Švedska bez zatvaranja, manje umrlih nego u ostatku Evrope

Stručnjaci za zarazne bolesti upozorili su da se ti rezultati ne mogu tumačiti kao dokaz da zatvaranja nisu potrebna, ali priznaju da bi oni mogli ukazivati na to da švedski pristup borbi protiv pandemije koronavirusa ima prednosti koje treba proučiti.Nemačka i Francuska protekle su nedelje produžile zatvaranja zbog porasta broja zaraženih i visoke smrtnosti, što će dodatno usporiti privredni oporavak.Premda su mnogi Evropljani prihvatili zatvaranja kao meru krajnje nužde s obzirom na to da se pandemija ne može staviti pod kontrolu drugim metodama, to je zadnjih meseci izazvalo ulične proteste u Londonu, Amsterdamu i drugde.

Dobrovoljne mereŠvedska se sa druge strane oslonila uglavnom na dobrovoljne mere fokusirane na socijalno distanciranje, dobru higijenu i ciljana pravila zahvaljujući čemu su škole, restorani i radnje ostali pretežito otvoreni, što je jako podelilo građane, ali i velikim delom poštedelo privredu udarca koji se dogodio drugde u Evropi.Preliminarni podaci Eurostata koje je kompilirao Rojters pokazuju da je Švedska imala 7,7 odsto više umrlih 2020. od proseka u prethodne četiri godine. Zemlje koje su imale nekoliko zatvaranja, kao što su Španija i Belgija, imale su tzv. višak umrlih od 18,1 odnosno 16,2 odsto.Dvadeset i jedna od 30 zemalja sa dostupnim statistikama imale su veći višak umrlih od Švedske. No Švedska je daleko gora od svojih nordijskih suseda. Danska ima u 2020. višak smrtnosti od 1,5 odsto, Finska 1 odsto, a Norveška ga uopšte nema.

Švedski višak umrlih pri dnu je lestvice u drugoj analizi Eurostata i drugim podacima koje je prošle nedelje objavio britanska Nacionalna kancelarija za statistiku.U toj analizi, koja uključuje prilagođavaje zbog razlika u starosnoj strukturi i sezonskom mortalitetu analiziranih zemalja, Švedska je 18. od 26 zemalja. Poljska, Španija i Belgija su na vrhu.Glavni švedski epidemiolog Anders Tegnel, pre pandemije uglavnom nepoznat stručnjak koji je postao međunarodno poznat kao kreator švedskog pristupa, rekao je Rojtersu kako veruje da ti podaci dovode u pitanje korisnost zatvaranja.

"Mislim da će ljudi verojatno jako pažljivo razmisliti o potpunim zatvaranjima, koliko su zaista bila dobra", rekao je."Ona su možda imala učinka kratkoročno, ali kada pogledate celo razdoblje pandemije, sve više sumnjate”, rekao je Tegnel, koji je za svoj rad u pandemiji dobijao i pretnje smrću i cveće.Potreban oprez u analizi podatakaDrugi zdravstveni stručnjaci upozoravaju da tumačenje viška smrti prate rizici zanemarivanja ključnih varijabli.

"Svi moramo biti jako oprezni prilikom tumačenja podataka o smrtnim slučajevima povezanima sa Kovidom-19, iz kojeg god bili izvora, nijedan nije savršen", rekao je Mark Vulhaus, profesor epidemiologije zaraznih bolesti sa Univerziteta u Edinburgu.Kit Nil, profesor zaraznih bolesti sa Univerziteta u Notingemu, takođe savetuje oprez.Udeo ljudi starijih od 80 godina u Švedskoj je na početku 2019. iznosio 5,1 odsto, manje od proseka EU-a od 5,8 odsto, ali jednak Ujedinjenom Kraljevstvu pa je veći nego u Norveškoj i Danskoj.Švedska populacija uošteno je zdravija od EU proseka sa očekivanim životnim vijekom od 82,6 godina 2018., u odnosu na prosek EU-a od 81 godine. Švedsku strategiju žestoko su kritikovali i u zemlji i u inozemstvu da je nesmotrena i da ne štiti dovoljno ranjive grupe od bolesti.

No 43 odsto Šveđana ima visoko ili jako visoko poverenje u vladin pristup pandemiji, a 30 odsto nisko ili jako nisko, pokazalo je nedavno ispitivanje javnog mnijenja.Švedska vlada i zdravstvene vlasti priznaju da nisu uspele da zaštite stariju populaciju, ali naglašavaju da su učinili šta su mogli u suzbijanju bolesti, uzimajući u obzir opšte zdravlje populacije.U Švedskoj je zvanično od Kovida-19 umrlo više od 13.000 ljudi, premda su neki možda umrli od drugih uzroka, a ne izravno od te bolesti.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram