski nuklearni program, podršku Teherana naoružanim grupama u regionu, kao i mogućnost promene režima.

Iran uporno negira da radi na razvoju nuklearnog oružja.

Ispred sedišta Ujedinjenih nacija okupilo se nekoliko desetina demonstranata koji se protive iranskim vlastima. Pojedini su nosili transparente sa pozivima na slobodu i demokratiju i porukama protiv diktature.

„Verujem da ćemo postići dogovor odmah posle izbora, jer nema smisla da ga ne postignu. Čekaju da vide kako ću proći na međuizborima“, rekao je Tramp pred Generalnom skupštinom UN.

Napad na Ujedinjene nacije i Međunarodni krivični sud

Osim što je branio odluku o napadu na Iran, očekivalo se da će Tramp govor iskoristiti i za kritiku Ujedinjenih nacija, posebno kada je reč o pokušajima međunarodnih organizacija da, prema stavu njegove administracije, zadiru u američki suverenitet ili promovišu političke stavove koje Bela kuća smatra levičarskim.

To je ranije naveo jedan zvaničnik Bele kuće koji je govorio pod uslovom anonimnosti.

Tramp je pozvao i države članice Međunarodnog krivičnog suda da napuste tu instituciju, koju je nazvao „nekontrolisanom“ i „zlom grupom ljudi“.

Poručio je da Sjedinjene Države neće dozvoliti da američki vojnici budu izloženi, kako je rekao, montiranim procesima pred „antiameričkim tribunalom“.

Tramp je i prošle godine izazvao brojne reakcije ratobornim govorom pred UN, kada je poručio da pojedine zemlje „idu pravo u pakao“, između ostalog zbog klimatske politike i masovnih migracija.

Maratonski sastanci sa svetskim liderima

Trampov govor označio je početak dana intenzivne diplomatije na visokom nivou u Ujedinjenim nacijama, tokom kojeg bi američki predsednik trebalo da se sastane sa više od deset svetskih lidera.

Ratovi na Bliskom istoku i u Ukrajini i dalje predstavljaju neke od najvećih izazova za spoljnopolitičku agendu njegove administracije.

Nakon govora, Tramp bi trebalo da održi najmanje 11 sastanaka sa svetskim liderima, bilateralno ili u grupnom formatu.

Tokom dana trebalo bi da razgovara sa britanskim premijerom Endijem Bernamom, ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, privremenom liderkom Venecuele Delsi Rodrigez, danskom premijerkom Mete Frederiksen i premijerom Grenlanda Jensom-Frederikom Nilsenom.

Planirani su i razgovori sa predstavnicima zalivskih država – Ujedinjenih Arapskih Emirata, Saudijske Arabije, Omana, Bahreina, Kuvajta i Katara.

U večernjim satima Tramp bi mogao, makar nakratko, da razgovara sa još desetinama lidera tokom prijema za šefove država i vlada.

On se u ponedeljak sastao sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, dok su moguće i dodatne izmene njegovog rasporeda.

Duga lista susreta sa stranim liderima odražava snažnu usmerenost američkog predsednika na spoljnu politiku tokom drugog mandata.

Posledice rata sa Iranom

Američko-izraelski rat protiv Irana imao je velike posledice, između ostalog i na svetska tržišta energenata.

Sukob je doveo do rasta cena goriva širom sveta, dok je istovremeno dodatno opteretio Trampovu administraciju pred izbore za Kongres 3. novembra.

Anketa Rojtersa i Ipsosa objavljena u ponedeljak pokazala je da je Trampov rejting pao na 32 odsto, dok je među republikanskim biračima raslo nezadovoljstvo načinom na koji se administracija nosi sa troškovima života.

Posebnu pažnju privući će Trampov susret sa liderima šest zalivskih država, od kojih su mnoge zabrinute zbog napredovanja Huta, militanata koje podržava Iran.

Huti su zauzeli velike delove Jemena, ranije su napadali Saudijsku Arabiju, saveznicu SAD, a i dalje predstavljaju pretnju plovidbi kroz strateški moreuz Bab el Mandeb.

Prvi sastanak sa Delsi Rodrigez

Politički saveznici i protivnici američkog predsednika pažljivo će pratiti i njegov prvi sastanak sa liderkom Venecuele Delsi Rodrigez.

Rodrigez je došla na vlast uz podršku Trampove administracije nakon što su američke snage u januaru zarobile predsednika Nikolasa Madura i odvele ga u Njujork, gde se suočava sa optužbama za trgovinu drogom.

Trampovi saveznici navode da Sjedinjene Države sarađuju sa Rodrigez kako bi naftni sektor Venecuele otvorile za američke investicije.

Demokrate i pojedini republikanci, međutim, tvrde da administracija nije učinila dovoljno kako bi izvršila pritisak za održavanje novih izbora u toj južnoameričkoj zemlji.

Jačanje američkog prisustva na Grenlandu

Tramp je sa Danskom i Grenlandom potpisao sporazum o jačanju bezbednosti na Arktiku i severnom Atlantiku, koji bi trebalo da ublaži tenzije izazvane njegovim ranijim pozivima da Grenland postane deo Sjedinjenih Država.

Američki predsednik je u govoru pred UN rekao da će SAD „odmah započeti proces uspostavljanja velikog vojnog prisustva“ na Grenlandu, uključujući i „dve veoma velike vojne baze“.

„Sloboda će doći na Kubu“

Tramp se u govoru osvrnuo i na Kubu, koju je nazvao propalom državom, poručivši da će se njegova administracija snažnije angažovati u regionu.

„Moja administracija nastoji da iz temelja promeni situaciju na Kubi, gde je komunistički režim pod ogromnim pritiskom – najvećim pod kojim je ikada bio. To je potpuno propala država, propada kao nikada ranije i pašće“, rekao je Tramp.

„Komunizam nikada neće doći u Ameriku, ali sloboda će doći na Kubu.“

Kubanska delegacija napustila je salu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija tokom Trampovog govora.